Богољуб Поповић: најпознатији лакташки винар

ДОAЈЕН лакташких виноградара, седамдесетогодишњи Богољуб Поповић деценије је провео у винограду. Зато када се са њим поведе разговор о виновој лози причи нема краја.

То не треба да чуди јер Поповићи винову лозу гаје више од 200 година. Оно што читавој причи даје необичан тон је чињеница да посљедњих десет година Богољуб Поповић свој виноград гаји у Трну код Лакташа гдје је, отјеран хрватском "Олујом", доселио баш пред бербу грожђа у својој Чистој Малој у близини Шибеника.

- Никада прије мене овдје није било ни грожђа ни вина. Говорили су ми да сам луд јер покушавам у трнској равници подићи далматински виноград. Међутим, само моји чокоти "ркцтелија", "молдавије", "рајнског ризлинга", "шардонеа" и "гамеа" већ неколико година дају ми четири хиљаде литара вина. Ни мој прадјед није могао без винограда и винове лозе, а ја за себе волим рећи да ако се нисам родио, онда сам сигурно одрастао у винограду, прича Богољуб.

Зато може тврдити да добра или лоша година најчешће зависе од тога са колико се пажње или стрпљења обави резидба, а не толико од временских услова. Резидбу свог трнског винограда Богољуб је почео на Светог Трифуна. Посао му је благословио протонамјесник јаблански Слободан Врховац. - То је вишевјековна традиција које ће се Поповићи држати све док буде њих и винове лозе. Свети Трифун је симбол заљубљености, а гдје има љубави ту је и вино - каже Богољуб. Иако многи у резидби винограда на Светог Трифуна виде само симболику Богољуб каже да је то врло захтјеван и озбиљан посао. Каже да се безброј пута увјерио да од добре или лоше резидбе зависе приноси и квалитет грожђа, али и здравствено стање и дуговјечност засада.

- Придржавам се правила три пута мјери па тек онда пажљиво сијеци. То значи да у обзир треба узети сорту, начин узгоја и стање чокота, односно процијењени степен измрзавања. Међутим све ово не значи много ако виноградар вјешто не рукује маказама. Aко пресјек није гладак, ако се тупим или неправилно држаним маказама нагњечи ластар иструнуће окце. Многи виноградари нису свјесни да оваквим озљедама ластара могу чак преполовити приносе - прича Богољуб.

Заједно са Богољубовим трнским чокотима никнуло је још десетак винограда на ширем подручју лакташке општине. Њихови власници угледали су се на Поповића који је доказао и показао да ће земља једне Крајине прихватити, као своју, лозу зачету у другој Крајини. Богољуб је један од иницијатора сада већ традиционалне манифестације "Дани лакташких вина", а његова бијела и црна вина освајала су прва мјеста и на "Данима вина" у Бањој Луци у организацији Ротари клуба.

Према његовом мишљењу услов за стимулацију производње вина на овом подручју је да се уз помоћ општине направи својеврсна винарска задруга.

- Када би постојао један велики заједнички подрум интерес би пронашли и они који произведу двије до три хиљаде тона грожђа, а немају бурад или искуства у прављењу вина. Имали би шансу да ту продају своје грожђе, а да им се цијена исплати у новцу или вину - рекао је Богољуб Поповић. Богом дана земља

- Штета је да на овом подручју нема више винограда. Ово је Богом дана земља за винову лозу, посебно с десне обале ријеке Врбас у Жупи. Умјесто квалитетних сорти и пространих винограда уз куће и окућнице сади се "мирисавка". То није грожђе, већ коров пун метила и треба га искоријенити, категоричан је Богољуб.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.