Блогери под будним оком безбједњака

Ипак је нејасно на који је начин заправо интернет утицао на револуционарна таласања. Многи од западних политичара који сматрају да је "Твитер" одиграо значајну улогу, заправо су таоци хладноратовског размишљања, попут социолога Јевгенија Морозова који је недавно објавио књигу "Нет заблуда." Ти политичари и даље вјерују да је демократија иза Жељезне завјесе била условљена приступом бесплатним информацијама.

Истичу да је Совјетски Савез пропао одмах послије појаве копир-апарата и факса и након што су информације почеле кружити без ограничења.

Проблем је, међутим, што нико није доказао узрочно-посљедичну повезаност између факс-машина и совјетског колапса.

У посљедњих двадесетак година процес глобалне демократизације је застао. Запад грозничаво тражи нову технолошку справу - нову факс-машину - која би могла донијети слободу грађанима у ауторитарним државама. Мана у овом размишљању је да многи ауторитарни режими више не забрањују својим грађанима путовања у иностранство, а људи који желе нецензурисане информације обично нађу начин да дођу до њих.

Ипак, водећи западни медији се не могу ослободити глорификације интернета и друштвених мрежа као нових средства за јачање покрета отпора.

По природи сумњичави Кремљ увјерен је да је Запад пронашао друштвене мреже као нови начин за остварење својих интереса што се, како истичу, могло видјети током "обојених" револуција средином 2000-их. У руском естаблишменту се сматра да се помоћу "Твитера" може организовати револт који ће донијети промјену режима.  

Штавише, чак и слабе или лоше организоване опозиционе снаге могу изазвати промјене, ако у својим рукама имају "Фејсбук" и "Твитер".

Руски предсједник Дмитриј Медведев изјавио је недавно у Владикавказу:

- Требамо се суочити са истином. Они су се припремали овакав сценарио и за нас, а сада ће га покушати провести, то јест управо томе теже - рекао је Медведев.

Реакција руског шефа државе показује да Кремљ пријетњу схвата веома озбиљно. Питање је сада како ће власти реаговати, ако слични протести букну у Русији. 

Федерална служба безбједности (ФСБ) и Министарство унутрашњих послова су у неколико наврата реаговали на начин који они држе да је најбољи - против сваког корисника интернета којег су идентификовали као "екстремисту" одмах су и поднијеле кривичне пријаве.

Тако су ФСБ и Министарство унутрашњих послова реаговали на револуције у Тунису и Египту. Предложили су измјене и допуне кривичног закона према којима су власници социјалних мрежа одговорни за цјелокупан садржај објављен на њиховим страницама.

Очигледно, идеја је, не оптужити лично власника "Фејсбука" или руске мреже Вконтакте за екстремизам, али их присилити да преузму одговорност за појединачне кориснике захтијевајући да сваки потписани уговор садржи све личне појединости корисника.

У исто вријеме, "силовики" (безбједносна организација коју чине углавном официри бившег КГБ-а) не желе да покрену властите интернет странице у страху да не буду откривени. На примјер, када су руски хакери напали странице естонске владе 2007., није било доказа који би могли оптужити Кремљ, па су Естонци били присиљени да повуку оптужбе против руске државе. 

Истовремено руска предсједничка администрација разбија традиционалне форме дјеловања. Прије неколико година Кремљ је отворио своју "блогерску школу" коју је истина нешто касније и затворио, али је то отворило врата сличним поступцима у другим руским регионалним центрима.  

Овај пројект је организовала Фондација за дјелотворну политику, организација коју води Кремљу блиски политички аналитичар Глеб Павловски. Судећи по курсевима које нуди - попут "Баршунасте револуције: Упозорење" - сасвим је јасно да организација има један циљ - да спријечи "субверзивне акције" Запада.

Челник политичког одјељења Уједињене Русије, Aлексеј Чадајев, контролише трошење средстава којима се финансира "блогерска школа".

У фебруару је објавио чланак у Независној Газети, у ком је написао да ће избори за државни парламент 2011., бити први у историји Русије у којима ће кампања путем интернета имати исту, ако не и већу улогу од кампање у масовним медијима.  

Како масовни немири и даље потресају ауторитарне државе у Сјеверној Aфрици и на Блиском истоку, "силовики" траже регистрацију корисника друштвених мрежа и чекају да им "налети" неко ко ће поставити екстремистичку поруку, док истовремено Кремљ финансира провладине блогере. То ће неизбјежно бити протумачено као нова политичка битка између владе и опозиције.

Виртуелна борба

У међувремену, 40 милиона корисника интернета у Русији - углавном припадници средње класе и најактивнији дио популације – показали су изузетно мали интерес за ову политичку борбу. То значи ће битка Кремља спријечити евентуалну "Фејсбук" револуцију остати у великој мјери углавном виртуелна борба.

Припремио: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.