Благослов који доноси невоље

Статистички гледано, свака Aвганистанка на свијет донесе 6,3 дјеце. Овакве, западном свијету незамисливе бројке, са собом ће донијети и далекосежне посљедице.

Тренутно у Aвганистану живи око 30 милиона становника. Према процјенама авганистанског Министарства здравља, у сљедећих 30 година број становника би се могао удвостручити. И то у земљи која још дуго неће моћи да живи без помоћи извана.

Aли увођење државне контроле рађања у земљи дубоко укоријењеној у традиционалне породичне структуре и без државног апарата, који би контролу спроводио у дјело, је немогуће.

Досад се показало: било да се Aвганистан налази у рату или у миру, становништво непрестано расте.

- Најмање четворо дјеце једна жена мора да донесе на свијет и то по могућности синове, на том инсистирају мушкарци - каже Хава, сеоска бабица из централне авганистанске провинције Даикунди.

Хава је и сама мајка и то четворо дјеце. И тиме се налази далеко испод просјека.

- У Aвганистану велике породице нису само дио културне традиције него и вјерске вође становништво подстичу на рађање што већег броја дјеце - каже замјеник министра здравља Надра Хајат.

Жена толико дуго мора рађати док не роди најмање три или четири сина. Што више синова, то је већи углед породице, а велики број синова многима представља и гаранцију за материјалну безбједност у старости, што је у земљи без државног социјалног система једино могуће пензионо осигурање.

Aли оно што се традиционално сматра благословом у себи заправо скрива потенцијал за велке социјалне напетости.

- Чак 44 одсто становника Aвганистана живи испод границе сиромаштва, а проблем ће се још повећати. Aвганистан спада у регије с највишом стопом наталитета на свијету. Већ је сада више од 65 одсто становништва млађе од 25 година - каже Хајат.

Економски развој не може ни изблиза да ублажи толики пораст становништва. Будућност Aвганистана би могла пасти на овој чињеници.

- Ми нећемо ни изблиза остварити миленијумске циљеве у вези са образовањем, изједначавањем полова, јер ћемо бити присиљени да се боримо са елементарним проблемима, попут глади, за које смо мислили да су иза нас. Приступ здравственој бризи и борба против болести, попут туберкулозе или вируса HIB, остаће по страни - песимистична је Сема Самар, љекар и предсједник Aвганистанског одбора за поштовање људских права.

При томе је влада већ покренула неке кампање којима је циљ смањење броја порода. Кондоми, антибеби пилуле дијеле се бесплатно. Aли занимање је испод очекиваног.

- Култура и традиција су велике препреке за нас - каже Сабра Туркмани, предсједник Удружења авганистанских бабица.

И ова организација покушава да у разговору са женама утиче на планирање породице, али то се често показује као немогућа мисија. И овај пут је препрека традиција.

- У нашем културном кругу је тешко директно говорити са женом, јер коначну одлуку доносе супруг и свекрва. Значи жена уопште не одлучује о свом тијелу и свом животу. Једино што можемо да учинимо је да жена прво покуша сама да поразговара са свекрвом. Са супругом не може о томе директно да разговара, јер је то преосјетљиво - објашњава Туркмани.

У борби за хуманији однос према женама, које се често своде на машине за рађање, здравствене организације чак посежу и за Кураном, гдје се на неколико мјеста препоручује двогодишња пауза између порода.

Ту би поруку имами у својим проповиједима требала да преносе вјерницима. Aли борци за промјене устаљених обичаја не гаје претјеране илузије.

- То је борба која неће трајати годинама него деценијама - закључује Надра Хајат.

Примјер Кине

Многи у потрази за рјешењем демографске бомбе гледају у смјеру сусједне Кине, која је свој проблем раста броја становника дјелимично ријешила државном контролом и политиком "једна породица - једно дијете".

приредио: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.