Бизарни свадбени обичаји који су некада постојали у Србији
Српски свадбени обичаји обилују традиционалним и конзервативним мотивима, који су посљедица различитих вјеровања, норми и вриједности.
Велики број обичаја је временом нестао, али се доста њих трансформисало сеобама народа и неодољивом чежњом људи да мијењају причу онако како им се допада. Нека имају објашњења, док се друга немају никакав темељ, већ се једноставно прихватају.
Српска историја биљежи бројне необичне обичаје који данас нису у пракси. Међутим, ови обичаји су у нека давнија времена сматрани нормалним, па чак и пожељним.
Народно вјеровање које је дефинитивно на врху наше листе је "лажна трудница".
1. "Лажна трудница"
Током трудноће, трудница је изложена "злим демонима и очима", а како би поглед скренули с ње, улогу труднице преузима мушкарац и то траје девет мјесеци.
Он треба да буде "трудан" тј. да има "стомак", лежи, да му се приноси храна и вода, да га облаче, дарују, а он за то вријеме не смије ништа да ради.
За то вријеме се права трудница понаша као да се "ништа не дешава у њеном стомаку". Када се дође до тог тренутка када треба да се деси порођај, "лажна трудница" се "порађа" и рађа "бебу". Чудно зар не?
2. Свадба за покојника
Да ли сте знали да је код нас постојао и обичај претварања погреба у свадбу?
Уколико премине момак или дјевојка који нису стигли да ступе у брак, онда се доводила особа супротног пола на сахрану.
Доведена особа се, као и покојник, облачи у свадбено одијело, а затим се обавља церемонија ступања у брак коју је пратила и музика.
3. Свако сваког жени
Левират представља брачну заједницу коју склапа жена са братом свог преминулог супруга, док је сорорат брак удовца са свастиком.
Овај обичај се углавном практиковао уколико жена или мушкарац нису имали потомке са преминулим партнером. Установљено је да је сорорат постојао све до половине ХХ вијека у Источној Србији.
Муж који остане удовац могао је да ожени сестру своје жене, под условом да она већ није удата. Као разлог овог брака наводи се да о дјеци која су остала без мајке најбоље може да брине мајчина сестра.
4. Колективни секс
Прастари обичај колективног друштвеног секса обављан је у одређеним приликама и збивањима као ритуал. Код Срба се практиковао у патријархалним сеоским скупинама пчињског краја.
У вријеме свадбеног весеља, док се у потпуности није обликовао свадбени ритуал, у свадбеној екстази није се водило рачуна ко је са ким сексуално општио.
5. Склапање брака међу малољетницима
На списку свих ових бизарних српских обичаја је склапање бракова међу малољетницима. Тај обичај је био заступљен подједнако и међу сеоским и међу градским становништвом. Често се брак склапао између дјечака и одрасле дјевојке, или обрнуто.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
