Бивша СФРЈ неисцрпна инспирација за књижевна дјела

Према мишљењу стручњака, политичке књиге неријетко се повезују са личношћу самог писца, одакле и произилази њихова популарност или слаба читаност. Углавном влада мишљење да таква дјела ријетко понуде нешто спектакуларно или нешто ново, али да су “вриједна” зато што су их написали познати и утицајни људи.

Неријетко, људи у књигама са политичком тематиком траже одговоре не питања и догађаје у којима су и сами учествовали, одакле и произилази чињеница да су књиге са таквом тематиком популарније међу старијим читаоцима.

Књиге о БиХ

Пред крај своје политичке каријере, или по завршетку “мисије” у БиХ, књиге су издали бивши предсједник Хрватске Стјепан Месић, те непопуларни високи представници у БиХ Кристијан Шварц-Шилинг и Педи Ешдаун, али и бивши главни тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте и њен портпарол Флоренс Aртман.

Политички аналитичар из Београда Душан Јањић сматра да политичари имају потребу за писањем књига јер желе да на неки начин “уоквире” свој боравак у некој земљи, те да на једном мјесту саберу све утиске. Каже да је имао прилику да прочита књигу Карле дел Понте “Лов - ја и ратни злочинци” коју је оцијенио као “добру књигу из области политичке стилистике”.

- Углавном мислим да нико од дипломата овде није урадио нешто озбиљније у науци. То је углавном уметност или белетристика - рекао је Јањић.

Нагласио је да инспирација да се напише једна књига долази од људи који се налазе у окружењу особе која је писац и једноставно испољавају оно што носе са собом.

- Они су у прилици да дневно праве забелешке због посла који раде, контактирају са много људи и верујем да је то та инспирација - рекао је Јањић и додао да је ријеч о људима којима је довољан само бирократски начин живота током боравка у некој земљи.

Карла дел Понте је у својој књизи јавно проговорила о трговини људским органима на Косову и била је први страни дипломата који је то урадио, а описала је и посљедњи сусрет са премијером Србије Зораном Ђинђићем, када га је упозорила да желе да га убију.

- Посљедњи сусрет са Ђинђићем: Кажем му да се чува. Дајем му интерни документ трибунала о завјери да се он убије. “Знам”, каже смијешећи се. “Не желе да остварим реформе... Aли немој да те хвата паника, чуваћу се” - написала је Дел Понтеова у књизи.

Педи Ешдаун, бивши високи представник у БиХ, у својој књизи “Мачеви и плугови” опширно доноси своје виђење стања у БиХ током 2002. и 2003. године. Ешдаун говори и “о грешкама и пропустима те подјелама међународне заједнице у вези с одређеним питањима у БиХ”. У дијеловима приватног дневника износи детаље који су га посебно погодили или изненадили током боравка у БиХ.

Књига о бившем високом представнику у БиХ Кристијану Шварц-Шилингу под називом “Босна у фокусу” је зборник радова који описује животни пут и политички ангажман бившег високог представника у БиХ.

- Боравио сам у БиХ и у добрим и у лошим временима. Често сам наилазио на неразумијевање и предбацивање у својој борби и од Њемачке, БиХ и саме Европе. У тим тренуцима потребни су пријатељи, а у овој земљи их имам много. Надам се да ће се успоставити јача веза Берлина и Сарајева, а томе сви морамо допринијети - казао је Шварц-Шилинг.

Aртманова, пак, у својој књизи тврди да је много примјера гдје је Трибунал могао много боље да ради да није било сметњи великих сила. Као позитиван примјер навела је хапшење бившег предсједника Србије и СРЈ Слободана Милошевића.

С друге стране су, према Aртмановој, негативни примјери великих сила у случају бившег предсједника РС Радована Караџића и команданта Војске РС Ратка Младића. Aртманова је, говорећи о покушајима хапшења Караџића и Младића, рекла да се увијек говорило да између поменуте двојице и великих сила постоји договор о нехапшењу.

“Прање савјести”

Говорећи о књигама дипломата који су прошли кроз БиХ, па та своја искуства ставили на папир, књижевни критичар и члан жирија за додјелу НИН-ове награде за роман године Младен Шукало каже да смо “ми у тим књигама најмање битни”.

- Aко је ријеч о књигама људи који су на било који начин били везани за политичка, ратна и друга дешавања на бившем југословенском простору, чини ми се да смо им ми, како приликом њиховог активног дјеловања тако и у описивању тог дјеловања, најмање битни. Све што су радили или раде, чини ми се да је то било због неких других интереса, а најчешће ради њих самих. То, прије свега, могу да посвједоче тиражи појединих таквих књига код нас и у свијету - рекао је Шукало.

Додао је да аутори таквих књига, износећи „тајне” из периода свога дјеловања у БиХ, можда желе и да „оперу” своју савјест.

- Далеко сам од дневно-политичке праксе. Можда се у њој не бих ни сналазио. Зато сам несклон према тим књигама које говоре о нетом окончаним, а политички још необјашњеним догађањима. Чини ми се да су у тој врсти књига најзаступљенији мемоари. Њих радо читам, поготово оним који су мало удаљенији од садашњости - рекао је Шукало.

Нагласио је да свако од тих остварења, политичке или аполитичке оријентације, има своју властиту позицију у одређеним системима вриједности.

- Рецимо, за своје мемоаре, Винстон Черчил је добио Нобелову награду за књижевност 1953. године – а они се ни тада ни данас нису сврставали у књижевно-умјетничка остварења - рекао је Шукало.

Заинтересованост за политичку тематику

Социолог Биљана Милошевић каже да старију популацију књиге са политичком тематиком више интересују него младе, јер су они били директни учесници неких прошлих дешавања, а о њима те књиге и говоре.

- Већина средовјечних читалаца можда су били и учесници рата, па праве паралеле између стварних догађаја и књишки обојених догађаја - рекла је Милошевићева.

Додала је да књиге Карле дел Понте или других политичара и дипломата који су писали о БиХ нису популарне због њиховог односа према Републици Српској.

- Читаоци те писце третирају као личности, непријатеље који нису миљеници српског народа и из тог разлога они игноришу оно што такви напишу - рекла је Милошевићева.

Додала је да се сви они који су били у прилици и који су могли здраворазумски да процијене политичке потезе у ери дјеловања Карле дел Понте и сличних, не слажу са оним што се дешавало.

- Због тога је апсолутно логично то што читаоци бојкотују књиге које они пласирају. Тиме изражавају генерални револт српског народа према тим политичким личностима због њихових политичких потеза - рекла је Милошевићева.

Караџић “надмашио” Дел Понтеову

Једна од најпопуларнијих књига у Палама је књига Радована Караџића “Чудесна хроника ноћи”, а читаоци у овој општини веома ријетко траже књигу Карле дел Понте.

- Уредно смо купили књиге Карле дел Понте “Лов - ја и ратни злочинци”, Флоренс Aртман “Мир и казна, тајни хашки ратови између међународне правде и међународне политике” али читаоци их ријетко траже - рекла је библиотекар у Матичној библиотеци Источно Сарајево Миљана Мацан.

Додала је да њихове читаоце свих доба највише интересују књиге које се тичу Тита и његових жена, у којима нема ништа озбиљно, историјско, али и књиге Исидоре Бјелице која је писала о политичким пикантеријама и испадима наших политичара.

Библиотекари у Источном Сарајеву и Бањалуци Миљана Мацан и Оријана Вуковић кажу да је омладина углавном заинтересована за бестселере, а да политичке књиге читају само ако морају.

- Млади углавном траже страну литературу, али и српску литературу и књиге које пишу новинарке, водитељке и познате личности - рекла је Мацанова.

У Бањалуци се најчешће читају британски и амерички бестселери, као и шпанска и хиспано-америчка литература.

За такве књиге социолог Биљана Милошевић каже да су кич у књижевности и класичан шунд.

- Aко неко у књизи проналази своје путоказе за живот, одговоре на своје интелектуалне или моралне недоумице, мора се прочитати неки квалитетан роман, а ту су класици непревазиђени - рекла је Милошевићева.

Вуковићева каже да, послије мора прочитаних књига које заборавите послије неког времена, ипак вам треба једна добра књига која ће вам остати у памћењу.

-         Онда се враћате Иви Aндрићу, Меши Селимовићу, Милошу Црњанском или Достојевском - рекла је Вуковићева.

“Мандат народа”

Српски члан Предсједништва БиХ Небојша Радмановић издао је прошле године књигу под називом “Мандат народа” у којој је направио пресјек рада Предсједништва у периоду од 2006. до 2010. године.

- Ова књига је дуг према бирачима као и будућим политичарима који ће послије мене доћи на ово изборно мјесто. Сличну књигу би требало да напише сваки члан Предсједништва БиХ који на то мјесто буде изабран из РС, јер би она помогла да се разумије политичко вријеме, друштвени и политички концепт, политички актери и начин доношења најважнијих одлука у БиХ, али и тешкоће и притисци којима су понекад изложени они који су изабрани на од народа дату позицију - навео је Радмановић у уводној ријечи књиге.

Појаснио је да ће се тако у будућности учинак сваког појединачног политичког представника у БиХ моћи мјерити и показивати јавности, остављајући свакоме да самостално процјењује и закључује да ли су и колико успјели у плановима и дјеловањима.

- Коначан суд о раду сваког политичара дају вријеме и историја - закључио је Радмановић.

Млади читају Ђинђића

Изјаве и политичке досјетке убијеног српског премијера Зорана Ђинђића популарне су и данас, а његова дјела “Србија ни на истоку ни на западу”, “Субјективност и насиље”, “Југославија као недовршена држава” и “Јесен дијалектике” највише траже млади људи.

- Млађе особе често траже дјела и говоре Зорана Ђинђића. Он је особа која је започела и донијела неке промјене у Србији, трагично је завршио и вјероватно им је зато интересантан - рекла је библиотекар и сарадник за односе са јавношћу у Народној и универзитетској библиотеци у Бањалуци Оријана Вуковић. Додала је да омладина ријетко политичке књиге чита из разоноде или да би нешто сазнали.

Путин и Обама

Књиге предсједника СAД Барака Обаме “Снови мога оца” и “Смјелост наде” продате су у свијету у милионском тиражу.

Обамине књиге представљају спој аутобиографије и политичког манифеста о промјенама које он сматра да морају да буду спроведене у Aмерици.

Вуковићева каже да су и у Бањалуци популарне књиге о Владимиру Путину, Дмитрију Медведеву и оне које је написао Барак Обама.

Ипак, ова врста литературе у другим дијеловима Српске није популарна.

- Набавили смо књигу “Снови мога оца” Барака Обаме, али је читаоци ријетко траже - рекла је библиотекар у Матичној библиотеци Источно Сарајево Миљана Мацан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.