Битке мишом и тастатуром

- Кратко речено - економско благостање СAД у 21. вијеку зависиће од сајбер-безбједности - рекао је Барак Обама. Он је први амерички предсједник који је цијели говор, 9. маја прошле године, посветио том питању.

Обама је указао на зависност од компјутерских мрежа које регулишу допремање нафте, гаса, струје и воде, помоћу којих се управља јавним саобраћајем и контролишу летови авиона:

- У данашњем свијету терористичке акције не морају да буду само дјело екстремиста који користе експлозив. Тероризам је могућ и комбинацијом неколико тастера на компјутерској тастатури - и то је оружје за масовно уништавање.

Шеф Националне агенције за безбједност, NSA, генерал Кит Aлександер, именован је прошлог мјесеца и за команданта нове Сајбер-команде. NSA је најмоћнија и највећа америчка тајна служба и највећи је свјетски послодавац за математичаре. Из њене команде у Форт Миду прате се електронске комуникације у цијелом свијету, дешифрују и оцјењују.

У првом говору као шеф Сајбер-команде генерал Aлександер је почетком јуна рекао да се сваког дана шест милиона пута недозвољено улази у системе Пентагона:

- Благостање и снага чине СAД циљем напада у сајбер-простору. И један од основних стубова наше снаге, војска, можда је још више угрожена. Она зависи од компјутерских мрежа у командовању и контроли, комуникацијама, операцијама тајних служби и логистици. Ми у Министарству одбране морамо да заштитимо седам милиона компјутера који су повезани у 15 хиљада мрежа - рекао је генерал.

Још прошле године министар одбране Роберт Гејтс најавио је да ће за четири пута бити повећан број стручњака за безбједност компјутера. При том није ријеч само о заштити војних система. Наиме, амерички научник Херберт Лин захтијева да се најзад отворено проговори и о сопственим могућностима за напад:

- Бројне државе развијају у сајбер-простору како могућности за офанзиву, тако и могућности одбране. Јавна расправа води се само о одбрани. Мали број људи помиње офанзивну димензију, али то је суштински аспект у разумијевању сајбер-безбједности.

Штутгартски филозоф који се бави техником Сандо Гајкен каже да 140 земаља има ратне сајбер-програме. Већ група од десетак способних хакера може да нанесе озбиљну штету, упозорава Гајкен:

- Велике армије троше знатне суме на обуку и усавршавање хакера. У америчкој армији има их између десет и 15 хиљада, у кинеској се не зна, можда 20 до 25 хиљада. У тим тимовима су и психолози и инжењери и други стручњаци из свих могућих области. Они проучавају различите системе како би били у стању да их споља укључе или искључе, манипулишу и саботирају.

Брус Шнајер из британског недјељника "Економист" критикује милитаризацију сајбер-простора:

- Сајбер рат је велика индустрија. У СAД се издваја много новца за такав рат. У рукама војске у Вашингтону концентрисана је велика моћ и много људи профитира од приче о сајбер рату.

И у индустрији наоружања намирисали су уносан посао. Компаније које се баве производњом софтвера за заштиту података и компјутерских мрежа, односно нападе на њих, виде ново поље делатности. Недавно је, тако, примијећен занимљив оглас компаније "Рејтион" која има око 75 хиљада запослених и промет од 20 милијарди евра:

- Компанија је дала оглас у коме нуди посао сајбер-нинџама. На неки начин тиме су показали смисао за хумор, али сасвим јасно ставили до знања да траже људе који могу да раде на стратегији за напад - рекао је стручњак за компјутере Семјуел Лилес.

Искључење

Најзад, најновији приједлог потиче од сенатора и предсједника сенатског Одбора за заштиту домовине Џоа Либермана. Он је предложио закон којим би се Интернет прогласио националном имовином Сједињених Aмеричких Држава, а предсједнику дало право да га у случају ванредног стања једноставно - искључи.

ПРИРЕДИО: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.