Биодизел - неискоришћени природни потенцијали Српске

Република Српска, као и БиХ у цјелини, не располажу са нафтним бушотинама, али су у могућности да се у вријеме све скупљих погонских горива, а дугорочније гледано и неминовног смањења свјетских залиха нафте, бар дјелимично ослоне на властите алтернативне изворе енергије. Таква шанса постоји, између осталог у производњи биогорива, која се добијају из уљарица, појединих житарица и још неких биљних врста.

Од оваквих горива у Европи је за сада најраширенији биодизел, за чије се добијање најчешће користи уљана репица и коришћена уља за прехрану, док се у Aмерици више производи и користи биоетанол за који се као сировина могу користити шећерна репа, кукуруз и шећерна трска.

Према ријечима шефа Завода за индустријско биље у Пољопривредном институту Републике Српске Милоша Ножинића у Републици Српској постоје изузетно добри услови за производњу биљака од којих се добијају ова горива.

- Ми смо посљедња земља у Европи по површинама засађеним уљаном репицом. Ове године имамо свега око 700 хектара под уљаном репицом, а и то је статистички преувеличано, јер кад гледамо податке о увозу, видимо да се ради о мањој површини. Ниједна земља у Европи нема тако малу површину под уљаном репицом јер је стратегија ЕУ да се иде ка производњи биодизела као алтернативног горива - истакао је Ножинић.

Један од разлога, таквог стања код нас су, каже, ниски подстицаји, неријешени земљишни односи као и непознавање нових сорти хибрида који уз мала улагања могу дати веома високе, економски рентабилне приносе. 

- Имамо огроман капацитет у Српцу када је у питању производња биодизела. За само три мјесеца производње такозваног зимског биодизела који се прави од уљане репице, јер је она најповољнија сировина за биодизел који функционише при ниским температурама потребно је 10.000 хектара репице, а тренутно је реална производња око 300 до 350 хектара - казао је Ножинић.

Ножинић истиче да је ситуација уопште лоша када је ријеч о узгоју уљарица у Српској. 

- Док се не покрене домаћа производња уљарица ова прича ће се вртјети у круг. У БиХ се годишње увози уљарица у вриједности око 84 милиона марака, а уљана репица има идеалне климатске услове у РС и БиХ за производњу - истакао је Ножинић.

Он је рекао да овај Завод припрема Програм унапређења производње уљарица са којим ће ићи пред Владу РС, како би се стање у овој области поправило.

- Ми имамо снажне прерађивачке капацитете за производњу биодизела. Већа производња биогорива значила би много за РС. Половина од укупног загађења на планети долази из издувних гасова аутомобила. Дакле, и по одлукама Владе РС да се 5,75 процената дизела у 2010. години замијени са биогоривима, и по стандардима ЕУ која до 2020. године планира 20 одсто дизела замијенити са биолошким горивима, све нам указује да треба ићи у смјеру повећања производње биолошких горива, не само биодизела, него и биоетанола који се добија из жита и других биљних врста - истакао је Ножинић.

Он је рекао да не постоји могућност да се повећањем производње уљане репице угрози производња осталих производа, као ни да то не може утицати на повећање њихових цијена.

- Требали бисмо доћи барем на десетак хиљада хектара под уљаном репицом да успоставимо плодореде, да имамо биљне врсте које се смјењују. Овако имамо ситуацију да се јављају болести, коров. Да бисмо обогатили земљиште са азотом треба гајити соју, да бисмо искорјењивали корове морамо гајити уљану репицу - нагласио је Ножина.

Економска исплативост

Он је рекао да је Украјина посљедњих десетак година десет пута повећала површине под уљаном репицом, првенствено за производњу биолошких горива, док су скандинавске земље дупло повећале производњу уљане репице.

У Републици Српској за сада постоји само једна фабрика која се бави производњом биодизела. Крајем прошле године производња биодизела почела је у фабрици "Систем ецологица", у Ситнешима код Српца. 

Власник овог предузећа Ненад Кокановић каже да ово предузеће тренутно не производи велике количине горива, те да је оно намијењено извозу.

- С обзиром на то да морамо увозити сировине за производњу биодизела, тренутно само радимо увоз за извоз, очекујемо да од септембра нећемо морати плаћати царине на увоз сировине, што ће нам много олакшати пословање. Такође, очекујемо да се покрене производња уљане репице код нас тако да је можемо користити у зимском периоду, и у том смислу смо спремни да сарађујемо са Владом и пољопривредним домаћинствима како би се ово стање поправило. Мале су субвенције за пољопривреднике тако да се њима у овом моменту не исплати да то производе - истакао је Кокановић.

Он каже да Њемачка произвођачаима даје 600 евра подстицаја по тони произведеног биодизела.

- Највећи европски произвођач биодизела је Њемачка а највећи потрошач Холандија иако они немају уопште производње - каже Кокановић.

Он је рекао да производња биоетанола код нас није исплатива, јер је мања потражња за бензином с обзиром на то да је већина возила у БиХ и Европи на дизел.

- За његову производњу требале би веће количине кукуруза а то би аутоматски значило одузимање површина за производњу хране за људе а самим тим и њихово повећање - рекао је Кокановић.

Он је додао да се за коришћење биодизела на аутомобилу не морају радити никакве промјене, посебно зато што се он код нас користи у јако малим количинама.

- Неки произвођачи аутомобила инсистирају да се не користи стопостотни биодизел (Б100) због тога што је он мало гушћи, а течнија горива су много боља. Када је у питању биоетанол и њега могу да користе сви аутомобили, али са малим промјенама у паљењу. Биоетанол има мању калоричну вриједност тако да се количински више троши - казао је Кокановић.

Додао је да старост аутомобила није битна за коришћење биогорива и да возило које је на нафту може користити биодизел, а оно које је направљено за бензин може користити биоетанол, са малим модификацијама.

Неискоришћене пољопривредне површине

- У Бразилу се биоетанол и биодизел користи већ десетак година. Они производе нафту и продају је, али у својој земљи користе биоетанол и биодизел. То је у Бразилу економски оправдано али нама није, јер би значило смањење производње хране - нагласио је Кокановић.

Када су у питању економски разлози, стручњаци кажу да производња и употреба биодизела, као енергента, има позитиван утицај на повећање запослености, повећање производње у пољопривреди, смањивање одливања девизних средстава. 

Директор Економског института РС Душко Јакшић сматра да је производња овог горива значајна и са економског и са еколошког аспекта. Ипак, да би његова производња била исплатива, каже, потребно је искористити до сада неискоришћене пољопривредне површине.

- Aко би се користиле до сад неупотребљаване површине, производња овог горива би била јако добра, али ако би се за то искористиле до сада употребљаване површине могли бисмо имати и негативних ефеката, односно могло би доћи до смањења површина засађених биљкама за исхрану становништва, а самим тим и до поскупљења хране. С друге стране, РС има пуно неискоришћених површина и требало би имати јасан план када је та производња у питању - истакао је Јакшић.

И извршни директор Удружења економиста "СЊОТ" Саша Грабовац истиче да је производња овог горива врло значајна.

- Производња биодизела би имала корист за оне који производе сировине, запошљавање људи а с друге стране и прописи ЕУ у многим градовима налажу да се мијеша биодизел са обичним дизелом. Овдје је јако битан и еколошки аспект који не треба занемарити. Генерално би било јако добро да се та производња развије - сматра Грабовац.

Еколошки аспект

Бројни свјетски економски стручњаци упозоравају да би повећана производња овог горива и те како могла да утиче на смањење сировина за прераду хране.

Четири аутобуса у бањолучком градском превозу од почетка ове године као погонско гориво дјелимично користе биодизел, чиме су "пробили лед" у БиХ у употреби ове врсте алтернативног горива.

Превозници "Бочац турс", "Aутопревоз", "Централ - компани" и "Павловић турс" издвојили су по један аутобус у које сипају три одсто биодизела од укупне количине горива.

Шеф Одсјека за саобраћај Aдминистративне службе града Недељко Вучен каже да је биодизел дизелско гориво произведено од старог јестивог уља и прерађених уљарица које може користити свако возило са дизелским мотором а може се и мијешати и са обичним дизелом.

- У циљу смањења штетних гасова и заштите човјекове околине, деведесетих година актуелизовала се тема биодизела. У складу са директивама из Брисела ЕУ има циљ да до 2020. године има удио биогорива од 20 одсто у горивима која се користе за потребе превоза. Тиме се жели осигурати степен очувања животне средине али и нове инвестиције у том сектору - рекао је Вучен.

Биодизел се може користити као додатак дизелском гориву и као чисти биодизел. Вучен каже да се у пракси биодизел чешће користи као додатак дизелском гориву.

- Блендинг (мијешање у одређеним омјерима) се означава као Б5, Б20, Б50 при чему прво слово означава биодизел а његов удио је означен бројком - рекао је Вучен.

Предности биодизела

- Много мањи ризик при транспорту и складиштењу, јер је нетоксичан и биоразградив;

- Коришћењем биодизела се смањује емисија штетних гасова, смањује ефекат стаклене баште;

- Нема штетних утицаја на здравље;

- погодан за све врсте превозних средстава, поготово за аутобусе јавног превоза.

Биоетанол

Бразил је водећа земља у свијету у коришћењу етанола као погонског горива. Годишње се произведе више од 15 милијарди литара горива етанола па се око 15 одсто аутомобила креће на чисти етанол, а преостали користе 20-одстотну мјешавину. Ово гориво, које не загађује околину, а при том је јефтино, користи већ четвртина аутомобила у Бразилу. Најновије америчке студије најављују план да до 2025. године ова земља преоријентише чак 50 одсто својих аутомобила на биоетанол. Доста се користи у Бразилу, СAД, Француској, Шведској, Шпанији, Пољској и Чешкој.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.