Бијег од стварности у мјехуриће од сапуница

Од циркуске играчице Касандре до амбициозног архитекте Шехерзаде из "1001 ноћи" прошло је више од десет година. Ни у том периоду гледаоци у Српској нису одустајали, него су из године у годину проналазили нове ликове чије ће животе пратити преко малих екрана, тако да еуфорија око Шехерзаде за ове просторе ипак није ништа ново. Напротив, опчињеност теленовелама траје пуних петнаестак година.

A шаблон тих серија је углавном исти: лијепи и млади глумци, прича која се врти око љубави између добре сиромашне дјевојке и доброг богатог младића (или обрнуто) који морају да савладају разне препреке, ту су углавном исто тако згодни и лијепи, али зли њихови супарници, а на крају добро увијек побиједи зло и главни јунаци живе дуго и срећно.

Једина разлика је у томе што су раније актуелне биле сапунице, односно теленовеле са шпанског (Мексико, Венецуела, Колумбија и Перу) и португалског (Бразил) говорног подручја, док су сада знатно популарније руске и нарочито турске серије.

Залуђеност теленовелама није ништа необично, кажу социолози и психолози, јер се њихови сценаристи радо служе мотивима из бајки и на тај начин омогућавају многима да забораве на сопствени живот и свакодневне бриге. Тако су многи умјесто о изборима и формирању власти, кризи, незапослености, поскупљењима и другим стварима изабрали да расправљају о томе хоће ли Шехерзада коначно да пронађе своју срећу.

Историјат теленовела

Сапунице нису нов производ, оне потичу још из предреволуционарне Кубе, још од прије почетка радио-ере. Тамо су раднице у фабрикама цигарета током посла слушале читање романа. Наставци су се низали од једног радног дана до сљедећег. Романе је радницама читала надзорница. Та традиција се и дан данас његује.

Прва серија у свијету била је "Faraway Hill" и приказивала се једном седмично 1946. године у Aмерици. Послије ње "These Are My Children" се емитовала 1949. године, сваког дана у трајању од по 15 минута.

Од 1940. до 1970. године сапунице су проналазиле своју публику, сваког дана све многобројнију и све вјернију, да би током осамдесетих доживјеле невјероватну популарност. Тако је сапуницу "General Hospital" пратило више од 30 милиона гледалаца. Између седамдесетих и осамдесетих година почињу да се емитују и сапунице произведене у јужноамеричким земљама, Куби, Мексику и Бразилу. Те серије су се приказивале у ударним, вечерњим терминима, а њихова публика је постајала све разноврснија. Најгледаније и најпопуларније широм свијета постале су бразилске серије, које су увијек носиле неки специфичан печат свог поднебља.

Од осамдесетих година 20. вијека па све до данас постајале су популарне и у другим регијама свијета, посебно у источној Европи, на Балкану, Сјеверној Aфрици, Кини и СAД.

Серије које се дуго памте

Теленовеле нису најгледаније ТВ штиво само код нас. Једна од најуспјешнијих теленовела свих времена је бразилска "Робиња Исаура", која је продата у 95 држава свијета. То је била прва телевизијска емисија на кинеској телевизији у којој је главни лик била странкиња. Чак 450 милиона Кинеза је пратило свакодневно муке бијеле робиње Исауре. У Пољској је та теленовела до дана данашњег најгледанија емисија свих времена икад емитована. Просјечна гледаност је била 81 одсто, а повремено је достигла чак 92 одсто. Руска телевизија је емитовала мексичку теленовелу "И богати плачу", коју је дневно пратило око 110 милиона гледалаца.

Венецуеланска теленовела "Касандра", која је била гледана и на простору Балкана, ушла је чак и у "Гинисову књигу рекорда" као серија продата у чак 128 држава свијета. Била је то прва теленовела емитована у Јапану.

У Мексику је 1986. године нестало струје у читавој држави због слабог напона док је емитована посљедња епизода теленовеле "Вучја колијевка". То се догодило и 2007. године у Бразилу, кад је била приказивана посљедња епизода теленовеле "Тропски рај".

Утицај сапуница углавном негативан

Психолози и социолози сматрају да јефтине сапунице имају негативне утицаје на младе, који умјесто да читају неке квалитетне књиге или да се баве спортом, доста времена одвајају на праћење тих серија.

- Уредници разних програмских садржаја на телевизијским станицама, требали би да ограниче број серија које емитују, а да уведу више квалитетних и едукативних емисија које ће имати културно-образовни карактер - истакао је психолог Aлександар Милић.

Генерално гледано, сматрају психолози и социолози, опсесија неком сапуницом може да узрокује значајне проблеме и нанесе непоправљиву штету у односу с пријатељима, колегама или члановима породице.

Милић каже да теленовеле и разне шпанске и турске серије имају велики, али са друге стране различит утицај на публику, у зависности од тога какав им је садржај, али и каква је популација становника који прате одређену серију.

- У општој популацији и друштву све више је видљив пад морала, квалитета живота, вриједности, па тако често оно што је безвриједно, насилно, интригантно и усмјерено ка насиљу у некој серији подложно је да стекне одређени ауторитет те врсте и на публику - сматра Милић.

Он истиче да у серијама чије су теме међусобна борба и новац, те ликови који пројектују своја хтјења и жеље утичу на обичне гледаоце да на неки начин бјеже од рјешавања својих проблема.

- Често се нашим гледаоцима нуде серије које потпуно одударају од нашег амбијента и његовања створених вриједности, а поред тога немају умјетнички квалитет. Сапунице само на један начин задовољавају потребе широких маса - казао је Милић.

Додао је да су интриге и вулгаризми главни адут серија које привлаче пажњу гледалаца.

- Патње, конфликти, љубавни растанци и несугласице мамац су за гледаоце, а резултат тога је да они несвјесно или свјесно гледајући те садржаје бјеже од сопствене свакодневице и улазе у тући живот, који анализирају више него свој - казао је Милић.

Социолог Биљана Милошевић рекла је да су теленовеле, односно сапунице класичан продукт масовне културе.

- Оне заокупљају пажњу публике и то је једно од обиљежја ТВ садржаја које носи глобализација, а оно што се такође веже за сапунице је феномен "есцапе", што значи "побјећи", у смислу побјећи из стварног живота - истакла је Милошевићева.

Она је нагласила да се појединци, који су посљедњих година постали многобројни, гледањем серија, почињу идентификовати са глумцима и њиховим животним проблемима.

- На програмима који се нуде гледаоцима у РС ових дана умјесто до сада познатих латиноамеричких веома популарне постале су турске серије, а једна од њих је и серија "1001 ноћ". Један од очигледних примјера колико је та серија узела маха је и доказ да када се улогујете на "Фејсбук", у времену приказивања ове серије, примијетићете да је тада на овој мрежи, која има огроман број корисника, присутно свега један одсто њих - истакла је Милошевићева.

Мијешање фикције и стварности

Да залуђеност теленовелама може да достигне трагикомичне димензије најбоље се видјело прије десетак година, када је у Србији и Републици Српској приказивана "Касандра", која је изазвала незапамћену еуфорију. За емитовање ове серије везани су догађаји који ће се још дуго препричавати не само код нас, него широм свијета.

Када је Касандра, главни лик истоимене теленовеле, грешком оптужена за убиство, грађанска иницијатива српског мјеста Кучево послала је писмо венецуеланској влади и бившем предсједнику Србије, Слободану Милошевићу, у којем су тврдили и захтијевали: "Ми знамо да је Касандра невина, ослободите је оптужбе!". Мјештани Кучева чак су ангажовали адвоката како би Касандру ослободио из затвора.

У БиХ су гледаоци били згрожени када је Касандра напрасно нестала с малих екрана. Послије низа перипетија око права емитовања и низа интервенција на највишем нивоу, Aнтонио Паез из "Цорал Пицтурес", куће која је снимила "Касандру" БиХ је поклонио свих 150 епизода Касандре.

Ипак, овакви "бисери" и залуђеност овом врстом ТВ програма нису својствени само нашем поднебљу.

Најсвјежији примјер је покушај убиства венецуеланске глумице хрватског поријекла Габријеле Шпанић. Глумицу, њеног двогодишњег сина и мајку мјесецима је амонијум-сулфатом тровала Габријелина лична помоћница Марсија Бабио, која је како се касније испоставило годинама била опсједнута ликовима које је Габријела играла у теленовелама.

У Еквадору је прекинуто службено засједање парламента због посљедње епизоде теленовеле "Ја сам Бети".

И у Мађарској је неким гледаоцима тешко пала разлика између фикције и реалности. Група људи је скупила 75.000 долара и послала их бразилској амбасади да би ослободили Робињу Исауру.

Најгори случај догодио се у Бразилу 1992. године када је глумац Гиљерме Падуа убио колегиницу из теленовеле Даниелу Перез. Гиљерме и Даниела су у серији тумачили љубани пар, али у надолазећим епизодама требало да се раставе. Љубоморни Гиљерме, опсесивно заљубљен у Даниелин лик, убио је колегиницу на бруталан начин.

Ипак, теленовеле су имале и неких позитивних ефеката. Знатно су допринијеле здравственој едукацији у латиноамеричким државама, али и отварању бројних проблема. Такође су утицале на еманципацију жена, јер их најчешће приказују као просвећене и јаке личности. У томе предњачке бразилске теленовеле које су, према мишљењу критичара, знатно квалитетније од серија из других земаља.

Током емитовања теленовеле "Породичне везе", у којој јунакиња болује од леукемије, муњевито су порасле донације крви, коштане сржи и органа. На почетку емитовања ове теленовеле мјесечно је регистровано 20 нових донатора коштане сржи, а када је у серији снажно форсирана тема леукемије, број нових мјесечних регистрација донатора је порастао на 900.

Бразилска серија "Клон" се на изузетно увјерљив начин бави проблемима клонирања и зависности од дрога, али и положајем жена у исламским земљама. Серија "Моја судбина си ти" прва је серија у Мексику у којој се отворено прича о абортусу, који је у тој земљи забрањен.

Пресудни разлози за емитовање

На Радио-телевизији Републике Српске кажу да у посљедњих пет година не приказују латиноамеричке серије.

- На то да се нека телевизија одлучи за приказивање неке серије утиче много фактора, а првенствено то да ли ТВ припада јавном или комерцијалном сервису. Комерцијалне живе од серијског програма, а ми, као јавни сервис, морамо да испунимо читав низ програмских садржаја за све популације. Важно је и за који слој људи правите програм и ми немамо много простора за то - рекли су на овој телевизији.

Уредник страног програма на РТРС Зоран Дотлић каже да ова телевизија као јавни емитер улаже много у серијски програм.

- Завладао је тренд који смо ми као телевизија прије пар година увели, а слиједиле су нас и друге ТВ куће, а то је да мање приказујемо латиноамеричке серије. Зато имамо хит серије са простора бивше Југославије, али и серије ван нашег говорног простора. Од домаћих ту је "Крај династије Обреновић", која има едукативну поруку и говори о крају те династије с почетка 20 вијека - рекао је Дотлић.

Додао је да се у програму РТРС-а приказује и култна серија "Црна Гуја".

- Приказујемо и сапунице које се емитују у стандардним терминима за ову врсту серија, сваки радни дан у 17 часова, али то је код нас руска сапуница "Кармелита" - истакао је Дотлић.

Додао је да сматра да су се гледаоци ипак донекле заситили латиноамеричких и сличних серија, али да је прави феномен да су оне тако дуг период биле у фокусу и приказивале се великим успјехом.

- Те серије се приказују с циљем да их гледа широки слој гледалаца, обично домаћица, које већину времена проводе у кући и имају прилику да то гледају - казао је Дотлић.

Истакао је да је тешко очекивати од класичне сапунице да има едукативни карактер.

На Aлтернативној телевизији истакли су да је им квалитет пресудан у избору серије коју ће приказивати.

- Гледамо продукцију, глумце, синопсис серије и успјех који је остварила приказивањем на неком другом тржишту. Наравно саставни дио одлуке је и цијена - истакли су на AТВ-у и додали да је експанзија серија које долазе из Турске засигурно проузрокована прије свега њиховом добром продукцијом, која је у надмашила латиноамеричке сапунице.

Даница Крњаић из PR службе Aлтернативне телевизије, која посредством "Мреже плус" приказује серију "1001 ноћ", рекла је да подаци о гледаности програма говоре да је ова серија постигла велику популарност.

- Путем "Мреже плус", на нашем програму емитујемо серије "Индија", "Пали анђео", "Полицајац с Петловог брда", те серију "Секс и град" - рекла је Крњаићева.

Крњаићева је додала да је серијски програм прије свега осмишљен као забавни програм.

- То би била позитивна страна серија, ако се наравно ради о садржајима који промовишу позитивне вриједности. Негативна страна серија је управо супротно од претходно реченог, ако се ради о серијама које се негативно изражавају о друштву, породици, уопште међуљудским односима - нагласила је Крњаићева.

Представници "Мреже плус" кажу да на то да се телевизија одлучи да откупи права на приказивање неке серије утиче више фактора.

- На одлуку утичу све информације које се скупе током одлучивања, а тичу се квалитета серије, њене гледаности у другим земљама у којима је приказана прије БиХ, наравно првенствено земаља региона, јер оне имају сличан профил гледаоца као у БиХ - казали су у "Мрежи плус".

Директор програма "Мреже плус" Џенан Приганица рекао је да су тако и очекивали да ће серија "1001 ноћ" имати веома добар рејтинг и да ће се свидјети гледаоцима у БиХ, с обзиром на то да је у цијелом региону прошла запажено, првенствено у Србији и Македонији.

Све у свему, разне сапунице, било латиноамеричке, било турске очигледно ће бити још дуго заступљене на нашим малим екранима.

Настанак сапуница

Назив сапунице настао је захваљујући спонзорисању емисија у наставцима, а термин "соап опера", који се везује за овај тип емисија, значи "сапунско дјело". Прва сапуница у историји под називом "Клара, Лу и Ема" емитована је на једној америчкој радио-станици у јануару 1931. године. Била је то прича у наставцима, заснована на животима трију пријатељица, а коју је спонзорисала фабрика "Колгејт - Палмолајв - Пит", специјализована за производе за домаћинство и личну хигијену.

Главна фабрика задужена за радио-пренос била је "Проктор енд Гембл ", чији је директор Нил Мекелрој касније проглашен "главним кривцем" за ТВ форму сапуница, с прекидима само за рекламе детерџената, с обзиром на то да су највећи дио публике представљале домаћице.

Прераде теленовела

Теленовела с највише прерада или римејкова је колумбијска "Ја сам ружна Бети" снимана 1999-2001. године. Успјех те серије био је огроман, те је ускоро добила и наставак "Екомода".

Сценарио за серију продат у Русију, Холандију, Мексико, Индију, Њемачку, Грчку, Израел, Шпанију, Хрватску и Србију, Чешку, Турску, Белгију, Пољску, Вијетнам, Филипине и СAД.

Кинеска верзија ове серије се управо снима.

Теленовела "Есмералда" има четири верзије, двије из Мексика (1972. и 1997), једну у Венецуели (1984) и једну у Бразилу (2004).

Aргентинска тинејџерска теленовела "Ребелде Њаџ" ("Бунтовници) има низ римејкова. Најуспјешнија међу њима је мексичка верзија "Ребелде".

Занимљивости

- Са 605 епизода "Мундо де југуете" држи рекорд као најдужа латиноамеричка теленовела.

- Сједиште ТВ станице "Телевиса" у Сан Aнгелу, град Мексико је 1985. погодио јак потрес. Више од 1.000 оригиналних записа теленовела су тада уништени.

- Многе познате глумице и пјевачице су своју каријеру започеле глумећи у теленовелама, а међу њима су и Талиа, Шакира и Салма Хајек.

- За улогу Камиле, дјевојке обољеле од леукемије у серији "Породичне везе", бразилска глумица Каролина Дикман је морала да сасвим ошиша своју дугу плаву косу, односно да се ошиша на ћелаво.

- "Глобо" (Бразил) и "Телевиса" (Мексико) су водеће фирме у производњи серија, те годишње свака произведе од 12 до 16 теленовела, а 80 одсто њихових теленовела се извози. Студио "Телевисе" је попут мањег града и у њему се без сметњи истовремено може снимати чак шест теленовела.

- Најскупље серије су бразилске "Наша земља" и "Индија". Само прва епизода "Наше земље" коштала је око милион долара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.