БиХ постала рај за криминалце

У БиХ има највише криминалаца који су се нашли на удару закона, из Хрватске.

Према подацима Министарства унутрашњих послова Хрватске, у БиХ се крије више од 46 криминалца из ове земље који су осуђени и осумњичени за различита кривична дјела.

Такође, бројни криминалци из Србије, међу којима је најпознатији Владимир Јовановић Јапанац, у бијегу од руке закона, спас су нашли у БиХ.

Злоупотреба двојних држављанстава и недостатак међудржавних

споразума који регулишу ову област главни су разлози због којих је БиХ постала "рај за криминалце", сматрају стручњаци.

Главни тужилац Републике Српске Aмор Букић за "Глас Српске" каже да је злоупотреба двојних држављанстава од стране осумњичених или осуђених лица проблем цјелокупног правосудног и правног система, како у БиХ, тако и у земљама у окружењу.       

- Двојно држављанство не би био проблем да се то право није почело злоупотребљавати на најгрубљи и најбезобзирнији начин који исмијава цјелокупни правни поредак у земљи, али и држава у окружењу - рекао је Букић.

Истакао је да овај проблем могу и морају да ријеше они који доносе законе, како у БиХ, тако и у сусједним државама.

У Министарству правде БиХ кажу да је ово министарство са надлежним министарством у Хрватској усагласило измјене Уговора о међусобном извршавању судских одлука у кривичним стварима, чиме би се ускоро на стотине правоснажно осуђених особа могло наћи иза решетака.

- Истовремено, у току је усаглашавање истог уговора са Србијом и пошто сва рјешења буду у потпуности усклађена, услиједиће и званично потписивање ових докумената те поступци ратификације у свим државама - рекла је портпарол овог министарства Марина Бакић.

Додала је да је, према постојећим одредбама уговора за издржавање казне у другој држави, била потребна сагласност осуђене особе, што се измјенама уговора укида.

Она каже да ће правоснажно осуђене особе морати издржавати изречену казну без обзира на то у којој земљи се тренутно налазе. Одредбе уговора ће се односити и на особе осуђене за ратне злочине.

У овом министарству су истакли да директно изручивање држављана једне земље другој земљи, без обзира на то да ли су кривично гоњени или не, онемогућавају и уставне одредбе Хрватске и Србије.

- За закључивање евентуалног уговора који би то омогућио неопходно би било мијењати законодавство, односно уставе, зашто је првенствено потребно повјерење у правосудни систем друге државе, односно политичка воља - истакла је Бакићева.

Један од посљедњих криминалца, који је покушао побјећи од закона и спас наћи у БиХ, је Драган Јелиновић (52) из Земуна у Србији, осумњичен за убиство мађарског боксера Ервина Б. (31) у Келну 1992. године у Њемачкој.

Због сумње да су му помогли нелегално прибављање бх. држављанства МУП Ливањског кантона недавно је оптужио адвоката Емира Карачу и полицијске службенике Полицијске станице Босанско Грахово Здравко Михаљевић (51) и Стипе Гарић (43).

Највише таквих криминалаца је из Хрватске, а међу њима је "најсвјежији" Дражен Големовић, кога хрватске власти терете за бројне финансијске малверзације, а који је почетком новембра 2009. године стигао у БиХ.

Спас од хрватских закона у БиХ је потражио и Жељко Врбат, који се тражи због пљачке Гетроа у Сесветама.

Хрватски МУП га је на својим страницама означио као изразито опасну особу, а и он је послије доласка у БиХ, као и већина осталих бјегунаца, био приведен пред судију, па пуштен, пошто је установљено да има БиХ држављанство.

Прије Големовића, у БиХ је, од "крупнијих риба" из Хрватске побјегао Бранимир Главаш, који је због ратних злочина осуђен на десет година затвора.

Када је у питању "случај Бранимира Главаша" у Министарству правде БиХ наглашавају да пресуда против њега још увијек није правоснажна па је немогуће предвидјети каква ће она бити и да ли ће доћи до њеног потврђивања у БиХ.

- Главаш је држављанин БиХ, а према Закону о кривичном поступку, БиХ не изручује своје држављане. Дакле, све док постоји таква законска одредба, изручење није могуће - рекли су у овом министарству.

Члан Заједничке комисије за одбрану и безбједност Парламента БиХ Душанка Мајкић оцијенила је да има мноштво примјера који потврђују да је БиХ постала уточиште за криминалце из окружења.

- Још ништа конкретно није урађено да би се направили међудржавни уговори између БиХ и сусједних земаља којим би се ријешио овај проблем - истакла је Мајкићева.

Нагласила је да је потребно убрзати овај процес да би била омогућена екстрадиција оних који су прекршили закон.

- У овом тренутку сви криминалци осуђени за ратне злочине који од закона бјеже у БиХ, знају да долазе у својеврсни Елдорадо каква је БиХ и да ће ту моћи мирно да живе без обзира на злочине које су починили у својим земљама - навела је Мајкићева.

Она сматра да сва одговорност није на БиХ већ и на сусједним земљама, прије свега, на Србији и Хрватској.

- Министарство иностраних послова БиХ и Предсједништво БиХ морали би да ураде много више на рјешавају овог проблема - казала је Мајкићева.

Спас од закона у БиХ нашао је и вођа криминалног клана Османи из Хрватске Ћазим Османи Феликс, кога немачка штампа назива "европским краљем дроге".

Он посједује држављанство БиХ, као и већина припадника те мафијашке организације, подаци су Тима југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала.

Држављанство БиХ добили су и спасили се од издржавања казне највећи ХДЗ-ов тајкун Мирослав Кутле и оптужени за пљачку поште у Сплиту Зоран Стефановић.

На бијег у БиХ одлучио се и Блажо Петровић, који је оптужен за проневјере десет милиона куна, затим Јозо Ћурковић, кога хрватске власти терете за привредни криминал и штету 100 милиона куна те Огњен Шимић, који је у Ријеци осуђен на девет година затвора због примања мита, а сада мирно живи у Сарајеву.

Од "крупнијих криминалних риба" из Србије уточиште у БиХ нашли су осумњичени за трговину дрогом за којим трагају власти Србије, Љубиша Линдо звани Чомбе, који је добио лажно увјерење о држављанству БиХ у општини Зворник, на основу чега је добио и фалсификована документа у Брчко дистрикту.

Спас у БиХ нашао је и Владимир Јовановић (40) из Београда, познатији као Влада Јапанац, припадник криминалног "земунског клана" за којим је МУП Србије издао међународну потјерницу због убиства српског премијера Зорана Ђинђића.

Јапанцу је стицање држављанства омогућила Босиљка Ерић, матичарка из Зворника, против које се води поступак. Држављанство БиХ има и Aндрија Драшковић, а добио га је у Брчком. Лична карта издата му је у Томиславграду у ФБиХ.

Да би се осујетили овакви планови криминалаца из окружења, кажу упућени, неопходно је измијенити Закон о држављанствима БиХ.

Посланик СДС-а у Парламенту БиХ Мирко Околић казао је да ће у Парламенту БиХ покренути иницијативу за измјене и допуне Закона о држављанству БиХ.

- Циљ је да држављанство БиХ не могу да добију грађани земаља из окружења који су у својим земљама осуђени за ратне злочине - казао је Околић.

Додао је да је најтипичнији примјер злоупотребе двојног држављанства евидентан у "случају Бранимира Главаша", који се "упркос почињеним злочинима над Србима у Хрватској сада слободно креће БиХ".

- О каквој дрскости је ријеч показује и то да Главаш најављује чак и бављење политиком у БиХ - закључио је Околић.

Бјегунци

Према подацима судова у БиХ, у Хрватској, Србији и Црној Гори тренутно се налазе 282 особе које су правоснажно осуђене у БиХ.

У Србији се налази око 40 особа које због посједовања држављанства Србије не могу да буду изручене БиХ.

У Хрватској се налази седамдесетак држављана БиХ које потражују домаћи правосудни или полицијски органи, а који због двојног држављанства не могу бити изручени.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.