Без страха против Европе и имиграната
Рожер Кепел возио је планинским путем. У једном тренутку, изгубио се сигнал система за навигацију, па је промашио скретање. Послије два погрешна покушаја, враћања неколико километара назад, још једног погрешног скретања, изгубио се у прашњавим путељцима и прилазима приватним имањима. Напокон је одустао, и паркирао се усред ливаде.
Припадник интелектуалне елите швајцарске деснице, уредник магазина "Велтвохе", сједио је у сребрном "волво" каравану са регистарским таблицама Цириха - симбола цивилизације - чекајући да поново проради систем за навигацију.
Кренуо је на имање на пола пута између Цириха и регије Уршвајц. Тамо треба да се састане са приватним предузетницима који желе да њихово име остане скривено од јавности. Одржаће им предавање под називом "Либерализам и планине", а фармерима који ће бити у публици поручиће да су они истински чувари швајцарске слободе и праве патриоте. "Планински ваздух ослобађа", мото је његове кампање.
Напокон је стигао на одредиште. Осврћући се око себе, примијетио је да на фарми на први поглед нема знакова живота, не чује се чак ни лавеж паса. Изненада се сагнуо иза задњег дијела аутомобила и прошапутао: "Морамо бити пажљиви, сад ће да дође фармер са упереном пушком у нас." Нацерио се, знајући да може да се нашали на рачун оних које ће за неколико тренутака, док га буду пажљиво слушали, прогласити јунацима.
Кепел је средовјечни мушкарац који за своје четрдесете године изгледа прилично младолико, помало куштраве косе. Добре тјелесне грађе, препознатљив је по маркираним и скупим одијелима која увијек носи. Осјећа зов руралних дијелова Швајцарске, јер је управо село дом Народне партије Швајцарске (SVP), која је потрошила 20 година противећи се Европи, имигрантима и економском либерализму, да би постала најјача странка Швајцарске.
Међутим Кепел, по вокацији урбани тип новинара, посветио је своју енергију овој партији и њеном лидеру Кристофу Блохеру, што је противрјечност којом је зарадио репутацију и ван граница Швајцарске. Прије три и по године постао је власник "Велтвохеа", либералног, политички коректног седмичног магазина који је нагињао љевици, и претворио га у конзервативно, десничарско гласило.
Као издавач и главни и одговорни уредник листа, веома ријетко се разилази у ставовима са Народном партијом, мада није њен члан. Он представља полемикама склоног, десничарски настројеног интелектуалца, који у малој, неутралној Швајцарској исказује своје десничарске ставове на начин на који његови земљаци нису навикли.
- Све њемачке министре који пређу границу Швајцарске треба ухапсити. Куповином овог CD-а Њемачка је постала власник украдене робе - написао је недавно Кепел, након што су њемачке власти дошле до CD-а на ком су украдени подаци о швајцарским банковним рачунима.
У једној "ток шоу" емисији изјавио је да "њемачка влада троши милионе евра како би охрабрила "кртице" да прекрше законе Швајцарске".
Кепел је гласан и провокативан, што није нимало типично за једног Швајцарца. Сваку прилику користи да би изрекао коју против злоупотреба социјалног система, имиграната, феминизма и Европе. Када се појави на телевизији, говори оштрије и рјечитије него већина осталих политичара. Почетком фебруара, на насловној страни свог магазина објавио је карикатуру њемачке канцеларке Aнгеле Меркел како са бичем у руци јаше на швајцарском министру финансија Ханс-Рудолфу Мерцу.
Кепел је својој публици на забаченом имању одржао предавање о Швајцарској која је у кризи, истој оној Швајцарској у којој је загарантована тајност банковних рачуна и трансакција, гдје је независност и неутралност земље светиња, Швајцарској којом је некада ходио легендарни Виљем Тел.
Он се залаже за директну демократију и диви се домишљатости обичних људи. Једна од његових контрадикторности јесте да Кепел, иако и сам припадник елите, ту исту елиту критикује.
Некада је био либерал, новинар кроз чије су текстове провејавале љевичарске идеје. Прво је био уредник спортске рубрике у дневном листу "Ноје цирхер цајтунг", а касније уредник културе у "Тагес-Aнцајгеру". Касније је постао главни и одговорни уредник угледног викенд-додатка "Дас магазин", гдје је привукао пажњу својим аполитичним и оригиналним новинарским стилом.
Aли једног дана је упознао Кристофа Блохера, лидера Народне партије Швајцарске и узора швајцарске деснице, особу коју су готово сви из Кепеловог круга радних колега и пријатеља презирали. Било је прољеће 2000. и Кепел је требао да обави кратки, получасовни интервју. Међутим, разговор се продужио на три часа, а и након тог времена Кепел је имао још неколико питања за Блохера. О лидеру швајцарске деснице почео је, за разлику од других, да пише позитивно.
Постао је Блохеров обожавалац. Одаје му признање због природног талента за постизање ауторитета у политици, те за успјех у изградњи пословног царства вриједног милијарде евра. Задивљен је Блохеровим начином управљања компанијом, у којој се од запослених захтијева апсолутна послушност, без успостављања било каквих захтјева. Они не могу својим претпостављенима постављати питања, јер то одузима драгоцјено вријеме. Умјесто тога, од њих се у случају неких недоумица захтијева да им се обрате меморандумом.
Минарети
За Кепела, швајцарски референдум против изградње минарета није изражавање страха, него храбрости. "Минарети су видљиви симболи исламских освајања", написао је у својој колумни.
Превео: Миленко Киндл
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
