Бернард Бајер, командант EUFOR-а: Енитетска граница мора да буде маркирана

- Рјешавање проблема у БиХ треба препустити домаћим политичарима. То би допринијело и томе да и ми коначно одемо из БиХ - истакао је Бајер.

Додао је и да би одговорни требало што прије да изнађу рјешење за уништавање вишка наоружања и муниције.

* ГЛAС: Каквим процјењујете разговор који сте у понедјељак имали са премијером РС Aлександром Џомбићем?

БAЈЕР: Био је то добар и конструктиван разговор у пријатељској атмосфери. Разговарали смо о широком спектру питања. Једна од тема била је економска ситуација, као и рад институција у Републици Српској и на нивоу БиХ. Разговарали смо и о питању међуентитетске линије разграничења.

* ГЛAС: Како видите ситуацију око маркације
међуентитетске линије разграничења између РС и ФБиХ, која је утврђена и није спорна, али која због различитих опструкција није пренесена на терен?

БAЈЕР: Република Српска је, као што је то утврђено и одлукама Владе РС, припремила сву релевантну документацију у вези са међуентитетском линијом разграничења, која ће
бити поднесена Главној команди EUFOR-а и NATO штабу у Сарајеву. Премијер РС је напоменуо да се ради о обимној документацији и ми ћемо је проучити. Мислим да се ту ради о техничком питању и требало би да га задржимо на том нивоу. Разумијем да је то питање важно за људе који живе у близини међуентитетске линије разграничења, као и за званичне институције. То је питање важно из административних разлога. Рекао сам да су три стране одговорне за рјешавање овог питања, а то су држава БиХ, Република Српска и ФБиХ. Коначан резултат требало би да буде прецизно оцртавање међуентитетске линије разграничења на картама и катастарским плановима. Физичко обиљежавање линија разграничења по мом мишљењу није важно и то не би требало ни да се ради. Први разлог за то је да велики дио међуентитетске линије разграничења, која је дуга нешто више од 1.700 километара, пролази кроз подручја која су минирана. Други разлог је што би коштало много, а не би много помогло никоме. Aли линија треба да буде прецизно уцртана на картама и катастарским плановима, јер људи треба да знају гдје да плаћају порезе, а институције треба да знају одакле да прикупљају порезе. То су битни административни разлози, због којих је то потребно урадити.

* ГЛAС: Каквом процјењујете политичко - економско - безбједносну ситуацију у РС, а каква је она у ФБиХ?

БAЈЕР: Једна од великих предности EUFOR-а је та што нисмо укључени у свакодневне политичке активности. Aли за мене, као команданта EUFOR-а, од велике је важности да БиХ на свим нивоима што прије добије нове власти. Економски проблеми постоје, али они нису карактеристика само БиХ, цијели свијет пати од економске кризе. Један од најважнијих задатака политичара је да побољшају услове живота за обичне људе. Да би се то постигло, потребно је што прије успоставити власт на свим нивоима и то је једно од најважнијих питања које мора да буде ријешено. То питање је изузетно важно и да би БиХ могла да крене путем евроатлантских интеграција. Од октобарских избора прошла су четири мјесеца. Брзина јесте проблем у формирању власти које још нема. То је изгубљено вријеме. Aли у сваком случају рјешавање проблема у БиХ треба препустити домаћим политичарима. То би допринијело и томе да и ми коначно одемо из БиХ.

* ГЛAС: Aко оставимо по страни исполитизираност проблема тероризма у БиХ, како сте га дефинисали у ранијим изјавама, може ли се БиХ носити с чињеницом да је од рата до данас постала база за терористе и да у већини терористичких аката у свијету учествују и терористи који имају пасош БиХ?

БAЈЕР: И директор Полиције РС Гојко Васић недавно је дао изјаву којом је потврдио те моје ставове. Он је рекао да терористичка пријетња постоји у БиХ, као и у свакој другој земљи. Ни више ни мање него у било којој другој земљи. У том интервјуу изјавио је да је безбједносна ситуација у БиХ на задовољавајућем нивоу и да агенције задужене за безбједност у БиХ са пуном озбиљношћу прате ситуацију у том смислу и раде све што је у њиховој моћи да одрже безбједност. Морам се сложити и са његовим виђењем ситуације, кад каже да у овој земљи заиста постоји већи број људи који су обучени за руковање оружјем и експлозивом него што је то случај у другим земљама. Рекао је да у БиХ постоје огромни вишкови оружја и муниције, што заиста представља безбједносни проблем. Зато би политичари и сви они који су одговорни по овом питању требало што прије да изнађу начин да се уништавање и рјешавање питања вишка наоружања и муниције што прије ријеши. Чињеница којом се ми у EUFOR-у бавимо и која нас забрињава је и то што у БиХ постоји 13 или 14 различитих закона који регулишу питање посједовања наоружања од стране физичких лица. Сваки кантон има свој закон, ентитети и Брчко дистрикт. Оно што је потребно је један закон на нивоу државе који ће на исти начин регулисати услове за посједовање наоружања за цијелу БиХ, као и то да је сваки власник наоружања заведен у истој бази података. Можда би требало и прогласити једну ограничену амнестију за оне који посједују илегално наоружање, да би прије доношења тог закона предали то наоружање. Илегално оружје и вишкови наоружања и муниције су велик проблем који се мора ријешити.

* ГЛAС: Колико су успјешне биле операције SFOR-а, IFOR-а и EUFOR-а у операцијама "Жетва" и прикупљању илегалног наоружања?

БAЈЕР: У свим операцијама "Жетва" ми смо прикупили око 100.000 комада оружја. Према процјенама UNDP-а, у БиХ још постоји од 300.000 до 400.000 комада нелегалног оружја. То је превелик број и то је велики проблем.

* ГЛAС: Каквим процјењујете стање у Оружаним снагама БиХ и како коментаришете све чешће захтјеве за демилитаризацијом БиХ?

БAЈЕР: ОС БиХ су веома добро обучене. NATO штаб у Сарајеву са ОС БиХ сарађује на стратешком и оперативном нивоу у оквиру одбрамбеног система у БиХ, а EUFOR са ОС БиХ сарађује на тактичком нивоу, у оквиру нове мисије коју смо добили и преко нашег одјељења за изградњу капацитета и обуку. Кад је ријеч о величини ОС БиХ, одлуке које се тичу тога су у рукама политичара у БиХ. Aли ако их већ имате, треба им пружити потребну подршку и обезбиједити им буџет који ће бити довољан да би они задатке извршавали на одговарајући начин. ОС БиХ своје задатке изванредно обављају и начелнику Заједничког штаба ОС БиХ генералу Миладину Милојчићу честитам на заиста изванредном послу. Реформа одбране у БиХ је једна од најуспјешнијих реформи спроведених у овој земљи.

Тадић и Јосиповић

* ГЛAС: Колико су до сада помирењу народа у региону и БиХ допринијели предсједници Србије и Хрватске Борис Тадић и Иво Јосиповић?

БAЈЕР: Са обје стране направљен је велики и важан искорак у том смислу. У то сам се увјерио прошлог јула у Сребреници, гдје сам био присутан кад је предсједник Тадић тамо дошао. То је био велики гест с његове стране, а предсједник Јосиповић је веома много урадио својом посјетом Републици Српској. То је с обје стране велики допринос помирењу. Тај процес
помирења је једна од најважнијих ствари када се ради о заједничком животу у БиХ, али и у цијелом региону.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.