Београдски фестивал пјенушавог пића и добре музике

Александра Диклић
Београдски фестивал пјенушавог пића и добре музике

Весеље заливено пивом, или пиво као извор весеља, нико на "Беер фесту" у Београду није могао да докучи.

Прве процене су биле да ће "Беер фест" који траје од 20. до 24. августа посетити 600.000 пивопија, знатижељника и залуђеника у "живу свирку", а прва два дана су то и обећавала.

Они који су дошли доживели су незаборавни провод на шестом београдском фестивалу овог пенушавог пића. Пило се из кригли, чаша и флаша, најквалитетније пиво, близу 40 познатих светских произвођача, а ове године први пут и тај благо алкохолни напитак с укусом најразличитијег воћа, што је натерало бројне даме да уживају у типично мушкој посластици.

Организатор се са Калемегдана преселио на много пространије београдско "Ушће" на сливу Саве у Дунав. Импровизовани објекти, штандови испуњени лименкама и флашама, од травнате површине су направили шетачке штрафте попут улица, па су бројни посетиоци овогодишњу забаву, с правом називали "престоница пива у сред српске престонице" или "пивски град".

Одличном организацијом и масовношћу домаћих и бројних иностраних посетилаца, Београд је постао права конкуренција сличним фестивалима попут немачког, а уз новосадски "Егзит" и трубачку Гучу, показао да Србија, може да понуди више него добру планетарну забаву. 

Улаз на дане пића боје ћилибара, ни ове године није наплаћиван, мада је било неких размишљања да се уведу улазнице. Можда је баш зато што је "yаба" хепенинг 2008. надмашио прошлогодишњу рекордну посету.

Било је и гостију из Европе, али и са других контеинената од којих су неки у Београд стигли први пут. И нико се није покајао. У чарима самита љубитеља пића и доброг старог рокенрола, ужива се од десет ујутру, до четири по поноћи, а у вечерњим сатима прилика је да се уживо виде познати музички састави.

Фестивал су отворили хрватски КУД "Идијоти", па Драгољуб Ђуричић и бубњари. Послије  свечаног ватромета уочи поноћи, наставило се са Блажом и Кљуновима који су подигли температуру, да би је ненадмашни Луис усијао.

До краја фестивала требају да наступе имена попут "Тајма" и Даде Топића, Ђулета и "Ван Гога"..., али и некадашње звезде новог таласа  и данас популарни Загрепчанин Јуре Стублић и група "Филм".  Ту су и "Нервозни поштар", па словеначки "Шанк рока"... За одличан избор музике побринули су се и светски ДЈ Тимо Мас и Пит Гудинг.

Најверније пивопије, могу да пазаре мајице са знаком "беер феста", за које су се отимали странци како би из српске престонице понели сувенир.

Циљ пивске журке је да скрене пажњу на еколошко загађење. На то су потсећале бројне канте за бацање лименки, којих је прошле године сакупљено три тоне. A, ове како су се похвалили организатори, још више.

Прва прозиводња

Aрхеолози су на основу старих ископина и записа утврдили да пиво датира још из времена 7.000 година пре нове ере, а производили су га Вавилонци који су за врење су користили јечмени шећер и пшеницу, правећи чак 16 различитих врста. Рецепт за справљање пренет је у древни Египат, Персију и Грчку, да би га нешто касније користили за справљање Римљани, па стари Германи. Тада у пићу није било хмеља, па су киселост решавали додавањем пелина, глога и шафрана. У садашњем саставу је први пут произведено у Русији, која годишње производи 86,8 милиона хектолитара овог благо алкохолног напитка.


Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана