Београд засут тепихом бомби

Тог недјељног јутра, 6. априла 1941. године, прве бомбе на Београд пале су у 6.30 часова, док је огромна већина становника српске престонице још спавала. Њемачки бомбардери су у четири наврата разорним и запаљивим бомбама засули Београд, а око 16 часова из правца Румуније долетјело је тридесетак злогласних бомбардера "штука" из којих се пуцало по колонама избјеглица, док су панично напуштале разорени град.

Шта је претходило

Овај напад је услиједио након што је у Југославији 27. марта, група официра извела државни удар, збацила Владу "Цветковић-Мачек" која је у Бечу 25. марта 1941. године потписала протокол о приступању Југославије Тројном пакту. Тиме је поништен тај протокол. Овај државни удар подржао је и народ демонстрацијама. Међутим, то је разјарило нацистичког вођу Aдолфа Хитлера, јер је пореметило његове планове у вези са нападом на Совјетски Савез, па је истог дана на основу његове наредбе у оперативном штабу Њемачке армије донијета одлука "Директива 25" да се, поред Грчке, и Краљевина Југославија уништи као држава.

Хитлер је 6. априла бацио на Београд разарајуће бомбе од 1.000 килограма, а већ у првом налету погођен је први цивилни објекат у граду - хотел "Aвала" гдје је погинуо и министар југословенске владе Фрањо Куловец. У току бомбардовања 6. и 7. априла погинуло је 10.000 Београђана. Бачене су велике количине бомби на стамбене четврти.

Штета

Београд је у шестоаприлском нападу претрпио непроцјењиву материјалну штету - потпуно је разорено 714, а теже оштећено 1.888 зграда, док је дјелимично оштећено 6.829, међу њима и зграда Старог двора, чија је купола срушена. Гађане су густо насељене четврти, болнице, Учитељски дом, Калинића пијаца, Жељезничка станица, Главна пошта, земунски аеродром... У порти Вазнесењске цркве, првог дана агресије, побијено је и рањено неколико стотина цивила, а више стотина грађана је страдало када је директно погођено градско склониште у Карађорђевом парку. Потпуно је уништено здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, подигнуто 1832. године. Била је то једина национална библиотека која је намјерно нападнута и уништена током Другог свјетског рата, а у пожару, изазваном запаљивим бомбама, нестао је фонд од око 350.000 књига, укључујући и средњовјековне списе непроцјењиве вриједности. Библиотека је имала и збирке турских рукописа, више од 200 старих штампаних књига од 15. до 17. вијека, старих карата, гравира, умјетничких слика и новина, као и све књиге штампане у Србији и сусједним земљама од 1832. године.

План напада

План напада на Југославију разрадила је Команда Њемачке четврте ваздушне флоте под називом "Казнена одмазда", а операцијом је командовао генерал пуковник Aлександар Лер.

Током шестоаприлског напада на Југославију, а нарочито на Београд, авиони су полијетали са аеродрома из Беча, Граца и Aрада. Београд су 6. и 7. априла "тепихом бомби" засула 484 авиона "луфтвафе". Послије ваздушних удара извршен је и копнени напад из више праваца. Њемачке, италијанске и мађарске трупе продрле су на територију Југославије из правца Италије, Aустрије које су тада биле у саставу Трећег рајха.

Престоницу Краљевине Југославије браниле су ПВО ваздушне зоне Београд и елитни шести ловачки пук наоружан најсавременијим ловачким авионима "месерсмит Ме-109Е" и, поносом југословенске ваздухопловне индустрије, нажалост, малобројним, ловцима "ИК-3". Бранећи небо Београда, погинуло је 11 пилота шестог ловачког пука којима се град одужио тек 1997. године откривањем споменика на Земунском кеју код хотела "Југославија".

Остали градови

И Краљево је нападнуто 6. априла, а у нападу на Ниш 8. априла погинуло је око 600 људи. До 17. априла 1941. године, када је капитулирала војска Краљевине Југославије бомбардовани су и Лесковац, Крагујевац, Нови Сад, као и више градова у дијеловима бивше Краљевине у којима су, углавном, гађани стратешки објекти, уништавани инфраструктура и аеродроми. У исто вријеме када је отпочео напад на Југославију, Хитлер је напао и Грчку под кодним називом "Операција Марита".

Краљевина Југославија и Грчка су дочекале рат усамљене. Југословенска ратна команда израдила је план одбране од Нијемаца под шифрованим именом "Р-41".

Њемачка је при нападу потпуно изненадила југословенску војску за кратко вријеме, тако да је ова могла да мобилише само двије трећине свог борбеног капацитета, од тога 28 пјешадијских и три коњичке дивизије. Ратно ваздухопловство Краљевине Југославије је располагало са само 300 авиона. Нијемци су 13. априла пробили посљедњу линију одбране код Коњарника и умарширали у Београд, гдје су испред Народне скупштине организовали парадни дефиле. Убрзо је стигао и фелдмаршал Евалд фон Клајст и Максимилијан фон Вајкс. Рачунајући улазак Aустроугарских трупа 1914. и њихов заједнички улазак са Нијемцима 1915, био је то трећи улазак Нијемаца у Београд у 20. вијеку. Југославија је 17. априла 1941. капитулирала и окупирана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.