Бариша Чолак: Реформа правосуђа БиХ не може се избјећи

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" министар правде БиХ Бариша Чолак и додао да је реформа правосуђа у БиХ питање које се никако није могло избјећи.

- Ово стање са референдумом је само убрзало реформу. Реформа нам није потребна због реформе него да имамо добро законодавство - истакао је Чолак.

* ГЛAС: У јуну у Бањалуку долази Штефан Филе да се покрене питање реформе правосуђа у БиХ, како је договорено на састанку предсједника РС Милорада Додика и високог представника за спољну политику и безбједност Кетрин Ештон. Шта би то, када је о правосуђу ријеч, требало урадити?

ЧОЛAК: Реформа правосуђа у БиХ је питање које се никако није могло избјећи. Ово стање са референдумом је само убрзало реформу. БиХ као земља која има озбиљне аспирације да једног дана постане и чланица ЕУ сигурно мора да спроведе многе реформе, а она која је најзначајнија је управо реформа правосуђа. Ми смо у ту реформу кренули још 2003. године, али је чињеница да она није дала добре резултате. Мораћемо правити низ реформи и питање је да ли ћемо све то моћи да направимо у једној. Реформа правосуђа мора да прати уставно-правну структуру БиХ и да би смо се упоређивали са државама Европе има много тога што би требало реформисати. Треба учинити све да наше правосудне институције буду што самосталније, професионалније, независније, али и ефикасније. Без тога нема правосуђа које може да добије пролазну оцјену. Да бисмо то постигли, много ствари треба направити и у законодавно-правном оквиру и у самој организацији. Морају се хармонизовати закони. Није добро да у држави имамо различиту примјену закона зависно од тога који суд суди. У Суду БиХ имамо закон који је на снази и према којем су прописане различите висине казни, посебно максимум у односу на законе који се примјењују у ентитетима, гдје се суди по закону бивше Југославије. Треба исправити да на одлуке које се доносе на Суду БиХ постоји могућност апелација једном непристрасном судском тијелу. Како ће се оно звати, да ли ће то бити апелациони или врховни суд, ствар је договора. У сваком случају, мора постојати независно тијело, које ће имати могућност да преиспитује одлуке Суда, а да није у оквиру постојећег Суда.

* ГЛAС: Због чињенице да се у БиХ суди за иста дјела по различитим законима, да ли би БиХ могле да коштају све те одлуке Суда БиХ, јер су многи осуђени најавили тужбе Суду у Стразбуру?

ЧОЛAК: Давно сам упозоравао на ту чињеницу и аномалију. Ми ћемо морати да испоштујемо сваку одлуку Европског суда из Стразбура. Постоје одређене индиције да је у "предмету Мактоуф" Стразбур одлучио да се треба примјењивати закон који је вриједио у вријеме почињења дјела. Како ће се те ствари одвијати, видјећемо, али са становишта правне безбједности и једнакости грађана пред законом не може опстати садашње стање у којем грађани нису једнаки пред законом. То није одрживо и БиХ ће морати да предузме озбиљне кораке, јер сваки грађанин има право да буде једнак пред законом.

* ГЛAС: Када је ријеч о спровођењу Стратегије за процесуирање предмета ратних злочина, да ли је она дала очекиване резултате?

ЧОЛAК: Она се спроводи, али значајног кашњења има сасвим сигурно. Одређене ствари би се морале и могле убрзати, а највећа одговорност је на онима који спроводе закон, а у Суду и Тужилаштву БиХ се одвија највећи број тих процеса. Требало би направити анализу и видјети да ли смо одабрали најбољи начин за спровођење те стратегије, да се најтежи случајеви процесуирају пред Судом БиХ, а они који предвиђају мање казне пред ентитетским судовима. Видјећемо шта ће реформа донијети, али би морала да исправи оно што није добро. Реформа нам није потребна због реформе него да имамо добро законодавство.

* ГЛAС: Ви лично и Министарство правде сте доста критиковани због "случаја Дивјак" и подношења захтјева Aустрији за његово изручење БиХ?

ЧОЛAК: Те критике долазе од оних који са професионализмом немају никакве везе. Критике су неоправдане, јер морамо да радимо по међународним конвенцијама и законима ове земље. Тужилаштво је то које доставља документацију и од нас захтијева да покрећемо одређене процедуре, као што је екстрадиција. Ми смо то и урадили, а дигла се непотребна прашина. Критике су усмјерене на потпуно погрешну адресу. Ми смо на вријеме Министарству иностраних послова доставили молбу са пратећом документацијом, али то је потрајало дуго. Послије молбе министра правде Aустрије поново смо доставили документацију, јер очигледно ова која је ишла преко МИП-а није послата.

* ГЛAС: Странка за БиХ Вас је оптужила да сте олако и веома брзо дали сагласност на Нацрт закона споразума о сарадњи у прогону починилаца ратних злочина између БиХ и Србије?

ЧОЛAК: Не знам ни на шта су реаговали. Споразум са Србијом је потписан прије двије године и односи се на правну помоћ у кривичним стварима, гдје смо многе ствари јако добро уредили. Врло брзо треба потписати и споразум који су усаглашавала тужилаштва БиХ и Србије и ми смо дали свој коментар у смислу побољшања текста тог споразума. Очекује се да би и тај споразум врло брзо требало да буде потписан. Споразуми су израз воље двију страна и морамо се кретати у габаритима међународних споразума. Налази се начин да злочини не буду некажњени и те ствари су са Србијом коректно ријешене. Што се тиче прогона оптужених за ратне злочине дали смо одређене примједбе, у којима смо се позвали на међународне конвенције. Aко мисле да такве споразуме не треба потписивати, онда нека кажу због чега. Споразум предвиђа да се уступају докази, да особа са двојним држављанством, ако се нађе у једној од ове двије државе, ту се и суди, јер та држава ако је и њен држављанин неће га изручити другој држави. На тај начин су ријешена та питања и нема другог начина да се то ријеши.

* ГЛAС: Главни тужилац Тужилаштва БиХ Милорад Барашин изјавио је да је континуирано изложен пријетњама и да га прате већ више од годину. Шта то говори о БиХ?

ЧОЛAК: Нисам се ни видио ни чуо са Барашином, јер је на путу и треба да се врати ових дана. Надам се да ћемо се срести сљедеће седмице и озбиљно разговарати о тим стварима. То је наравно за сваку осуду, без обзира на то о коме се ради, а не особи која је на таквој позицији. Такве особе треба да буду посебно штићене. Aко му се то догађа, то је веома лоше. О томе треба да воде рачуна и полицијске агенције и друге обавјештајне агенције, које морају да обаве свој дио посла у складу са законом. Aко је неко погријешио, па био то Чолак или Барашин, у било ком смислу, то се третира по законској процедури. Медијска хајка не води ничему.

Стране судије

* ГЛAС: Стране судије и тужиоци требало би да напусте БиХ?

ЧОЛAК: Дио је већ давно отишао, а један дио ће отићи ове године. Један дио оних који суде за ратне злочине ће се постепено смањивати и престаће њихова активна ангажованост. Залажем се већ одавно за постепено смањење странаца у нашем правосуђу, јер ако мислимо да будемо озбиљна држава и озбиљно правосуђе морамо "проходати" и стати на сопствене ноге. Очекујем да ће тај процес што прије завршити и да ће домаће структуре потпуно овладати нашим правосуђем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.