Бардача, оаза за умјетнике, ловце и туристе

Овај крај одликује се изузетним богатством флоре и фауне, што представља значајан природни ресурс општине Србац. С првим зрацима сунца овај резерват "живне", а природа почне да се припрема за све културне, спортске и забавне манифестације које се ту одвијају током прољећа и љета.

На 3.500 хектара земљишта налази се око 280 биљних врста и више од 200 врста птица, чија бројност и разноврсност побуђује велико интересовање орнитолога и других научних радника. Неке врсте птица, као што су ражањ тукач, кашикара, обични галеб, чигра бјелобрада и обична чигра, гнијезде се једино на овом локалитету. Од осталих врста најбројније су дивља патка, чапља, шљука и корморан.

Обиље вода на подручју Бардаче омогућава живот разних врста, а најновија истраживања потврдила су на овом локалитету присуство око осам различитих рибљих фамилија.

Веома је развијена производња рибе на 11 језера бардачког рибњака, који датирају још из 19. вијека.

- Рибњак на Бардачи основао је 1802. године Виктор Бурда, поријеклом из Галиције, а организована производња рибе започела је 1908. године. Од 377 хектара, колики је био прије Првог свјетског рата, рибњак је прошириван, дограђиван и модернизован, да би данас достигао површину од 657 хектара. Почетна производња кретала се од 80 до 130 тона рибе годишње, а 1981. године остварена је рекордна производња од чак 850 тона - каже србачки историчар Данило Кошутић.

Узгојем рибе на Бардачи данас управља предузеће "Aгроимпекс", које у својим језерима углавном има три доминантне врсте - шарана, амура и толстолобика, а рјеђе сома, штуку и смуђа.

У језеру Стублаја, ријекама, ободним каналима и старачама још су заступљене и плотица, клен, јез, мрена, скобаљ, лињак, бабушка, буцов и деверика. Осим богате рибље фамилије, ово подручје насељава велики број водоземаца и барских корњача, што само по себи потврђује да је ријеч о специфичном и јединственом еко-систему.

Природни резерват Бардача нуди читав спектар активности на копну и води, чиме се отвара могућност за динамичан и просперитетан развој туризма.

Главни носилац развоја еко-туризма је Туристичка организација општине Србац, која ту већ четири године реализује манифестацију "Гастро дани", сајам кулинарских специјалитета и здраве хране.

- Учесници се такмиче у припремању рибљег паприкаша, пилећих специјалитета на роштиљу и улову рибе удицом на пловак, што сваке године привлачи на хиљаде посјетилаца из земље и окружења. Тиме се Бардача промовише као непроцјењиво природно благо, мјесто које је некада било једно од најпознатијих природних резервата у Европи - каже директор Туристичке организације Србац Данка Којић.

Осим ове манифестације, општина Србац финансијски подржава и традиционалну Ликовно-еколошку колонију "Бардача - Србац", која се организује од 1984. године и представља једну од најстаријих и најпознатијих културних манифестација овакве врсте у земљи.

- Колонија сваке године окупља више ликовних стваралаца из неколико земаља, који сликају на тему очувања природе и здраве животне средине. За то вријеме настало је више стотина ликовних дјела и других умјетнина, од којих је више од 300 у трајном посједу општине Србац - рекла је директор Центра за културу и спорт Србац Свјетлана Кусић и додала да су изложбе слика из ове вриједне умјетничке ризнице приређиване у готово цијелој бившој Југославији.

Бардача је сваке године домаћин најпознатијим пјесницима из цијеле Републике Српске, који се на овом мјесту окупљају у оквиру традиционалне манифестације "Књижевни сусрети Србац - Бардача", а од 2008. године традиционално се организује седмодневни камп младих волонтера Црвеног крста РС. У априлу прошле године овдје се одржавало и такмичење Премијер лиге БиХ у спортском риболову.

Да је ријеч о правом туристичко-привредном благу, свједочи чињеница да велики број мотела, ресторана, као и савремене базене за купање сваке године посјети по неколико хиљада туриста.

Резерват Бардача уврштен је и у регионални програм за културно и природно насљеђе југоисточне Европе, као пилот-пројекат локалног развоја под називом "Aрхеолошко-природни парк Доња Долина - Бардача".

- Наша намјера је да подручје Бардаче добије сву неопходну законску заштиту и квалитетан стратешки план управљања, да би се успоставила трајна контрола над овим непроцјењивим еколошким и културним благом - каже в. д. директора "Aрхеолошко-природног парка Доња Долина - Бардача" Милорад Лепир.

Због тога је неопходна још снажнија сарадња између приватног и јавног сектора и то министарстава, општина, туристичких организација, НВО, локалних развојних агенција, предузећа и грађана, јер само поштовањем утврђених еколошких стандарда и законских регулатива Бардача и у будућности може да опстане на листи еко-система од међународног значаја.

Рамсарска конвенција

Секретаријат Рамсарске конвенције са сједиштем у Гланду у Швајцарској објавио је 2. фебруара 2007. године да је природни резерват Бардача проглашен Рамсарским мјестом. Тиме је ово мочварно подручје, смјештено између десне обале Саве и лијеве обале Врбаса, на сјеверном дијелу Лијевча поља, уврштено на свјетску листу мочвара од међународног значаја. Босна и Херцеговина је овим именовањем, послије Хутовог блата, добила друго Рамсарско мјесто. Оваквих мочварних подручја у свијету има око 1.900, а Рамсарску конвенцију до сада је потписало 160 земаља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.