Бањалука, насеље Чесма: Вода однијела огњишта

Ријечи су то баке Милке Шурлан, старосједиоца насеља Чесма у Бањалуци, које је, поред насеља Лазарево, највише погођено поплавама у Бањалуци. На самом улазу у насеље екипа "Гласа Српске" наишла је на страховит призори који уистину највише подсјећа на ратна разарања.

Баку смо затекли поред капије крај које зјапе влажна и уништена постељина, намјештај и душеци, чекајући камион са смећем.

- Све је пропало, немамо више ништа, једино је купатило спасено јер га штите плочице - рекла је њена унука Сандра Шурлан, која је заједно са баком живјела у сад већ неусељивој кући.

Бака није била расположена за причу. Када нас је видјела, сузе су јој потекле низ лице. Само је рекла да одлази код унука, код којег ће боравити док се не санира уништено огњиште.

У кући тужан призор, голи зидови, смрад влаге, блата, муља и подови пуни прљавштине коју је нанијела разарајућа поплава.

- При чишћењу трпимо смрад канализације која се увукла у намјештај. Немогуће је да извјетри, а и да извјетри, намјештај је већ труо. Вода се повукла и оставила тугу и јад, све што смо годинама стварали сада ће однијети камиони са смећем - прича са уздахом унука Сандра.

И у сусједним двориштима мјештани износе намјештај, бијелу технику, одјећу. У неким кућама су и читаве акције, пријатељи и родбина помажу, само код баке помаже једино унук, који, до гуше у блату, није хтио да даје никакве изјаве. Ипак нас је љубазно понудио водом и соком, коју је, како је рекао, поред хране добио од волонтера који обилазе ово насеље.

На питање како нема никог да му помогне у акцији чишћења, рекао је да се нико од волонтера није понудио, а да његови пријатељи не могу јер раде.

- Имамо пуно посла, бака и ја живимо саме и само брат ми помаже да доведем ово колико је могуће у ред. На њему је већина посла, јер ја баку морам да пазим. Она има 86 година, а уз то је и шећераш. Најбоље је да се склони да не гледа зло очима - додала је Сандра.

Кревети, столови, столице, комоде, одјећа, све је пропало. У једном лавору насред дворишта кисели се хеклање које је Сандра сама израђивала.

- Сумњам да ћу га спасити, а с љубављу сам га радила. Ипак ћу покушати. Треба доста ствари однијети на хемијско чишћење, јер је готово немогуће ово сам опрати - каже она и додаје да чекају камион како би однио уништене ствари на депонију.

Сандри су недавно умрли родитељи, па се са баком сама сналази кроз живот.

- Таман се спремамо за братову свадбу, а сада нас ово снађе. Још кредит од ламината који смо поставили овог марта није исплаћен, а остали смо без комплетног пода. Шта да кажем, нисмо једини. Никоме кога је задесила ова катастрофа није лако. Срећна сам што смо живи - труди се да позитивно размишља ова храбра дјевојка.

Како кажу, у дворишту ове породичне куће волонтери су нудили маске за чишћење, храну и пиће, али и гардеробу и обућу. Међутим, неопходна им је физичка помоћ, али нико од волонтера још није дошао.

Тужно је гледати пустош у овом дворишту. Шупа у којој је било пар метара дрва потпуно је потопљена, као и стара дворишна кућица, која је сада већ зрела за рушење.

- Сада је овај објекат спреман за уклањање, али нема га ко ни срушити. И дрва су нам пропала, ваља нам куповати нова, али сада не размишљам о томе. Само да ми је поново да преноћим у породичној кући. Да је све чисто, па макар и на душеку спавала, али, нажалост, немам ни тога. Остаје нам свима да се надамо да ћемо добити помоћ, јер народ је и прије овога тешко живио, а сада нек нам је Бог на помоћи - закључује Сандра Шурлан.

Судбина

Само име ово насеље добило је по јавној чесми у овом дијелу града из које је стално цурила вода. Да апсурд буде већи, ово насеље нема уредну воду и канализацију, па је тако поплава активирала септичке јаме, које поред муља и прљавштине шире несносан смрад, који се увукао у поплављена домаћинства.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.