Бањалучанин Зоран Гајић ужива у вожњи двоточкаша планинским масивима: Љепота је далеко од главних путева VIDEO/ФОТО

Вјероватно нисмо ни свјесни шта све имамо надохват руке и какве природне потенцијале, каже Гајић за "Глас Српске" и додаје да те својеврсне оазе мира жели да овјековјечи снимцима, на чему су му посебно захвални они који потичу из тих крајева, а сада живе у иностранству.

 - Све је кренуло као хоби, а већ сада имам 50 видеа. Осим природе око Бањалуке, забиљежио сам и прелијепе кадрове из Крајине, тачније Дрвара, Грахова, Гламоча, Петровца, а имам и записе од Вирпазара до Скадарског језера - рекао је Гајић.

Каже да сваки крај наше земље крије атракцију. Љето је, како каже, идеално за нове авантуре.

- Циљ ми је да промовишем прелијепу природу, јер ако се мало измакнете од главних путева уз које видите смеће, уживаћете на планини - рекао је Гајић.

Жели и да промовише старе обичаје који су важан дио нашег идентитета и културе живљења на овим просторима.

- То је људима интересантно, посебно Словенцима, али и странцима. Између осталог, ријеч је о етно-музици, а желим и да помогнем нашем народу у свим крајевима да нешто и заради. Они који иду у природу не траже превише, не траже скупе бунгалове, њима је довољно да поставе шаторе у вашем дворишту и да доручкују храну из тог краја - рекао је Гајић.

Како каже, није бициклиста који мјери вријеме, али углавном пређе од 70 до 100 километара дневно. Оно што га одушевљава јесте гостопримство нашег народа.

- Људи су гостољубиви и љубазни, гдје год да сам, увијек позову да свратим до њих да нешто поједем и попијем. Њих већином мучи чињеница да су села поприлично празна, а оно што је заједничко код већине је да се мало ко врати у та мјеста. Када то објавим, често ми се јави њихова родбина и кажу да им је жао да таква природа пропада - рекао је Гајић.

Наглашава да је пандемија вируса корона била кључна за повратак људи у природу.

 - Све је почело од короне, људи су од тада почели све више да путују по БиХ. Почели су практиковати породичне излете, да проводе барем један дан седмично у природи, што је добро. Авантуристи се јављају и траже руту којом сам ишао. Питају да ли је опасно, има ли мина, шта ту могу купити. Путевима којим пролазим сада иде све више људи, што ми је драго - рекао је Гајић нагласивши да пуну деценију вози бицикл.

Опрема коју носи са собом није нимало лака као што није лак ни избор дестинације коју намјерава да обиђе. Ипак, једно село посебно издваја.

- Ако баш морам издвојити једно мјесто, то би било село Преодац код Грахова, одмах испод Шатора. Ту када једном одеш, мораш се вратити - рекао је Гајић.

Како каже, често му се јаве људи из Словеније, Сарајева и Србије који желе да освоје нове планинске врхове.

- То су већином боље стојећи људи, и они су нашли нову забаву у е-бајкингу у природи. Раније су ишли на скијање, а сад су пронашли нову занимацију. За три дана пређу 300 километара неког планинског масива, што је добро и за туризам. Потрошиће новац овдје, платиће спавање, купиће неке аутохтоне производе - рекао је Гајић.

Већ се спрема за нове туре. Једна од њих биће и на југу Српске.

- Овог љета циљ ми је да идем у Херцеговину. Прије свега Невесињско поље, село Братач и мост Овчији брод, па онда преко Морина до Зеленгоре. Уз то, енглески историчар Артур Еванс написао је двије књиге о Босни, па сам мислио да обиђем ту стазу куда је он ишао од Брода, Тешња па до Травника преко Влашића - рекао је Гајић.

Повратници

Овог љета има у плану да иде бициклом дуж Динаре, да се код Грахова попне на планину и спусти код Ливна, што је 90 километара. Посебан сентимент има према крајевима гдје живе српски повратници.

- Жао ми је да на том подручју, гдје је природа чаробна, има све мање људи. Зато ми и јесу у фокусу ови крајеви - рекао је Гајић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.