Балони надувани паранојом воде у рат

И управо на овој матрици посљедњих неколико година функционише америчка спољна политика према Кини, која све више пријети да збаци са глобалног трона ову и даље моћну државу и њен хегемонизам. Пентагон је стога одлучио да у јеку нових-старих напетости око Тајвана искористи и наводну шпијунску аферу са балоном, да до усијања “надува” напетости између Пентагона и Пекинга, али и нађе добар изговор и оправдање пред домаћом и свјетском јавношћу да уз помоћ Филипина и Јапана повећа своје војне присуство у региону Индопацифика те додатно са ракетама наоружа поменуте земље и базе које има у овим државама.

Вашингтон је након невиђене русофобије искористио овај случај за ширење нове параноје, која све више подсјећа на драмски комад који пријети да прерасте у надувани холивудски блокбастер. Рамбо још у Кини није био. Да ли је након украјинске, сада на помолу нова глобална и безбједоносна криза, која би након уводног хладног рата могла да прерасте у прокси рат, преко посредника, што смо уосталом могли видјети и на примјеру Украјине? Или је можда на помолу до сада невиђени економски рат двије највеће глобалне силе?

Сезона лова

Сага о кинеском балону, који је осам дана пловио америчким небом и изнад нуклеарних складишта, има и елементе фарсе, али тумачи се и као доказ више да свједочимо неком новом хладном рату.

Након рушења првог балона, Пентагон је почео да обара све што лети па се догодио инцидент над Аљаском, један случај у Канади, онда још један случај на граници Канаде код Великих језера, да су људи на крају почели да се питају да ли је отворена сезона лова на балоне, поготово јер је и из саме Бијеле куће признато како је само први балон био кинески.

Читав овај случај искоришћен је и како би се америчка јавност подсјетила и на један случај од прије 80 година, када је јапанска војска 1944. године Јапан лансирала око 9.300 балона са бомбама, а које су ваздушне струје носиле од Јапана до САД. Балони су носили комбинације запаљивих и распрскавајућих бомби. Јапанци су хтјели да балони експлодирају у шумовитим подручјима Америке и изазову пожаре, одвлачећи пажњу САД од рата док би се покушавао борити с пожарима код куће. Балони бомбе, које су Јапанци назвали “Фу-Го”, били су прво оружје које је имало интерконтинентални домет, а ти летови били су напади с највећим дометом у историји дотадашњег ратовања.

Азијски тигар

План кинеског предсједника је да његова земља до 2049. постане држава с највећом националном економијом у свијету. За то је потребно обновити и древни “Пут свиле”. Та трговинска рута већ више од 2.000 година повезује Азију и Европу. Нови “Пут свиле”, пројекат који је покренут прије десет година, треба да повеже око 60 одсто свјетског становништва. Вриједност инвестиција се процјењује на више од 900 милијарди долара.

Мистертиозни балони су додатно напумпали ионако високе тензије између Пекинга и Вашингтона око рата у Украјини, Тајвана те нових америчких војних маневара у Јужном кинеском мору, у којима учествује и носач авиона “Нимиц”. У ову игру увучени су и сами амерички медији са насловима - “комунистичка партија Кине је злоћудна пријетња Америци и свијету”. Колико далеко иде ово ширење параноје може се видјети и из упозорења појединих америчких званичника како Бијела кућа не чини ништа у вези са стотинама хиљада хектара пољопривредног земљишта које Кина наводно купује, често у близини наших војних објеката САД.

Бивши радник америчке ЦИА Едвард Сноуден сматра како се ради о “конструисаној паници”, која неодољиво подсјећа на случај радијске емисије “Рат свјетова”, која је успјела натјерати велики дио грађана да повјерује да је инвазија дошла на њихових врата.

Други аналитичари указују на то како ће ови балони бити искоришћени за увођење нових рестриктивних економских мјера према Пекингу те показивање мишића и давања до знања да је Америка и даље највећа суперсила, која себи не може дозволити да је други доживљавају слабом и немоћном. Амерички министар одбране Лојд Остин одмах је сјео у авион и отишао да потише уговор о приступу у још четири филипинске базе за америчке војнике. Славодобитно западни медији навели су да је на тај начин Америка заокружила лук око Кине и сад јој више нема мрдања - Јапан, Јужна Кореја, Тајван, Филипини, Аустралија и - Кина нема куд.

Оно што је додатно закомпликовало ову ситуацију јесте и један од службених дописа америчког Министарства одбране у којем се од стране једног од команданата ваздушних снага упозорава на висок ризик од избијања разорног рата између САД и Кине 2025. године због Тајвана.

Стварање торова

Доцент Факултета политичких наука Стеван Недељковић наводи да и поред свих узаврелих страсти и напетости не улазимо у доба које би се могло назвати новим хладним ратом.

- Оно то није ни по степену претњи, ни по интензитету, али чини се да се буде духови прошлости и да оно чему сведочимо данас јесте продубљено надметање између Кине и САД које више није само економско и није само технолошко, већ добија и безбедносну димензију - додаје Недељковић.

Аналитичар Бранко Павловић сматра да ће САД наставити да воде агресивну политику према Пекингу, иако је још Хенри Кисинџер упозорио да није паметно улазити у сукоб истовремено са Русијом и са Кином. У Кисинџерово вријеме је, образлаже он, био суверенистички империјализам, а данас глобалистички. Напомиње и да је прича са балоном показала да свака ситница може да се искористи за подизање тензија, али и да је ово нови амерички покушај да се свијет подијели на торове из којих ће режати једни на друге.

Оружје

Посљедњи подаци сугеришу и да је Кина можда већ претекла САД по броју нуклеарних бојевих глава на својим интерконтиненталним балистичким пројектилима. Али, у смислу укупног нуклеарног инвентара - укључујући бојеве главе распоређене на интерконтиненталне балистичке ракете, балистичке ракете лансиране с подморница и стратешке бомбардере, као и неактивне нуклеарне бојеве главе - кинеске нуклеарне залихе још су релативно мале у поређењу с онима у Америци.

Дугогодишња специјална дописница из Азије за разне медије у региону Зорана Баковић сматра како је врло занимљиво да има пуно тумачења овог догађаја те да је велико питање зашто се све ово десило баш у овом тренутку. Како је примијетила први балон је примијећен изнад војних база, али и непосредно прије посјета америчког државног секретара Пекингу? Екцес је, како каже, одгодио ову посјету, те се поставља још једно сасвим логично питање - коме је то било у интересу?

Како наводи, с кинеске стране има разних спекулација независних аналитичара, док државни медији то углавном исмијавају, наводећи како се све ово одиграло уочи кинеског традиционалног празника лампиона.

Независни аналитичари постављају кључно питање - да ли је кинески предсједник знао да су балони изнад Монтане и да ли је можда намјера кинеских ултраоштрих снага била да подрију тренд који се појавио задњих мјесеци - попуштања кинеског становишта према Америци, покушаја Кине да закрпи рупе које су се појавиле и поновно успостави партнерство с Америком, а што је ставио до знања и сам кинески предсједник.

Трговински рат

Генерал-мајор у пензији и бивши начелник Управе за стратегијско планирање Војске Србије Божидар Форца истиче како је врло тешко процијенити да ли се заиста ради о кинеском шпијунском балону, свјесној кинеској провокацији или “надуваној” афери.

- Није никаква тајна да се метеоролошки балони последњих двадесетак година користе и за шпијунажу. Да ли је то било и у овом случају, тешко је рећи, али оно што је одмах на прву видљиво јесте да је довољна једна искрица да се све надува до невиђеног нивоа. Такође, не верујем да су Јапан, Филипини или Тајван спреми да ратују за Америку. Све је то једна глобална игра, налик монополу. Људи заборављају да је тренутна трговинска размена између Кине и Америке на рекордном нивоу и она је током прошле године износила невероватних 690 милијарди долара, три пута више у корист Пекинга. И тога је био свестан још и Доналд Трамп, који је то покушао променити увођењем разних санкција. Мислим да је и ово део те игре, намамити Кину да што више улаже у Америку и онда заврнути славине, које би онда довеле до кинеског колапса. И једина земља која је способна и моћна да све осмисли и уради јесте Америка - каже Форца.

У прилог овом размишљању Форце, да се иза свега крије тражење аргумената за економски рат против Кине иду и најновије вијести из САД. Посланици Комитета за оружане снаге Представничког дома упозорили су прије пар дана да је Кина “прескочила” САД у погледу технологије хиперсоничног оружја и да је на путу да “престигне” Вашингтон “и на новим ратиштима”. Реаговао је и Комитет за финансијске услуге Представничког дома, који је отпочео рад на закону који циља на америчке фирме које послују у Кини - правила за која се надају да ће спријечити америчке банке да финансирају технологије које могу завршити у кинеској војсци или апликацијама за надзор, попут балона и других шпијунских уређаја. Како би додатно затегнула шрафове, америчка влада би ускоро могла проширити и своја ограничења како би забранила америчка улагања у технологије унутар кинеских граница.

Овај америчко-кинески технолошки рат води се већ годинама, а ни Кина не сједи скрштених руку и узвраћа на америчке санкције за чипове покретањем спора у Свјетској трговинској организацији.

Форца указује на то да су највеће свјетске економије у отвореном трговинском рату још од 2018. године, али и да је Кина и даље највећи добављач многих производа високе потражње, попут мобилних телефона, персоналних рачунара и соларних панела.

- Мисли да је Кина свесна ове америчке игре и да неће дозволити да буде увучена у њу. Због тога се они све више окрећу Русији и азијским државама. За разлику од САД они виде једну мудру и дугорочну политику, воде се оном старом народном да “тиха вода бреге рони”, али и да “онај ко вози брзо, обично заврши у каналу”. У Вашингтону заборављају да Кина није Русија. Пекинг себи неће дозволити да уђе у некакав оружани рат. Исто тако, верујем и да ће Вашингтон све урадити да спречи економско и војно приближавање Кине и Русије - додао је Форца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.