Архив Републике Српске деценијама дјелиће прошлости сакупља и штити од заборава: Свако зрело друштво пажљиво чува архивско благо

Свака држава и свако зрело и културно друштво с посебном пажњом чува такве податке.

Казао је то у разговору за “Глас Српске” директор Архива Републике Српске Бојан Стојнић говорећи о издавачкој дјелатности, занимљивим издањима и међународној сарадњи.

Истакао је да, поред обављања редовних послова на прикупљању, сређивању и заштити архивске грађе, радници Архива РС посвећују пажњу научном раду и културно-просвјетној дјелатности.

- Научноистраживачким радом архиви се традиционално баве, најчешће учешћем у научноистраживачким пројектима, објављивањем књига, научних и стручних радова, зборника докумената итд. Главни циљ издавачке дјелатности је презентовање рада Архива на плану стручне и научне обраде, те заштите архивске грађе. Публиковање архивске грађе представља најбољи начин да се она сачува и заштити, али и представи публици, у земљи и у иностранству - објаснио је Стојнић.

Истакао је да је овај архив у посљедњих десетак година, самостално или у сарадњи са репрезентативним струковним Удружењем архивских радника РС и другим институцијама културе у земљи и иностранству, објавио на десетине књига, зборника докумената и стручно-научни часопис.

- Немогуће је издвојити једну публикацију, али свакако би требало да споменемо часопис “Гласник Удружења архивских радника Републике Српске”, чијих је 11 бројева објављено - образложио је Стојнић.

Према његовим ријечима, сарадња са другим културним институцијама у региону је од огромног значаја.

- Архив РС сарађује са образовним установама, домаћим и страним научним и културним установама, медијима итд. и има развијену међуархивску и међународну архивску сарадњу. Потписани су споразуми о сарадњи са неким од најзначајнијих архива у окружењу и већим бројем регионалних архива у Србији - рекао је Стојнић.

Нагласио је да потписани протоколи обухватају, али нису ограничени само на питања заштите архивске грађе, омогућавања приступа архивској грађи у складу са правилима коришћења сваке од страна потписница, размјене стручних искустава и стручњака, размјене репродукција и копија архивске грађе, публикација, заједничких научноистраживачких и других пројеката у издавачкој, изложбеној и другим сродним дјелатностима, заједничких пројеката образовања и обуке, студијских састанака између чланова страна потписница и учешћа архивиста на научним и стручним скуповима које организује једна од страна потписница.

- И ове године Архив је објавио већи број издања, штавише, ради се о рекордном броју издања на годишњем нивоу, посебно ако су у питању научне историјске монографије. Наше активности усљед пандемије нису биле заустављене, него су биле преусмјерене на оне токове у којима смо могли остварити реализацију зацртаних резултата. Поред издаваштва, које није трпјело упркос смањењу очекиваних новчаних средстава у овој години, радници Архива су објавили софтверску платформу “Архипедија”. На овом пројекту ради се од краја 2017. године и ова година и њени специфични услови искоришћени су за бржи прелазак у наредну фазу - казао је Стојнић.

Архив РС издао је много књига о историји Бањалуке, а како је Стојнић казао, то је зато што је Бањалука у фокусу историографске продукције.

- То можемо објаснити чињеницом да је овдје дошло до концентрације истраживачких потенцијала у Републици. Такође, Бањалука је у више наврата током своје историје била важан административни и културни центар, па је интерес за истраживаче више него разумљив. Но, Архив планира да и у географском смислу прошири своју продукцију. У идућој години у плану је објављивање монографије “Рогатички и Соколачки срез 1945-1949” као и друго издање студије Ведране Адамовић “Године страдања 1941/42” која говори о првој години окупације у Приједору, гдје се Архив појављује као један од издавача - казао је Стојнић.

Истакао је да до краја ове године планирају да објаве три зборника докумената од националног значаја и двије монографије.

- Ријеч је о зборницима “Дипломатски списи Иве Андрића”, “Дипломатски списи Јована Дучића” и “Др Стеван Мољевић: Изабрани текстови”, те о монографијама “Сакрална архитектура Бањалучке епархије на њеном садашњем простору од Миланског едикта до краја средњег вијека” и “Народно позориште Врбаске бановине: Оснивање и умјетнички развој (1930-1934)”- навео је Стојнић.

Додао је да за наредну годину обећавају још много добрих књига и изложби архивских докумената. Најавио је и двије изложбе архивских докумената, “Пропаганда у Бањалуци и околини у Другом свјетском рату” и “Ратна слика Србије у Другом свјетском рату: Априлски рат, окупација, борба за ослобођење земље, судбина ратних заробљеника, пропаганда и умјетност”.

Најстарија књига

Стојнић је истакао да је Архив РС своју прву књигу, односно регесту докумената, објавио 1964. под насловом “Документи о радничком покрету у Босанској Крајини 1919-1941.”

- Документе за ову књигу су одабрали и обрадили радници Архива Ибро Ибришагић и Душан Врањешевић. Овом првом публикацијом тадашњи Архив Босанске Крајине ступио је у ред ријетких архивских установа, које су до тада издавале грађу и самим тим отпочеле са дјелатношћу која је од нарочитог значаја за нашу историографску науку. Наредне године Архив је у облику мапе објавио оригинални рукопис, приповијетку Петра Кочића “Мргуда”. Гравуре за књигу је израдио академски сликар Мерсад Бербер - навео је Стојнић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.