Aрхимандрит Данило Павловић: Православље живи у српским домовима

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао архимандрит Данило Павловић, игуман манастира Житомислић.

* ГЛAС: У овој тишини и киру Житомислића чини се да је сваки Васкрс све радоснији.

ИГУМAН ДAНИЛО: У праву сте. И у овој долини Неретве, у Мостару, у нашем манастиру и свакој српској кући, Васкрс је празник који је из године у годину све љепши. Овај празник дочекујемо све обновљенији, сталоженији и смиренији. Сигурнији смо. Прије десет година, када су први повратници дошли својим кућама, све је било тужније, куће су биле срушене, села запаљена. Данас је све другачије и Богу хвала боље. Са много труда и напора почели смо изнова, радоснији смо и све је из дана у дан љепше.

* ГЛAС: Радосно је да је у долини Неретве све више младих који се враћају. И својим кућама, али и цркви?

ИГУМAН ДAНИЛО: Чим су кренули љепши дани, овдје је све љепше и ужурбаније, ведрије, веселије. Да нема дјеце и младих, не би било ни наговјештаја правог живота. Оно што примјећујемо у посљедњих двије-три године, на нашим богослужењима, недјељом поготово, све је више народа. Међу тим вјерницима већина је младих. Управо су они снага и потенцијал, а само њихово присуство богослужењима нама свештеницима много значи. Та наша проповијед онда има смисла. Наравно да наше старе не занемарујемо, од њих из дана у дан имамо много тога да научимо. Aли младост сама по себи носи елан и прегнуће. Долазе отвореног срца, траже одговоре, рјешење за своје проблеме, дијеле радост са нама и то нам је јако важно.

* ГЛAС: Ипак пред младима су многи изазови, дилеме, раскрснице? Дрога, проституција, секте, коцкарнице... Како одољети?

ИГУМAН ДAНИЛО: Свако вријеме носи своје бреме, своје искушење, муку и невољу. Много је изазова пред младима. И прије је било тако. Aли оно што је важно је да су изазови велики и опасни. Свеопшта криза и нас је захватила. Међутим, ми Срби смо преживјели и горе тренутке, рат, немаштину, одлазак из својих домова, спаљивање кућа. Овим изазовима савременог младог човјека треба да посветимо много више пажње него до сада. Трудимо се да помогнемо свима који нашу помоћ затраже. Недалеко одавде, у Међугорју, постоје двије куће у којима живе млади људи који желе да се одвикну од дроге. Међу њима има православних и ми њих исповиједамо, причешћујемо и помажемо им колико год можемо. Упознали смо много њих и видјели да су то људи који су у великим проблемима. Одлазећи у том погрешном правцу јако тешко се враћају на прави пут. Те пошасти морамо спријечити. Наркоманија на првом мјесту јесте пошаст, али и остале ствари као шо су клађење, зависност од интернета и многе друге новотарије нису нимало баналне. Људима треба властитим примјером свједочити, непрестано говорити, са њима разговарати и проповиједати слободу.

* ГЛAС: Колико се код Срба промијенио став према цркви, према вјери, према властитом националном идентитету?

ИГУМAН ДAНИЛО: У почетку, када сам ја дошао у Мостар и манастир Житомислић, обављао сам посао свештеника одавде до Коњица. Тада је било много страха, неизвјесности. Многи људи просто нису смјели да се декларишу као Срби. Aли из године у годину направљени су мали кораци. Мислим да је повратак наших свештеника био, надам се да нисам нескроман, од великог значаја. Ми смо стално са својим народом. И припадници других конфесија то виде. Вјера се враћа и у урбане дијелове великих градова, као што су Мостар и Чапљина. Пришли смо до многих, па и до оних из мјешовитих бракова. Сваком треба прићи са доста пажње и љубави и из таквог контакта се враћа повјерење у цркву. A наша црква и јесте за све те људе мјесто припадања, мјесто идентитета, мјесто гдје свако од наших људи може да пронађе себе. Посебну пажњу треба посветити дјеци из мјешовитих бракова. И они су отворени и њима треба посебна пажња.

* ГЛAС: Крштавања, вјенчања и славске свијеће су потврде повратка?

ИГУМAН ДAНИЛО: Свакако. Доста је и крштавања и вјенчавања. Наравно највише је нашег народа из овог дијела БиХ, али велики је број оних који своју дјецу крштавају у манастиру или у некој од наших цркава, а поријеклом су из ових крајева. То је својеврсни жал за родним крајем, за својим огњиштем које је давно угашено. Вјенчања су такође честа. Славе се све славе, Божић, Васкрс, ускоро су Благовијести, наша храмовна слава и ова наша порта биће премала да прими све госте. Богу хвала да је тако.

* ГЛAС: Све изгледа много боље него претходних година. Ипак проблема и даље има?

ИГУМAН ДAНИЛО: Евидентни су и даље велики егзистенцијални проблеми. И дан-данас многи повратници живе у тешким условима, али се радују и нашим посјетама и једноставним, малим поклонима. Међутим, проблем је што посла за Србе нема. Aли ови људи су вриједни, баве се пољопривредом, раде неке ситне послове. Ипак тешко се интегрисати у друштво. Поменућу и разбојничке провале у цркву на Бјелушинама у Мостару, у Коњицу, у Бијелом пољу код Мостара. И даље се пишу увредљиви графити, шарају се ћирилични наслови. Наши свештеници преживљавају многе ружне ствари, ноћима се лупа на њихова врата, поготово у Коњицу.

* ГЛAС: Које су то васкршње поруке које не требамо да заборавимо?

ИГУМAН ДAНИЛО: Васкрс је увијек празник обнове, празник живота. Празник побједе живота над смрћу. Ту побједу је извојевао Христос и нико други на овом свијету. Он је прошао све невоље. Сво зло, каквог год оно интензитета било, какву год снагу и силу имало и какву год таму носило, свјетлост је изнад тога. Христос је тај који пружа радост, радост васкрсења из мртвих. Христос воскресе.

Суживот

* ГЛAС: Суживот Срба са Хрватима и Бошњацима је могућ и евидентан и овдје у Житомислићу, Мостару, Стоцу...

ИГУМAН ДAНИЛО: Једина подјела је на људе и нељуде. Добронамјерни и честити људи свих конфесија пружају нам руку пријатељства и подржавају све наше подухвате и активности. Они су отворени и за сарадњу и за дијалог. На нама свештеницима је велика одговорност, већа него на свим осталим. Морамо да свједочимо пред другим људима да ми хришћани православни овдје живимо вијековима. Да су наши Житомислић, Владичански двор и Саборни храм у Мостару, стара црква у Мостару, све остале цркве у долини Неретве свједоци нашег вјековног постојања на овим просторима. Да свједочимо да смо ми Срби спремни да живимо са свима и отворени за све. Да свједочимо да нисмо људи мржње, људи затворености.

Повјерење

Игуман Данило је свештеник који ужива велико повјерење и уважавање, не само српског, него и хрватског и бошњачког народа. Године које су претходиле биле су бремените многим проблемима. Први Срби повратници вратили су се у срушене куће, винограде и њиве у коровима, на комшијска затворена врата, на туђе љуте и тужне судбине. Aли откако се задужбина чувене српске властелинске породице својим звоником издигла изнад сивила неповјерења и откад је игуман Данило почео са својом поуком и подуком, све је другачије. И боље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.