Археолошка ископавања код Народне скупштине наговjештавају важна открића
БЕОГРАД- Археолошка ископавања у близини Народне Скупштине, која претходе изградњи нове подземне гараже у центру града, почела су прошлог мjесеца, а већ наговjештавају важна открића о Београду, кажу саговорници Тањуга.
"Археолошка ископавања су обавезна претходница изградњи подземне гараже у Влајковићевој улици која це имати 284 паркинг места, а Музеју Града Београда поверено је ово ископавање", изјавио је Радослав Марјановић, председник општине Стари град.
Он је истакао да се у разговору са грађанима на терену видело да постоји велико интересовање за археолошка истраживања и да је општина изашла у сусрет њиховим потребама и жељама.
"Градска општина Стари град је са Музејом Града Београда одлучила да организује вођене туре, јер ово археолошко ископавање свакако највеће истраживање у последњих неколико деценија и желимо да свим суграђанима омогућимо да се и сами увере у историјско благо које се налази у самом центру града", рекао је Марјановић.
Пријаве се, од данас, врше сваког радног дана у периоду од 8 до 16 часова у Услужном центру општине, улаз је из Нушићеве улице, додао је он.
"Археолошка истраживања испод Влајковићеве улице требало би да открију римске гробове, Батал џамију из 16. века, једну од највећих у овом делу света. Милорад Игњатовић, кустос и руководилац заштитних археолошких ископавања, рекао је за Тањуг да археолози на том месту очекују, прије свега, римске гробове из 3. и 4. века, затим остатке Батал, односно Ејнхан-бегове џамије из 16. вијека, као и остатке кућа из тридесетих година прошлог века које су порушене у бомбардовању Београда током Другог свјетског рата.
"У овом тренутку ископавају се грађевине из 'модерног' доба, односно темељи и подруми кућа које су страдале у савезничком бомбардовању Београда 1944. године.
Археолози већ сада спорадично проналазе археолошке налазе из римског периода, фрагменте керамике, али и покоју људску кост, и вероватно ће испод њих наћи остатке из римског доба", напоменуо је Игњатовић.
Он је истакао да су, пре самих ископавања, на налазишту спроведена обимна геофизичка истраживања које су извели стручњаци са Факултета техничких наука у Новом Саду, на челу са професором Александром Ристићем, који је водећи стручњак на том пољу истраживања. "Извршена су мерења подземља методом георадара, која се показала као најпоузданија метода недеструктивних истраживања у густо насељеним срединама.
На овај начин истражена је површина од око 1800 метара квадратних, а резултати показују да ће археолози током истраживања прво наићи на остатке грађевина које су уништене током бомбардовања Београда у Другом светском рату", каже Игњатовић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
