Aрена у Верони - Тренуци невјероватне тишине
ВЕРОНA - Већ више од осам деценија Aрена у Верони је легенда. Љубитељи класичне музике могу да сањају о концерту у њујоршком “Метрополитену” или у миланској “Скали”, али ниједно мјесто посвећено музици не пружа такво узбуђење као улазак у Aрену.
Није случајно што је легенда настала славећи другу легенду. Године 1913. обиљежавала се стогодишњица рођења Ђузепеа Вердија. Aрена је до тада двије хиљаде година дријемала у срцу Вероне. Aрена је отмјена, старовјечна и бесмртна госпођа у “пензији”, како ју је назвао познати италијански писац Бруно Веспа. Сви су је поштовали, као што се поштује прошлост. И нико се није усудио да је узнемирава.
Госпођа данас више не спава. Посјећују је милиони туриста, а четири генерације пјевача измијениле су се на њеним легендарним степеницама.
Веронски амфитеатар је један од највећих споменика римског доба и засигурно један од најочуванијих. Познат је под називом Aрена, што на латинском језику значи пијесак, који је покривао централни дио, гдје су се одвијале представе и борбе. Изграђена је почетком првог вијека. Њена чврстина и дуговјечност су резултат врло једноставне и мудре архитектуре.
Римљани су прво ископали велико удубљење и тек онда градили око ње грађевину. Њихов смисао за лијепо и практично дошао је до изражаја и у подземним ходницима, који су омогућавали дренажу. Данас Aрена има само два спрата, док су изворно била три, али је земљотрес почетком 13. вијека срушио трећи прстен.
Прави, непрекидни живот Aрене почео је 1913. године, када је одржана прослава стогодишњице Вердијевог рођења његовом спектакуларном “Aидом”. За љубитеље опере читавог свијета Aрена у Верони постала је традиционално и сугестивно, готово митско мјесто окупљања.
Када почне опера, као да се сама муза спусти на Aрену, на умјетнике и гледаоце. Догоде се, тада, тренуци невјероватне тишине.
Димензије
Позорница Aрене је највећа на свијету. Њене димензије су 47 са 28 метара. Aрена је тако добро очувана и због тога што је увијек била у употреби. У римско доба у њој су се одржавале борбе гладијатора, у раном средњем вијеку послужила је за извршавање смртних казни и спаљивања на ломачи, и као гето за нехришћане.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
