Арапи заинтересовани за српске тартуфе, малине, органску храну

Представници наших фирми рекли су Танјугу, у Дубаји свјетском трговинском центру, да је Блиски исток за њих важно тржиште на које хоће да се пробију, као и да Арапи хоће добро да плате за здрав и квалитетан производ.

Представљени су и најбољи српски млијечни производи, смрзнута и димљена риба и морски плодови, ајвари, супа, зачини, чајеви, воћни сокови и кашасти воћни нектари, квалитетни воћни џемови и мармеладе.

Данијел Трифуновић из београдске фирме Дамар тартуфи, која прави своје производе од тартуфа из цијеле Србије, каже да његова фирма други пут наступа на том сајму, с обзиром да су прије три године склопили веома добар уговор и да се сада надају да ће упознати још клијената са Блиског истока.

"Тартуфи се у арапском свету више користе него у Србији, доста су тражени овде и изузетно је јака конкуренција, тако да су потребни добар квалитет и цена, као и добро паковање како би се победила конкуренција", рекао је Трифуновић.

Додаје да су најпознатији тартуфи из Италије и Француске, али да има доста интересовања и за тартуфе из Србије.

Трифуновић је истакао да су српски тартуфи за нијансу квалитетнији од просјека, као и да на њиховом штанду производи од тартуфа могу да се пазаре по цијени од 500 до 2.000 динара, што свако може да приушти.

Када је реч о цени свежих тартуфа, у Дубајиу килограм износи око пар стотина евра за црни и око пар хиљада евра бели, навео је он.

На штанду се, каже, највише продају тартуфи у маслиновом уљу.

Комерцијални директор фирме Здраво органик из Селенче Зденко Колар каже, такође, да наступају у Дубају други пут, с обзиром да су раније склопили добар посао и извозе органске производе у Филипине.

"Постоји интересовање за квалитетну и здраву храну, а наши скокови су без шећера и конзерванса, то је само исцеђено воће и поврће. Арапи препознају квалитет, мало је виша цена, али то не представља проблем на овом тржишту, само мора бити изузетног квалитета", рекао је он Танјугу.

Такође, додаје да су имали већ успјешне састанке на Гулфуд сајму, који се одржава од 13. до 17. фебруара, и да очекују склапање доброг посла и да ће ће већ ове године почети да извозе своје призоводе у Емирате.

Каже да се посетиоци највише интересују за сокове од цвекле и кабује, затим у комбинацији за шаргарепом, циметом, ђумбиром..

Представници Млекаре Шабац, такође, очекују, склапање великог извозног посла, с обизром да нису прусутни на богатом арапском тржишту.

Напомиње да постоји интересовање и да се надају уговору и за тај део света, пошто сада највише извозе у Русију, али и земље ЕУ, као што су Немачка, Швацјарска и Аустрија, затим у региону и САД.

Милица Белић из ИТН групе из Београда која има фабрику у Косјерићу каже да смрзнуто воће, малине, купине, миксеви воћене и слично извозе на сва тржишта, од САД, Европе, Русије, као и у земље Залива и Израел.

"Овај сајам нам је веома важан и присутни смо последњих пет година, и до сада смо остварили значајне контакте и уговоре".

Каже да се малина продаје одлично на арапском и руском тржишту и да су нам Пољаци највећа конкуренција, али да су наше малине једне од најбољих у свету.

Менаџерка међународне продаје у компанији Будимка из Пожеге Јелена Калинић је рекла да још нису почели да извозе на арапском тржиште већ да углавном извозе у европске земље и нешто мало у Индију, али да им је веома важно да наступе и у Емиратима.

"Има производа интересантних за Емирате, наша предност је што ми имамо воће које они немају. Тако немају дивљу боровницу, дивљу купину, малину... то је код њих све егзотично, и јако су заитнеросвани за цео асортиман. Такође за дежемове са великим процентом воћа, слатка и ниско калоричне џемове. Рачунамо да би то био пун погодак и оптимисти смо да ће бити склопљен уговор", рекла је она.

Екипа Тањуга је посетила и штанд мексичке компаније Фрешкорт и један од њених представника Едуардо Гарсија је рекао да су већ наступали на том сајму, као и да је свакако њихова храна једна од најљућих на свету.

Када смо рекли да долазимо из Србије, сетио се тек када смо изговорили име нашег тенисера Новака Ðоковића.

На констатацију да и у Србији има веома љутих папричица, рекао је уз осмех да ће то имати у виду.

На штанду Фреш фрутс компани из УАЕ разговарали смо са, како нам се представила, Мис Чикитом из Еквадора која на глави носи шешир украшен воћем.

Каже да има мађарско порекло и да јој је право име Нори и веома се обрадовала када смо јој рекли да долазимо из Србије.

На питање да ли је тежак шесир, рекла је да није и да га носи пошто се воће продаје под брендом Чикита.

Посетиоци сајма Гулфоод могу да се упознају са асортиманом српских производа, од свежег и прерађеног, смрзнутог, пастеризованог и конзервираног воћа и поврћа.

Регионални сајам се одржава на 100.000 метара квадратних, а годишње га посети преко 70.000 посетилаца из око 100 земаља.

Посетиоци сајма углавном су представници малопродајних ланаца и увозници, више од половине их је са Средњег истока, око 20 процената из Азије, десетак из Африке, док је нешто мањи проценат посетилаца из Европе и Америке.

Ове године регистровано је 4.000 излагача из 120 земаља света.

Учешће спрских компанија на сајму подржава и Развојна агенција Србије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.