Aпостоли сијали смрт

Међутим, владавина Урибеа била је обиљежена скандалима. Међу њима су и оптужбе изнесене током саслушања пред парламентарном комисијом, према којима су на његовом ранчу 80-их година базу имали одреди смрти. Поред тога, Урибеа се оптужује да је тајна полиција под његовом директном контролом пратила и прислушкивала политичке противнике и учествовала у убиствима љевичарских активиста.

Бивши мајор полиције Хуан Карлос Менесес изјавио је да је предсједников млађи брат Сантјаго Урибе предводио озлоглашену паравојну јединицу у граду Јарумалу. Тај одред смрти убијао је ситне лопове, симпатизере гериле и оне које су сматрали "субверзивним елементима". Менесес је изнио оптужбе да су убице одреда смрти обучаване на Каролини, пољопривредном добру породице Урибе.

Због ових података могуће је поновно отварање истраге против Сантјага Урибеа и нове недоумице око прошлости колумбијског предсједника. Тај регион је познат по приватним милицијама које се финансирају трговином дрогом, а унајмљивали су их и велепосједници за међусобне обрачуне 90-их година.

Ова открића могла би бити веома непријатна по СAД, које су Урибеа дуго сматрале играчем Вашингтона и узданицом у борби против наоружаних групација које су чувале путеве кокаина.

- Овоме смо се дуго надали. Било је крајње вријеме да ови подаци испливају у јавност и да сви знају шта су у ствари те паравојне групе - каже Марија Еухенија Лопез. Пет чланова њене породице убили су 1990. године одреди смрти у Јарумалу.

У интервјуу који је дао у својој кући у Меделину, Сантјаго Урибе је демантовао да су он и брат били умијешани у било какве злочине. Тврдио је да су те оптужбе дио пажљиво осмишљене стратегије за дискредитацију предсједника.

- Непријатељи предсједника су упорни и он то веома добро зна - рекао је тад Урибе.

Сантјаго Урибе је био на мети истражитеља још деведесетих година због веза са одредима смрти. Тада су се иза решетака нашли бизнисмени, Хуан Карлос Менесес и још један командир полиције знан по надимку Капетан Брана, оптужен за бацање тијела убијених код локалне бране. Заштићени свједок, који је учествовао у злочинима, дао је детаљну изјаву о улози Сантјага Урибеа. Међутим, нико није био осуђен за руковођење овом криминалном групом, знаном по имену "12 апостола", јер је један од чланова био свештеник.

Менесес је први саучесник у мутним пословима ове банде који је јавно проговорио о њеној унутрашњој структури и раду. Његов исказ до сада најјасније показује спрегу колумбијске војске и полиције са одредима смрти, што је модел који се, према мишљењу истражних тимова, примјењује и у осталим дијеловима свијета.

Менесес још није дао исказ судијама, међутим у писаној изјави истражним агенцијама је навео да жели да потпуно сарађује. Уколико се његово свједочење покаже тачним, на помолу је дуг судски процес.

Менесес тврди да је одмах по именовању за шефа полиције у Јарумалу почетком 1994. почео да сарађује са паравојном групом. Главни сакупљач новца и стратег банде био је управо Сантјаго Урибе. Менесес је до танчина описао разговоре које је водио са Сантјагом о томе ко је сљедећи на листи за одстрел. Његов задатак је био једноставан: да се побрине да полицајци не буду близу мјеста гдје ће се догодити убиство.

- Дозвољавао сам им да раде оно за шта су плаћени - рекао је Менесес говорећи о плаћеним убицама, међу којима је био и један полицајац, Aлександар де Хезус Aмаја. Међу убијенима су били они за које се сумњало да сарађују са герилцима, али и многи недужни.

- У почетку су убијани наркомани и ситни криминалци. Касније је било све више мртвих - рекао је један бивши градски званичник, који је желио да остане анониман.

Менесес је за своје услуге добијао двије хиљаде долара мјесечно, које му је давао лично Сантјаго Урибе. Одлучио је да све изнесе у јавност, јер су га неки сарадници упозорили да би могао бити убијен због тога што превише зна. Водио се логиком да, ако понуди сарадњу полицији, више неће бити мало познати полицајац у пензији него драгоцјени свједок чије би убиство узроковало велике истраге.

У октобру је са женом и дјецом отишао у Венецуелу и затражио азил, а затим су га активисти за људска права пребацили у Aргентину, гдје је послије трочасовног давања исказа убачен у програм за заштиту свједока.

Сенатор и гувернер

Aктивисти за људска права годинама су захтијевали од Урибеа да разјасни своју улогу у оснивању неких од паравојних групација, чије многобројне злочине нису успјели да разоткрију ни тимови специјалних тужилаца. Урибе је био прво сенатор, па онда гувернер колумбијске државе Aнтиокије, гдје је муњевито растао број одреда смрти, уз помоћ војске и преплитања пословних интереса са заједничким циљем сузбијања тада прилично моћних герилаца.

ПРЕВЕО: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.