Aнкари дражи Иран него Израел

Демонстрације одржане прошле суботе биле су у потпуном нескладу са дугогодишњом репутацијом секуларне Турске, која је важила за пријатеља Израела и СAД.

Међутим, посљедњих дана турска јавност је бијесна због упада израелских командоса на хуманитарни конвој који се под турском заставом запутио према Гази, покушавајући да пробије израелску поморску блокаду. Овај инцидент се догодио у часу кад Турска јача везе са владама муслиманских земаља у регији и тиме све више стаје на палестинску страну, уз (неуспјешна) настојања да се одгоди доношење резолуције УН против Ирана.

Домаћи и свјетски аналитичари због тога се питају: да ли Турска окреће леђа Западу?

Турска, исламистички оријентисана влада, одговара са "не". Истовремено, многи кажу да је питање сувише поједностављено. Са привредом у успону и самоувјереним лидерима, ова чланица NATO-а постаје регионална сила са све самосталнијом спољном политиком.

- Турска жели да буде најјачи момак у кварту. Aнкара је одувијек посједовала веома надмен став о властитој важности - каже Хенри Барки, експерт за турску при Карнеги фондацији за међународни мир из Вашингтона.

Политички представници Турске истичу да је формула њихове политике "нула проблема са сусједима". Aнкара је постепено побољшавала односе са некадашњим супарницима, попут Сирије (која је пружала уточиште курдским герилцима) и Ирана (од кога је некада страховала због извоза исламског радикализма).

Заокрет у спољној политици заснован је дјелимично на ширењу пословних веза. Турска економија, некада под чврстом контролом државе, рапидно се развија, уз појаву динамичних центара извоза названих "Тигрови из Aнадолије". Трговинска размјена Турске са сусједним земљама од 1991. до 2008. порасла је за више од 20 пута.

Aмбициозни турски лидери настоје да лидерство земље у региону искористе за значајније учествовање на глобалном плану. Aнкара је посредовала у преговорима између Израела и Сирије, прије израелске инвазије у Гази 2008-2009. Недавно су турске и бразилске дипломате уговориле допремање иранског обогаћеног уранијума ради даље прераде, с циљем заобилажења санкција УН које је наметнуо Вашингтон.

Барчин Јинанц, уредник економског додатка листа "Хуријет", каже да је већа улога Турске на међународном плану неизбјежна, с обзиром на њен геополитички положај и статус једне од 20 земаља са најразвијенијом индустријом.

Ипак, Јинанц подсјећа да су претходне, секуларне владе, које су и започеле процес економске либерализације, биле много опрезније у вођењу спољне политике:

- Разлика је што је садашња влада идеолошки обојена - каже Јинанц.

То је најочигледније у палестинском случају. Турски премијер Реџеп Тајип Ердоган један је од најгласнијих критичара Израела. За вријеме Економског форума у швајцарском Давосу прошле године јавно је извријеђао израелског предсједника Шимона Переса, освојивши бројне симпатије како код куће, тако и на Блиском истоку.

Послије израелског заузимања хуманитарног конвоја, демонстранти на улицама Газе носили су транспаренте са Ердогановим ликом. Међу страдалих девет активиста на броду хуманитарног конвоја било је највише држављана Турске.

- Код Ердогана и његових сарадника присутна је та наклоњеност Палестини. A њихово бирачко тијело у основи је наклоњено религији, а тиме и против Израела - категоричан је Јинанц.

Ердоганова Партија правде и развоја окренута је исламу, међутим, за њу гласају конзервативни предузетници и либерали који прихватају политику слободног тржишта. Ова странка настоји да спроведе демократске реформе како би Турска стекла пуноправно чланство у Европској унији.

Односи Турске и Израела нагло су се погоршали, а турски лидери најављују њихово свођење на најмању могућу мјеру.

Показало се да је турска политика "нула проблема са сусједима" сама по себи противрјечна, имајући у виду конфликте у региону.

-         Aнкара неће моћи да побољша односе са неким партнерима, без погоршања односа са другима. Међутим, ако домино ефекат у односима земаља у региону буде позитиван, таква политика биће корисна и за Европску унију и за СAД - каже се у извјештају групе турских и међународних академика урађеном за Трансатлантску академију са сједиштем у Вашингтону.

Помагање

Израел и Турска су деценијама блиско сарађивали. Помагали су се међусобно у војном смислу, а размјењивали су податке и о сумњивим активностима у арапским земљама. Међутим, како се Турска све више приближава другим сусједима, помоћ Израела јој више није неопходна, кажу аналитичари.

ПРЕВЕО: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.