Aндрула Василију: Европска унија у образовање у БиХ уложила 7,5 милиона евра

Рекла је то у интервјуу за "Глас Српске" европски комесар за образовање, културу, вишејезичност и младе Aндрула Василију.

- Европска комисија, такође, повећава улагања како би омогућила што више стипендија за студенте са западног Балкана кроз свој програм "Erasmus Mundus". Шансе су ту и желим да охрабрим универзитете, студенте и професоре из БиХ да их добро искористе тако што ће аплицирати на конкурсе - нагласила је Василију.

* ГЛAС: Да ли сте задовољни културном размјеном између БиХ и ЕУ?

ВAСИЛИЈУ: На пољу културе наш политички дијалог са потенцијалним земљама кандидатима, као што је БиХ, базиран је на поштивању политичких и економских критеријума, које називамо копенхагеншки критеријуми, као и усклађивањем са "community acquis". Задовољна сам тиме што је главни елемент "aqisa" који се односи на културу, ратификација UNESCO-ове Конвенције о заштити и промоцији разноликости културних израза из 2005, а то је БиХ већ учинила 2009. године. Када је ријеч о културној размјени, БиХ учествује у претприступним инструментима који укључују цивилно друштво и који покривају велики број области, укључујући и културу. БиХ такође учествује у "Љубљанском процесу" рехабилитације културног насљеђа у југоисточној Европи од 2003. године. Унутар ЕУ, пројекти културне размјене на европском нивоу подржани су путем нашег Културног програма. Ове године је ЕУ закључила уговор са БиХ, дозвољавајући јој да учествује у том програму на истом основу као и државе чланице ЕУ, што значи да културне организације из БиХ имају априори исте могућности финансирања као и њихове колеге из било које чланице ЕУ. Примијетили смо да има много заинтересованих организација из БиХ, али и европских организација које желе да сарађују са њима. То је позитивно, јер је међународна сарадња различитих организација које се баве културом основа свих пројеката ЕУ у вези са културом. Због те сарадње биће остварен још виши степен културне размјене између БиХ и ЕУ.

* ГЛAС: Да ли БиХ довољно користи програме ЕУ из области образовања и културе који су јој доступни? Које програме најчешће користи и колико је новца до сада у њих уложено?

ВAСИЛИЈУ: ЕУ подржава реформе и модернизацију високог образовања у БиХ кроз програм "Tempus" од 1996. године. То нарочито укључује помоћ у реформама повезаним са болоњским процесом као што су нови системи дипломирања, мастера и доктората, обезбјеђење квалитета и признавање степена и студијског искуства у иностранству. У институцијама у БиХ се спроводи 30 "Tempus" пројеката, а Сарајевски, Тузлански и Универзитет у Бањалуци су најактивнији. Европска комисија такође подржава неформално образовање и размјене младих и охрабрује студенте и академско особље да студирају или предају у иностранству. Грантови су доступни кроз програме "Youth in Action" и "Erasmus Mundus". Дуго година дају се шансе омладинским организацијама и младима из БиХ да учествују у ЕУ омладинским програмима као партнери, а од 2006. могу да се прикључе програму "Youth in Action" као лидери пројеката. Од 2007. године ЕУ је инвестирала 7,5 милиона евра у више од 400 пројеката који су укључивали 1.500 младих људи из БиХ. Европска комисија такође повећава улагања како би омогућила што више стипендија студентима са западног Балкана кроз свој програм "Erasmus Mundus". Сваке године је 20 милиона евра из претприступних фондова намијењено за финансирање школарина за око 1.000 студената са западног Балкана, укључујући и њих 150 годишње из БиХ. Шансе су ту и желим да охрабрим универзитете, студенте и професоре из БиХ да их добро искористе тако што ће аплицирати. У области културе, 2011. година била је прва година учешћа БиХ у Културном програму и она се може сматрати добрим стартом. Четири културне организације из БиХ учествовале су у кооперацији у културним пројектима, са укупним износом од 450.000 евра.

* ГЛAС: Европска комисија усвојила је план новог буџета за период од 2014. до 2020. године, а одобрена су знатно већа издвајања за образовање, младе и културу. О колико се тачно новца ради и ко може да учествује у тим пројектима?

ВAСИЛИЈУ: Европска комисија управо је представила свој приједлог за вишегодишњи финансијски оквир рада од 2014. до 2020. године. Предложили смо да се израде и спроведу програми за образовање, обуке и младе. Aко га одобре Европски парламент и земље чланице, наши планови дозволиће нам да инвестирамо 15,7 милијарди евра у развој вјештина и повећамо број људи који примају донације за студирање, праксу и волонтирање у иностранству. Такође смо предложили нови програм за културни и креативни сектор који је вриједан 1,6 милијарди евра (Креативна Европа). БиХ би требало пружити прилику да има користи од тих програма.

* ГЛAС: Може ли се БиХ надати већим средствима за пројекте културе и образовања?

ВAСИЛИЈУ: Појединци, организације и институције из БиХ већ могу да искористе програме који су у цијелости или дијелом посвећени сарадњи између земаља ЕУ и других земаља, као што су "Tempus", "Erasmus Mundus", "MEDIA Mundus" и "Youth in Action", али биће много више могућности у будућности. Од када је БиХ призната као потенцијални кандидат за улазак у ЕУ, објективно је да се отворе ЕУ програми који су у начелу посвећени сарадњи унутар ЕУ и дозволи организацијама и људима из ваше земље да учествују по истим основама као и они из ЕУ. Као што сам већ поменула, организације и професионалци из културних и стваралачких сектора могу од ове године да у потпуности учествују у ЕУ Културном програму. Надамо се да ћемо доћи до сличних аранжмана који ће омогућити филмским професионалцима из БиХ да учествују у MEDIA програму и универзитетима, школама и организацијама за обуку, да учествују у неким дијеловима наше мреже подршке образовању у програму учења од 2012. до 2013. године.

* ГЛAС: Како доћи до претприступних фондова за културу и образовање?

ВAСИЛИЈУ: Нема предуслова за оне ЕУ програме који су отворени за земље које нису у ЕУ, попут програма "Tempus", "Erasmus Mundus", "MEDIA Mundus", "Youth in Action" или Културног програма. Заинтересоване организације могу да аплицирају са сопственим пројектима или постану партнери према правилима програма за који су заинтересовани. Информација о сваком пројекту подршке и апликацијама и критеријумима могу се наћи на веб-сајту Европске комисије.

* ГЛAС: Који се пројекти финансирају путем MEDIA пројекта?

ВAСИЛИЈУ: Циљ овог програма који је започет 1991. године је јачање европске аудио-визуелне индустрије. БиХ је показала велику заинтересованост да постане члан и надам се да ће процедура бити комплетирана 2012. У међувремену, MEDIA 2007. програм може само индиректно да подржава пројекте из БиХ. То је, на примјер, био случај са филмом "Циркус Колумбија" Даниса Тановића који је добио готово 250.000 евра за дистрибуцију у 13 земаља. Нови филм Јасмиле Жбанић "Острво љубави", који је у копродукцији са Хрватском, такође је подржан путем MEDIA пројекта. Од 2008. године пројект "MEDIA Mundus" пружа нове могућности за међународну сарадњу, која не обухвата само земље које су учествовале у MEDIA 2007, већ иде даље. Ту је БиХ била веома активна и подржано је неколико пројеката.

* ГЛAС: Како "обичне" грађане заинтересовати за културу?

ВAСИЛИЈУ: Кључно је да се подигне свијест о важности културе међу становништвом, цивилним друштвом и појединцима. Култура игра важну улогу не само на националном нивоу, већ и на регионалном. Она гради мостове између различитих етничких и религијских заједница и унутар и кроз земље региона, подстиче помирење, културну разноликост и међукултурални дијалог. Такође је важно подићи свијест о доприносу културе у економском развоју земље, као и улози коју имају умјетници и културни радници у јачању цивилног друштва. Подизање свијести о вишеструкој улози културе охрабриће становништво да постане више заинтересовано за културу. Осим тога, средства за приступ би требало да буду ојачана и олакшана. Образовање је важан елемент приступа култури јер омогућује њено разумијевање. Комуникацијски канали такође треба да буду циљани и да дођу до "обичних људи". Поруке треба да буду јасне и једноставне.

Косово и Метохија

* ГЛAС: Недавно сте изјавили да су православни споменици на Косову и Метохији веома важан дио заједничке културе и да их треба сачувати. На који начин то урадити?

ВAСИЛИЈУ: ЕУ има дугогодишње искуство које укључује циљане акције очувања културног насљеђа на Балкану. Од 2003. године Европска комисија заједно са Савјетом Европе спроводи заједничке акције на рехабилитацији културног насљеђа југоисточне Европе, а тај је пројекат назван "Љубљански процес". Досадашња подршка износила је укупно 1,5 милиона евра. Та је акција дио наших дугорочних напора у контексту стабилизације и придруживања земаља западног Балкана, те ближој сарадњи са европским структурама и институцијама. Она је доказ настојања ЕУ да очува културне знаменитости како би били изграђени мостови међу различитим етничким и вјерским заједницама у земљама региона. Тако ће се учврстити помирење, културне различитости и интеркултурални дијалог у овом дијелу Европе. Штавише, у оквиру претприступних инструмената обезбијеђено је 2,5 милиона евра за очување културног насљеђа на Косову.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.