АНАЛИЗА Страх од рата шије нове униформе

Једна од тих земаља је и чланица НАТО савеза, сусједна Хрватска, у којој је преко ноћи и напречац одлучено да он буде уведен, те још није познато како ће то изгледати, које генерације ће бити позване, као ни у којим ће центрима - касарнама бити вршена обука регрута, баш као ни колико ће новца за тако нешто бити потребно издвојити на годишњем нивоу. И не само то, лако је извршити пјешадијску обуку, али шта са специјалистичком која траје годинама? Према до сада доступним информацијама, он би требало да стартује од 1. јануара наредне године и наводно ће трајати два мјесеца.

СРБОФОБИЈА

Многи већ упозоравају да се ради о чистом авантуризму, србофобичној одлуци, односно одговору на најаве да би тако нешто могла урадити и Србија, која је питање увођења обавезног служења војске оставила по страни. Генерал у пензији Митар Ковач каже да иза ове одлуке Хрватске види, прије свега, намјеру НАТО-а који од својих европских савезника тражи да обезбиједе довољан број војника за учешће у неком новом и пројектованом рату, на који све чешће упозоравају и њемачки званичници, који такође све озбиљније разматрају могућност да уведу обавезно служење војног рока.  Према ријечима Ковача, Хрватска је у неком ранијем периоду истицала да јој је довољна мала, професионална војска зато што је чланица НАТО-а, а сада свој народ убјеђује да јој је потребно хитно враћање служења војног рока.

Сличне иницијативе постоје и у неким другим европским државама. Недавно је и у Италији отворена расправа на ову тему, коју је отоворио лидер Лиге Матео Салвини. Он је рекао да је његова партија већ завршила израду нацрта закона о поновном увођењу опште војне обавезе за младиће и дјевојке која би трајала шест мјесеци. Међутим, како је навео Салвини, у питању би била војна служба у форми грађанског образовања, које би појединцима омогућило да допринесу држави кроз друштвено користан рад, као што су потрага и спасавање, цивилна заштита, прва помоћ и заштита шума. Подсјећања ради, обавезно служење војног рока је у Италији укинуто још прије 20 година - 2004. године.

Нешто озбиљније најаве, међутим, долазе из Њемачке. Према војним документима који су процурили у јавност, у врху оружаних снага ове државе разматрају три потенцијална плана, од којих један подразумијева обавезну регрутацију и мушкараца и жена, други регрутацију дијела пунољетних мушкараца, док се трећи фокусира на побољшање и интензивирање кампање регрутовања. У овим документима се истиче и да је одлука Берлина да укине обавезни војни рок 2011. године била велика грешка.

ДОБРОВОЉНИ ЧЛАН

А каква је уопште ситуација у остаку Европе? У 16 европских земаља постоји обавеза служења војног рока, али само мањи број армија на континенту има праву обавезу са потенцијалним кривичним санкцијама за оне који се не одазову позиву из војног штаба. Најстрожи систем има Грчка, а најлибералнији Шведска и Данска.

У Данској се обавезни војни рок често карактерише само као формално обавезан, јер већина регрута служи добровољно. Војни рок траје од четири до 12 мјесеци, а већина служи осам. Због високих стандарда на психофизичким тестовима, од 39.000 стасалих за војску, свега 15.000 је било способно за службу, од којих је 4.700 служило, док је 500 младих отишло у цивилну службу. Обавезни војни рок, иначе, важи за мушкарце старије од 18 година (до 50 година), али због довољног броја добровољаца не регрутују се сви пунољетни младићи, већ постоји систем лутрије.

Наиме, сви мушкарци по навршавању 18. године се уписују у војни регистар, након чега пролазе здравствене тестове. Младићи који буду означени као неспособни не служе војни рок, док се они способни и дјелимично способни пласирају у наредни круг у којем извлаче бројеве од један до 36.000. За оне који извуку бројеве од један до 8.000 служење је обавезно, а могу га одбити само ако су дјелимично способни, док потпуно способни могу одбити само ако постоји довољан број добровољаца. У Данској се у посљедње вријеме разматра проширење обавезног служења и на женски дио популације од 2026. године.

РЕЗЕРВНИ САСТАВ

Летонија је обавезно служење војног рока укинула 2007, а поново увела 1. јануара 2024. године. Војни рок се служи 11 мјесеци у оружаним снагама или националној гарди, а постоји и опција служења у резервном саставу гарде. У том случају служба траје пет година и захтијева минимално 21 дан индивидуалне обуке и седам дана колективне обуке на годишњем нивоу, а постоји и опција завршавања курса за резервне официре у року од пет година за студенте у војним школама који морају провести 180 дана на обуци. Такође, летонске власти су поручиле да неће слати позиве за обавезно служење док год постоји довољан број добровољаца, старости од 18 до 27 година, који се пријављују за службу.

Слична ситуација је и у Литванији, која је најприје укинула обавезно служење 2010, а поново га увела 2015. У овој држави постоји компјутерски програм који из базе података са мушкарцима старости од 18 до 26 година извлачи имена оних који ће служити. Због тога и мале потребе за регрутима, од 23.000 младића који напуне 18 година, свега од 3.500 до 4.000 њих се годишње упућује на обавезно служење. Што се тиче Молдавије, ова земља, супротно трендовима, ради на укидању обавезног служења који постоји само формално. Тако од 12.000 момака који напуне 18 година, свега 2.750 њих служи војни рок у трајању од 12 мјесеци.

ХИБРИДНИ СИСТЕМИ

Норвешка и Шведска имају поприлично сличне тзв. хибридне системе служења, који обухватају и женски дио популације. Тако се по навршавању 18. године младићи и дјевојке у обје земље пријављују на онлајн портале и попуњавају обрасце, након чега војска бира кога ће регрутовати.

У Норвешкој од 60.000 осамнаестогодишњака, њих 17.500 буде позвано у регрутне центре, од чега 8.500 најспремнијих иде на обуку у трајању од 12 мјесеци. С друге стране, у Шведској од 120.000 пунољетних свега 5.000 одслужи војни рок у трајању од четири до 11 мјесеци, у зависности од рода и службе.

За разлику од ових земаља, у неким другим постоји свеобухватна војна обавеза. Прва на тој листи је Аустрија, чије је становништво на референдуму 2013. године одбило укидање војне обавезе. Од укупно 30.000 момака који сваке године стасају, 16.000 њих служи војни рок у трајању од шест мјесеци, док се око 14.000 позива на приговор савјести и одлази у цивилну службу у трајању од девет мјесеци. Они који одслуже у војсци, остају у резервном саставу до 50. године, а војној обавези подлијежу сви мушкарци старости од 17 до 35 година.

У Бјелорусији за војну службу годишње стаса око 45.000 младића. Војни рок траје 18 мјесеци за регруте са средњом школом, тј. 12 мјесеци за оне који имају високу стручну спрему и обавезан је за све мушкарце старости од 18 до 27 година. Грчка има један од најригиднијих система обавезног служења будући да од 59.000 младића који наврше 18 година, годишње служи чак 47.000. Војни рок траје 12 мјесеци, цивилна служба 15, док младићи из породица са четворо или више дјеце служе скраћено. Од обавезе су, поред жена, ослобођени монаси на Атосу, самохрани родитељи, очеви троје или више дјеце.

У Естонији војни рок траје осам, односно 11 мјесеци за припаднике јединица за телекомуникације и сајбер одбрану, као и за резервне официре и подофицире. Прва четири мјесеца регрути пролазе индивидуалну основну и специјалистичку обуку, док остатак проводе у колективном увјежбавању у својим јединицама. Служи се у близини мјеста становања, а након завршетка војници се распоређују по територијалном принципу.   

ТРАДИЦИЈА

Релативно строг систем постоји и на Кипру и то због тензија између грчког и турског дијела становништва у овој острвској држави. Војни рок траје 14 мјесеци, док у изузетним случајевима може бити краћи. Познато је да око 5.100 младића годишње стаса за војну службу, али не постоје поуздани подаци о томе колико њих буде упућено на служење, нити о броју приговарача савјести.

У Турској војни рок траје шест мјесеци, а поред оружаних снага могуће је служити и у жандармерији. Војна обавеза обухвата све мушкарце старости од 21 до 41 године, а процјењује се да у војсци свако године буде регрутовано до 200.000 људи.

Једина нордијска земља која има свеобухватну војну обавезу је Финска, у којој војни рок траје 165, 255 или 347 дана, у зависности од рода и службе. Обука траје три мјесеца - мјесец и по основна и мјесец и по специјалистичка, а интересантно је да постоји и сајбер служење војног рока. У том случају регрути се након основне обуке упућују у специјалистичке центре за сајбер одбрану, гдје настављају обучавање.

Интересантно, на овом списку је и неутрална Швајцарска. У овој држави, ма како то чудно звучало, обавезно служење војске је једна од најважнијих традиционалних вриједности. Војни рок у швајцарској војсци обавезан је за све мушкарце старости од 18 до 30 година, траје 18 недјеља, док резервни подофицири и официри служе додатних 18, односно 22 недјеље. Након служења регрути остају у резерви девет година, а официри и подофицири до 65. године живота, у зависности од чина и дужности.

Запослени регрути, иначе, добијају накнаду од шест франака дневно, а законом је забрањено дати отказ регруту или резервисти на обуци. Ко не служи војску, плаћа порез од три одсто од годишње плате и то 11 година заредом.

Мотивација

Према једној од студија, Њемачку би поновно увођење војне обавезе могло коштати око 70 милијарди евра годишње. У њој се указује и да би људи који су присиљени да служе војску касније показали слабо повјерење у институције, те да би стога било потребно размислити о увођењу такозваног шведског модела, који предност даје добровољцима, односно онима који покажу велику мотивацију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.