АНАЛИЗА: Није свјетски рат, већ је свијет у рату

Листа обухвата не само ратове у Гази и Украјини, већ и непријатељства између Јерменије и Азербејџана у Нагорно-Карабаху, борбе у источном Конгу, превирања у Судану од априла и крхки прекид ватре у Тиграју који чини се да је Етиопија спремна да се “разбије” у било којем тренутку. Сирија и Јемен нису баш били тихи током овог периода, а банде и картели непрестано пријете владама, укључујући оне на Хаитију и Мексику. Наравно ту је и могућност избијања великог рата у источној Азији, попут војне инвазије Кине на острво Тајван, али и најновија акција венецуеланске војске усмјерена на Гвајану. Све њих подстичу велики трговци оружјем, небитност Уједињених нација, опадајући утицај САД те свеприсутност дезинформација и манипулација медијима.

Каскада сукоба

Упозорава на ово амерички професор политичких наука са Универзитета у Чикагу Паил Пост, позивајући се на програм података о сукобима, који прати ратове на глобалном нивоу од 1945. године. Он је 2022. и 2023. годину означио као најконфликтније на свијету од краја хладног рата.

Још у јануару 2023. године, прије него што су многи од наведених сукоба избили, и замјеница генералног секретара Уједињених нација Амина Мохамед огласила је аларм, напомињући да је мир “под озбиљном пријетњом” широм свијета. Наизглед каскада сукоба доводи до једног очигледног питања - зашто? Према ријечима Пола, распрострањеност рата, а не само његова упорност, сада би могла бити наша будућност”.

Одговарајући на питање “зашто се све ово дешава” Пол каже да постоје три теорије које могу објаснити овај негативни феномен, а која год била исправна, исход сугерише да ће се сукоби вјероватно наставити “размножавати” још неко вријеме.

Војна индустрија

Оно што је такође интересантно у овој причи јесте и недавно објављени података како је рат у Украјини покренуо америчку војну индустрију на ниво невиђен деценијама. Потврдили су то и из Министарства одбране САД, наводећи како је оно у протеклом периоду наручило опрему вриједну више од 27 милијарди америчких долара од 37 добављача. Додали су и да су од почетка рата у Украјини САД дале око 44 милијарде долара помоћи Украјини. Помоћ је пружена или након предсједничких одлука, гдје се опрема извлачи из војног инвентара и шаље у иностранство, или путем Иницијативе за помоћ у безбједности Украјине, гдје влада директно склапа уговор са војном индустријом.

Прво објашњење је случајност - односно, данашњу количину ратова требало би посматрати као нешто више од низа несрећних догађаја који се могу поновити или погоршати у било којем тренутку. Иако је ова теорија можда разумна, није умирујућа нити помаже у предвиђању када ће се сукоби појавити или које ће размере на крају попримити.

Иако се случајности свакако догађају, тренутни сукоби догађају се, ипак, у вријеме великих промјена у међународном систему. Чини се да је ера Pac Americane завршила, а САД више нису толико моћне да контролишу читав свијет, наведено је у Половој анализи.

До 2010. САД су се заглавиле у два изгубљена рата и опорављале су се од финансијске кризе. Свијет се такође промијенио, а моћ се разлила с јединственог пола Вашингтона на више сила у успону.

Такмичење великих

Пол у својој анализи подсјећа и на ријечи некадашњег државног секретара САД Џона Керија, који је 2013. рекао: “Живимо у свијету који више личи на 18. и 19. вијек”, а мултиполарни свијет, у којем се неколико великих сила такмичи за предност на глобалној позорници, крије потенцијал за више сукоба, великих и малих.

Конкретно мисли се највише на Кину, која се појавила као велика сила која жели да утиче на међународни систем, било искоришћавањем економске привлачности своје иницијативе “Појас и пут” или војном ревизијом статуса кво у свом региону.

Русија нема кинеску економску снагу, наводи даље Пол у својој анализи, али и она настоји да доминира својим регионом, успостави се као утицајан глобални играч и да ревидира међународни поредак.

Обје су земље довољно јаке да поремете међународни поредак под вођством САД, користећи осјећаје које дијеле са земљама широм глобалног Југа. А такмичење великих сила може бити рецепт за неред.

Та мултиполарност није једина промјена која претходи садашњем таласу сукоба. Али, друге промјене, попут климатских промјена и посљедице вируса корона, као да упућују на мултиполарност, ако не као узрок, онда као фактор неефикасности глобалног одговора, а тиме и ризика према још већем сукобу. То значи да се сарадња која је неопходна не може одвијати у систему у којем се велике силе стално такмиче.

Унакрсна ватра

Рат у Украјини, највећи рат у Европи од Другог свјетског рата и рат који ће се наставити и након 2024. године привлачи пажњу међународних актера који би иначе били у доброј позицији да спријече ескалацију било које од наведених криза.

Овај случај није исто што и дистракција великих сила, у којој се најмоћније државе свијета једноставно не успијевају фокусирати на нове кризе. Умјесто тога великим силама недостаје дипломатски и војни капацитет да одговоре на сукобе изван Украјине и други актери то знају.

Ту је и рат у Гази. Будући да су велике силе своје дипломатске и војне ресурсе фокусирале на Украјину, Хамас је процијенио да је међународно окружење прикладно за напад на Израел.

Ова три објашњења - случајност, мултиполарност, руски рат у Украјини - међусобно се не искључују. Ако ништа друго повезана су, јер су ратови сложени догађаји. Такође пад америчке хегемоније доприноси растућој мултиполарности, а такмичење великих сила сигурно је хранило одговор Запада, који је најчешће био преко “посредника”.

Посљедица тога је да су други ухваћени у унакрсну ватру великих сила или ће сами покушати запалити пожар. Чак и ако се ниједан од ових ратова не издигне на ниво трећег свјетског рата, они ће свеједно бити разорни. Не морамо бити у свјетском рату да бисмо били у свијету у рату, поручио је Пол, на крају своје анализе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.