АНАЛИЗА Глобални дуг на нивоу из времена Наполеонових ратова

Све је више индикатора и црвених лампица за аларм који указују да би се готово сигурно могле поновити седамдесете године прошлог вијека, поготово због све већих глобалних, али и трговинских ратова.

Посебно је алармантна ситуација у САД, у којим велики државни дуг од 34 билиона долара ризикује да постане проблем за остатак свијета, јер постоји бојазан да би могло доћи до повећања приноса на америчке обвезнице које су мјерило за трошкове позајмљивања на глобалним тржиштима.

Према процјенама финансијских стручњака амерички јавни дуг би до 2054. године могао нарасти на чак невјероватних 141,1 билион долара. Финансијски експерти истичу да све иде ка сценарију успоравања економског раста и повећања плаћања камата страним власницима америчког дуга, што би представљало значајан ризик за фискалне и економске изгледе у овој земљи, али и у остатку свијета. Чак су и поједини амерички званичници упозорили на све ово, наводећи да се влада суочава са неодрживим фискалним путем који представља озбиљну пријетњу по економска, безбједносна и социјална питања у САД.

Црвени аларми

Да је ситуација алармантна упозорено је и са Волстрита, прије свега од стране генералног директора инвестиционе компаније “Блек рок”, Лари Финка који је истакао како је аларм упозорења одавно упаљен. Са Волстрита је поручено да амерички предсједник Џо Бајден предсједава гомилом дугова која се стално повећава, чак и када су домаћинства у највећој свјетској економији враћала новац по личним зајмовима и кредитним картицама.

Према ријечима Хенри Џонстона, који је годинама радио у финансијама, може изгледати збуњујуће зашто се америчка влада у одређеним историјским периодима у којима се суочава са великим кризама понаша као слијепац. Проблеми се, наводи он, акумулирају, док се мало ради на њиховом стварном рјешавању. Како каже ова неактивност се неизбјежно приписује мјешавини корупције, малверзација и некомпетентности.

- Сваки пут ка било којој кризи на нивоу система посут је погрешним корацима и кратковидим политикама. Међутим, долази тренутак када се хоризонт могућности затворио и једноставно не постоји ништа што америчка влада може учинити јер се суочава са неколико нерјешивих ствари, поготово јер је готово очигледан пораз Украјине. То ће довести до тога да Америка буде означена као држава неспособна да испуни своја обећања о наношењу стратешког пораза Русији. С друге стране, дипломатско рјешење могло би да има за посљедицу откривање опадајућег глобалног утицаја САД и можда чак и уништавања НАТО-а. Без добрих опција Вашингтон само тетура, док га догађаји не претекну - сматра Џонстон, поручујући да криза која се обликује на хоризонту постаје све тамнија.

Смрт империје

Историја, како даље наводи овај стручњак, говори нам шта ће услиједити након колапса америчке хегемоније. Суштина ствари јесте у томе, каже, што су америчка влада и привреда у цјелини биле превише зависне од фактора који се донедавно узимао здраво за готово, као трајан - ниске каматне стопе. Када су оне порасле, дефицити су одједном поново постали важни.

- Високофинансирана америчка економија не може се лако подвргнути строгим мјерама штедње како би се обуздали растући дефицити. Могућа смањења потрошње су политичко буре барута, али и непојмљива за владајућу класу. Уопштено говорећи, каматне стопе су падале у суштини четири деценије и учвршћивале су долар као свјетску резервну валуту. Интеграција глобалних финансијских тржишта омогућила је земљама са високим стопама штедње да субвенционишу америчко задуживање куповином америчког дуга, чиме се вршио притисак на смањење каматних стопа. САД су дуго времена могле да одржавају ниске стопе јер су могле да извезу већи дио своје инфлације кроз глобалну употребу долара, док су друге земље стерилисале новоштампане доларе. У међувремену, свијет се промијенио те није изненађујуће што је ниво дуга експлодирао и он је премашио 34 билиона долара - наводи овај финансијски стручњак.

Све се, истиче, промијенило 2021. године када се феномен за који се мислило да је скоро искоријењен из западних економија вратио са осветом - инфлација. Да би укротиле раст цијена Федералне резерве су се упустиле у серију повећања каматних стопа у којима су приноси на десетогодишњи трезор, стопа коју федерална влада плаћа зајмодавцима, забиљежили највећи раст у посљедње четири деценије.

Шизофрени поредак

Више стопе изазвале су онда пораст расхода за камате које дугује влада. И сасвим изненада, САД су се нашле на потпуно неодрживом фискалном путу. Упркос томе што није било рецесије, дефицит савезног буџета се удвостручио на два билиона долара. И ту се није зауставило: дуг се повећава за невјероватних један билион долара скоро сваких 100 дана.

Трошкови камата на дуг су већ премашили потрошњу на одбрану - што није мали подвиг пошто САД нису баш штедљиве у заштити своје хегемоније - и има темпо да ове године расте брзином од 30 одсто годишње, односно за око 870 милијарди долара.

Дакле, оно што је изгледало као укусан бесплатни ручак испоставило се као фатаморгана. САД сада уче основну тачку економске теорије на тежи начин: дефицити нису важни све док су каматне стопе ниске, јер је трошак ношења дуга подношљив, а каматне стопе, заузврат, могу бити ниске све док је инфлација под контролом. Међутим, када инфлација расте, каматне стопе расту, а и дефицити расту.

- Сада имамо сутуацију да дефицити постају значајан покретач инфлације. Разлог зашто се ово дешава има везе са огромним трошковима камата. Склони смо да о каматама размишљамо само као о трошку за владу, али за инвеститоре који посједују амерички дуг то представља приход, а пошто се отприлике три четвртине америчког јавног дуга држи у земљи, већина тих прихода од камата остаје код куће. Очигледно је да добар дио тога не налази свој пут у широј економији, јер већина инвеститора приход од камата генерисан из својих акција трезора не носи у продавницу. Видимо ову динамичну игру сада пред нашим очима: врућа инфлација од очекиване приморава ФЕД да одустане од смањења каматних стопа. Упозорења о предстојећој фискалној кризи сада долазе брзо и жестоко и звуче сасвим другачије него раније те се тако све чешће могу чути упозорења оних који указују да ће посљедице бити изузетно тешке и да ће оне оставити трајне и вјероватно неповратне ожиљке на америчкој економији и друштву - истакао је Џонстон.

Војна потрошња

Сматра и како тренутно има врло мало простора за маневар, јер огроман и сложен систем који је еволуирао деценијама у свијету ниских каматних стопа не може се преко ноћи пребацити на нове темеље, а свакако не без много бола и политичког ризика.

Како додаје, велики проблем јесте то што се економија рекламира као снажна - поткрепљујући то импресивним бројкама раста у протеклој години, али велики дио овог раста је једноставно подстакнут дефицитом потрошње.

- Чини се да је смањење војних трошкова један од могућих путева ка остварењу неког напретка. У најмању руку, разуман потез би био да се призна да су трошкови одржавања империје и финансирање Украјине, Израела, Тајвана, ипак превисоки за посрнулу америчку економију. Међутим и ово је незамисливо за вашингтонски естаблишмент. Чини се да они који држе узде моћи америчке владе раде што је мање могуће, јер не могу ништа да ураде - поручио је Џонстон.

Сиромашни

Многе од најсиромашнијих земаља свијета уроњене су у нову дужничку кризу. Износ који земље са нижим дохотком троше на отплату дуга повећао се за 150 одсто од 2011. Упркос суочењу са значајним оптерећењем сиромаштва, земље морају да плаћају огромне отплате зајмова са високим каматама богатим банкама, институцијама и владама, остављајући их неспособним да правилно финансирају основне услуге.

Чак 3,3 милијарде људи живи у земљама у којима су отплате камата на дуг већи од издатака за здравство или образовање. Ово оптерећење дуга такође оставља земље мање способне да се носе са све већим ефектима климатских промјена. У многим земљама дугови се плаћају на рачун ангажовања љекара и наставника, изградње школа, болница и канализационих система, припрема за поплаве или суочавања са сушама.

Камен о врату

Према једној од ранијих анализа агенције “Росконгрес” амерички дуг од 34 билиона долара је математички немогуће отплатити, базирајући своју процјену на тренутном односу између величине дуга, стопе по којој расте и буџетских прихода. Он је отприлике једнак економијама Кине, Њемачке, Јапана, Индије и Велике Британије заједно. У извјештају се наводи да је овај дуг акумулиран по ниским стопама, али га је потребно рефинансирати по високим стопама које ограничавају економску активност и смањују прилив готовине. У овом документу се наводи да тренутни амерички дуг износи око 102.000 долара за сваког мушкарца, жену и дијете у земљи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.