AНАЛИЗА "ГЛАСА СРПСКЕ": Како је Запад ујединио Русе

Каже ово за “Глас Српске” политички аналитичар и научни савјетник у Институту за међународну политику и привреду у Београду Драган Петровић, коментаришући прелиминарне резултате предсједничких избора у Русији, а према којима је Путин освојио више од 87 одсто гласова.

Према ријечима Петровића, чињеница је да је на овим изборима, одржаним од 15. до 17. марта, гласао рекордан број људи, више од 74 одсто од 112,3 милиона регистрованих бирача, што је највећи ангажман у модерној историји руске нације и може се слободно констатовати да је Запад ујединио Русе, али и да је оволика подршка јасан сигнал шта грађани мисле о досадашњој Путиновој политици.

- Мислим да је ово добро како за Русију, тако и остатак демократског света. Ово је прилика да Путин, политички и прекаљени политички ветеран, у наредних шест година, колико је председнички мандат, заокружи започету причу, односно епоху. То подразумева и питање Украјине, припајање и интегрисање отцепљених региона, што би представљало и темеље обнове Русије каква нам је била позната некада. И то што се први пут гласало у Херсону, Запорожју, ЛНР и ДНР, о томе сведочи. Путин је на овај начин добио недвосмислену подршку свог народа да реализује један велики подухват, односно зелено светло за стварање неког бољег и праведнијег света у сарадњи са Кином, али и другим чланицама БРИКС-а, а што никако није у интересу дела западног света, пре свега оног који се храни спроводећи и намећући своју хегемонију и неолиберални капитализам - каже Петровић.

Излазност

Слично мишљење има и политички аналитичар Александар Митић наводећи да су западне санкције и покушаји да се Русија по сваку цијену баци на кољена били очигледно контрапродуктивни те да је рекордна излазност и нова подршка Путину добрим дијелом резултат и тог познатог руског бунта и ината, који је карактеристичан и за српски народ.

- Откако је на власти Путин се успешно борио са свим кризама. Људи су то препознали, баш као и његове напоре да породицу постави као један од најзначајнијих стубова државе. Залаже се за традиционалне вредности те је вратио цркву у свакодневни живот, али је и показао да неће дозволити да се у Вашингтону и Бриселу кроји будућност Русије. Успио се изборити и са санкцијама и подићи животни стандард. Треба се присетити да је он дао шансу западним земљама у тим неким првим годинама свог мандата. Покушавао је створити мостове сарадње и једну нову безбедносну инфраструктуру за Европу. Нажалост, с друге стране није било разумевања. И када све имамо у виду, онда нас не треба зачудити што он и даље ужива огромну подршку грађана - каже за “Глас Српске” Митић.

За разлику од Кине, Индије и других земаља, западне земље су листом осудиле изборе у Русији, оцјењујући да нису ни слободни, ни поштени. Митић каже да су негативне реакције западних званичника, који сматрају да избори нису били фер и слободни, већ под репресијом и застрашивањем, очекивани те да се ради о унапријед написаним саопштењима.

- Запад воли демократију само онда када резултати избора буду онакви какве су они очекивали. Уместо да прихвате реалност, бојим се да они руше и последње мостове. Западни коментари да су ови избори показали да Русија наводно није спремна за мир, бесмислени су, јер долазе из уста оних који се својски труде да овај рат што дуже потраје - истакао је Митић.

Професор међународног права Срђан Перишић сматра да ова Путинова побједа даје и Србима снагу да Западу кажу дефинитивно “не”, али и наду да могу да опстану у овом свијету. Према његовим ријечима, попут руског народа и свијета који не жели да живи по моделима Запада, тако ни Срби не желе да живе по диктатима, притисцима, ударима који долазе из Вашингтона, Лондона и ЕУ, односно НАТО-а. Он је указао да, без обзира на то што је била потпуно извјесна, побједа Путина прије свега показује велико јединство руског народа који се подигао у супротстављању западном свијету. Слично мишљење дијели и политички аналитичар Драгомир Анђелковић, наводећи да ова побједа гарантује континуитет руске државне политике када је ријеч о Западу, али и појачавање подршке Србима.

- Мале земље као што су Србија и Република Српска ништа нису могле да ураде само када је Запад одлучивао, пошто нам није наклоњен. Много већи простор за нас и за друге земље света је када буде више центара моћи и то се полако успоставља - рекао је Анђелковић.

Он је увјерен да Русија неће промијенити своју политику према Србима, већ, напротив да ће појачавати подршку свјесна да је у прошлости можда и правила грешку што их није подржавала и што је покушавала да направи неку врсту баланса.

Резултати

На изборима одржаним 2018. за Путина је гласало 56.426.399 бирача, а сада скоро 76 милиона. Ово ће Путину, који има 71 годину, омогућити да остане на власти најмање до 2030. године, а Русијом влада већ од 2000. године - што је најдужа владавина у Кремљу још од совјетског диктатора Јосифа Стаљина.

Иначе, овом, петом по реду побједом, Путин је осигурао још шест година на власти, освојивши 87,32 одсто гласова. Други кандидат за предсједника Николај Харитонов је освојио 4,30 одсто гласова, Владислав Даванков 3,80, Леонид Слуцки 3,20 одсто. Интересантно је да су избори за предсједника Русије, први пут, трајали три дана. Али и да су спроведени у отцијепљеним украјинским регионима, које контролише руска војска. Изборе је обиљежио и велики број сајбер напада, којих је било више од 12 милиона, што је, како су саопштили руски званичници 150 пута више него што је уобичајено на изборима.

Курс слома глобалног поретка

Угледни амерички аналитичар и бивши дипломата Џејмс Џатрас каже да нико ко је упознат са Русијом не може да оспори резултате предсједничких избора те да они тачно одражавају мишљење руске јавности. Сматра и да ће Путин само наставити тамо гдје је стао - курс слома глобалног поретка који диктира Вашингтон и свјетског финансијског система у којем доминира долар. Евроазијски блок ће, наводи он, наставити свој успон, док је евроатлантски блок у паду. Како каже, номенклатура у Вашингтону и њени европски сателити не могу учинити ништа када је ријеч о том питању, осим ако не желе да почине нуклеарно самоубиство.

Свјетски медији

Британски лист “Фајненшл тајмс” пише да је Путин овом побједом најдуже на власти још од времена Јосифа Стаљина, упркос покушајима Запада да уведе жестоке економске санкције против Москве због напада на Украјину.

Амерички “Њујорк тајмс”, са друге стране, наводи да опозиција у Русији није остварила никакав успјех, а шпански “Мундо” наводи да ће Путин, након што му буде завршен и овај шестогодишњи мандат, бити лидер Русије који је најдуже на власти у посљедња два вијека. Британски “Гардијан” пише да је Путин побиједио на изборима са огромним бројем гласова, али и да је такав резултат био неизбјежан. Шпански “Паис” наводи да резултати избора показују да је Путин однио “громогласну победу”, што је посебно важно, имајући у виду да је излазност била поприлично висока.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.