АНАЛИЗА Демократе покушавају да избјегну неизбјежно

Сматрају ово аналитичари након што је предсједник Бајден одлучио да се повуче из предизборне трке са Доналдом Трампом, иако је раније истицао да би само “свемогући Господ” могао да га наведе да одустане од кандидатуре. Вјерују и да она, у случају да постане прва жена предсједница САД, ни за милиметар неће одступити од чврсте подршке према НАТО-у, али и Украјини, што је у супротности са обећањима републиканског кандидата Доналда Трампа, да ће суштински промијенити однос Америке према овој војној алијанси и рату у Украјини. Аналитичари  сматрају да је Харисова била логичан Бајденов приједлог, али и да уколико она добије подршку делегата на завршној конвенцији демократа, која ће крајем августа бити одржана у Чикагу, имати мале шансе да побиједи Трампа. Сматрају да ће уколико добије зелено свјетло да уђе у овај политички ринг, а већ је добила отворену подршку лидера Демократске странке у свих 50 савезних држава, вјероватно заиграти на карту што је жена, али и на карту своје расе, имајући у виду да је индијско-јамајчанског поријекла. Наиме, она се на протеклим изборима већ “брендирала” као Афроамериканка, како би привукла симпатије што већег броја гласача.

ГЛАВОБОЉЕ

Међутим, има ту и минуса. Главобољу у њеној евентуалној кампањи суочавања са Трампом сигурно би јој правила проблематична ситуација на америчко-мексичкој граници. Управо је Харисова у Бајденовој администрацији имала задатак да се позабави узроцима великих нерегуларних миграција, а републиканци је због тога представљају као лице тог проблема.

Наруку јој не иду ни анкете. У њима је она на истом нивоу подршке као и Бајден или тек нешто бољем. Ради се о истраживањима на националном нивоу урађеним непосредно прије Бајденове одлуке о повлачењу. У њима је још увијек актуелни предсједник заостајао за Трампом, а иста ситуација је и у истраживањима јавног мњења у савезним државама за које се очекује да ће бити кључне за побједу на изборима у новембру. Анкета коју је НБЦ урадио прије покушаја убиства Трампа на митингу у Пенсилванији и недјељу дана прије Бајденовог повлачења из трке, показала је да и шеф Бијеле куће и Харисова заостају два одсто за републиканским кандидатом. Однос у случају изборног дуела Трампа и Бајдена био је 45 - 43, а у случају изборне трке између Трампа и Харис 47 - 45. Амерички медији указују и да је ова разлика у постоцима повећана након атентата на Трампа. Ове анкете су откриле и да Харисова има нешто мало већу подршку међу гласачима црне пути од Бајдена. Наводи се и да код других демографских категорија, утврђених по старости и полу, као и међу латино популацијом, између Бајдена и Харисове скоро да и нема разлике у подршци.

ПРВА РУНДА ИЗГУБЉЕНА

Коментаришући цијелу ову политичку збрку у САД о предсједничким изборима и кандидатима, историчар Саша Адамовић каже да га није нимало изненадило Бајденово повлачење из предсједничке трке, наводећи да се ради о посљедњем покушају демократа да се избјегне неизбјежно - губитак избора. Слично мишљење има и аналитичар Иван Милетић, наводећи да се Харисова нашла у једној врсти необраног грожђа. Појашњава и да нема везе колико који кандидат добије гласова на нивоу цијеле Америке, већ да је важно у којој држави је освојен највећи број гласова, поготово у оним многољудним које и носе највећи број електорских гласова.

Трамп се, како каже, посебно фокусирао на те државе, вјешто користећи и атентат који је недавно извршен на њега, представљајући се као нови Месија - који ће донијети мир и благостање грађанима САД.

Политиколог Марко Дашић сматра да је Бајден повлачењем из кампање у ствари без борбе предао изборе, да је Демократска странка у овој рунди поражена те да је Харисова у ствари план “Б” и излазна стратегија.

Иако је Бајден покушавао да поправи свој имиџ и да своје вредновање досадашњег мандата у квантитативном дијелу побољша, Дашић каже да очигледно није успио и да је на крају попустио под притисцима унутар своје партије. На питање колико чињеница да Бајден није кандидат утиче на остале који би могли да се пријаве, а то нису хтјели када је он био у игри, Дашић је навео да се неколико имена ставља у први план зато што су експлицитно рекли да се неће кандидовати против Бајдена, као што је гувернер Калифорније Гавин Њусом. Сматра да је Бајден својом одлуком “отворио многобројне пукотине” које ће неки политички актери сигурно покушати да искористе да се профилишу макар као кандидати за 2028. годину, ако не до Националне конвенције демократске странке 19. августа у Чикагу.

КО БИ МОГАО НА ЦРТУ

Иако је нашироко добила подршку демократа, Харисова и даље није званично номинована за предсједницу. У ову игру би се могла укључити и Гречен Витмер, гувернерка Мичигена.

Популарна гувернерка, у кључној “свинг” држави, Витмер је релативно млада и има одређено национално признање, будући да се њено име често спомињало као могућа замјена за Бајдена ако би се повукао. Трамп тренутно води у анкетама у Мичигену и Витмерова би могла да помогне да осигура државу за демократе.

Међу именима се помињу још Џо Маншин, сенатор из западне Вирџиније, Џош Шапиро, гувернер Пенсилваније, Гавин Њусом, гувернер Калифорније, иако он јесте раније најавио да се неће кандидовати против Харисове. Остали могући кандидати укључују неколико познатих имена, међу којима је свакако најзначајнија бивша прва дама Мишел Обама.

Ако вође Демократске странке на крају подрже Камалу Харис као кандидата, посебна пажња биће усмјерена на то ко ће бити њен потпредсједник. Ако би Харисова жељела да избалансира листу кандидата, мало је вјероватно да би изабрала жену за потпредсједницу, али и неког ко је афроамеричког или азијског поријекла.

Алекс Сорош

Након што је Камалу Харис подржао велики број америчких глумаца, пјевача и других познатих јавних личности, на њену страну стао је и Алекс Сорош, син милијардера Џорџа Сороша, обећавајући јој безрезервну подршку. Сорошеви су иначе  велики заговорници масовне имиграције у западне земље, европског федерализма и економског и политичког либерализма. Сорош је наводно већ раније дао 300.000 долара групи “Тик ток” инфлуенсера који су сарађивали са Бијелом кућом на промовисању политике предсједника Бајдена, а након његовог повлачења још 15 милиона фондовима који подржавају Камалу Харис да буде кандидат демократа на предстојећим предсједничким изборима.

Бајден је марионета

Један од кандидата Републиканске партије који је раније напустио изборну трку, али је изазвао много пажње, Вивек Рамасвами на друштвеним мрежама је подијелио објаву у којој је још прошле године тврдио да Бајден неће бити кандидат демократа. У снимку који је објавио налазе се Рамасвамијеве изјаве које имају различите датуме, а најстарија је од 5. маја 2023. године у којој он тврди: “Мит је да се предсједник Бајден кандидује”. Током једне дебате је навео да Бајден није предсједник САД већ марионета и позвао је демократе да, како је рекао, буду искрени и кажу кога ће номиновати да би могла да се води искрена дебата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.