АНАЛИЗА Да ли нова америчка администрација може окончати рат у Украјини
У предизборној кампањи и борби за повратак у Бијелу кућу републикански кандидат Доналд Трамп поручивао је да, уколико постане предсједник САД, рат у Украјини може зауставити за 24 сата. Сада када је успио доћи до фотеље у овалној соби многи се питају да ли се радило само о празним ријечима и обећањима да се оконча највећи копнени рат у Европи од Другог свјетског рата или Трамп уистину има план који би могао представити и ставити на сто почетком наредне године када и званично преузима дужност од Џоа Бајдена.
НИШТА ОД НАТО ПУТА
Према писању појединих америчких медија, који су се овом приликом позвали на своје изворе из Трамповог тима, наводно постоји неколико приједлога, а један од њих подразумијева замрзавање рата у Украјини. На овај начин не би било ни потпуног пораза, ни апсолутне побједе што ће одговарати зараћеним странама, али и онима који су до сада са стране финансирали овај сукоб.
Овај приједлог преговора о окончању рата у Украјини подразумијева да се призна тренутно стање на терену, односно војни успјеси Русије. У преводу, Русији би било дато да задржи контролу над око 20 одсто украјинске територије. Ради се о територији која је површински гледано величине савезне америчке државе Пенсилванија.
Овим планом који су многи упоредили са корејским предвиђено је и успостављање демилитаризоване зоне од 1.300 километара, али и одрицање Кијева од атлантског пута, односно блокирање чланства Украјине у овај војни савез на 20 година, што је била кључна тачка “Плана побједе” Зеленског.
Украјински предсједник недавно је изнио свој план, за који је рекао да једино може зауставити овај рат, а кључна ставка била је управо да Украјина мора по убрзаној процедури да буде примљена у НАТО савез. Исти није наишао на одобравање, како у САД тако ни међу европским савезницима од којих су неки чак истакли да би то био увод у трећи свјетски рат, а можда и нуклеарни.
ЗАВРТАЊЕ СЛАВИНЕ
Када је у питању наводни Трампов план он не укључује слање америчких трупа које би контролисале демилитаризовану зону и контактне тачке дуж 1.300 километара, али ни финансирање од стране САД или међународних тијела попут Уједињених нација.
Према наводима америчких медија, Трампов тим који је радио на овом плану не жели слати америчке војнике у Украјину, али ни завлачити поново руку у џеп. Сматрају да би ту одговорност на своја леђа, како логистички тако и финансијски, требало да преузму прије свега Пољаци, Нијемци, Британци и Французи.
То значи да би европске трупе патролирале дуж утврђене и договорене демилитаризоване зоне, а САД би наставиле да обезбјеђују оружје у замјену за украјинске територијалне уступке и одлагање чланства Украјине у НАТО.
Трамп је категоричан да жели направити велики заокрет у спољној политици САД и отклон од досадашње стратегије актуелне администрације Џоа Бајдена, која се трудила да на све начине продужи овај рат, колико год је то могуће, уз обезбјеђивање неопходне и велике финансијске и војне помоћи.
Амерички медији сматрају да би овај план могао постати актуелан ако на неку од значајнијих функција у Бијелој кући дође Ричард Гренел, поготово ако то буде фотеља савјетника за националну безбједност или новог државног секретара. И Гренел је један од већих заговорника окончања овог рата. Он се у неком претходном периоду отворено залагао за окончање овог сукоба, поручујући да ће се Кијев на крају морати одрећи одређеног дијела своје територије, не наводећи и које.
ОПРЕЗАН СТАВ МОСКВЕ
Из Москве нису коментарисали ове наводе. Поручено је само да је предсједник Владимир Путин спреман разговарати о свим темама са новим америчким предсједником Доналдом Трампом. Наведено је да прича о окончању украјинске кризе заслужује руску пажњу те да се Русија нада да ће се односи са САД обновити, али да је лопта у дворишту Вашингтона.
Дмитриј Тренин руски политички коментатор са добрим везама и бивши официр ГРУ рекао је да Кремљ неће озбиљно схватити ниједан план заснован само на замрзавању тренутне линије фронта. Једна од ставки овог плана, која би вјероватно била проблематична за Русију, јесте то што би се и даље наставило са наоружавањем Украјине од стране НАТО земаља. Један од циљева, саопштених након покретања специјалне војне операције, био и потпуна демилитаризација Украјине.
Такође, Путин је у неколико наврата поручивао да ће санкције Запада против Русије морати да се окончају, прије него што отпочну било какви мировни преговори. Наводио је и да жели чврсте међународне гаранције, које не би биле мртво слово на папиру попут такозваног споразума из Минска, али и да би тема неких будућих разговора о мировном споразуму требало да буде питање опште безбједности у свијету - што је вјероватно подразумијевало и питање нуклеарног наоружања, али и ширења НАТО савеза.
НОЋНА МОРА КИЈЕВА
Поводом писања појединих америчких медија није било званичних реакција из Кијева. Поједини аналитичари сматрају да је побједа Трампа била највећа ноћна мора које се прибојавао украјински предсједник, свјестан да ће Трамп наглавачке промијенити приступ Америке овом сукобу, што подразумијева и завртање славине у слању оружја Кијеву. Те количине не би могле да надомјесте европске земље које и саме размишљају о резању трошкова и смањењу обима војне помоћи Украјини.
Володимир Фесенко, украјински политички аналитичар, рекао је да се Украјина највјероватније неће одупријети америчком притиску за разговоре због опасности од обуставе помоћи. Он је рекао да би украјинска влада могла прихватити одлагање чланства у НАТО-у ако добије безбједносне гаранције сличне споразумима САД са Јужном Корејом и Израелом.
Све ово долази у вријеме када украјинске војне снаге трпе велике поразе, повлачећи се испред надмоћнијег противника те многи аналитичари сматрају да уколико Зеленски настави са досадашњом политиком од Украјине на крају неће остати ништа.
ОКРЕТАЊЕ ЛЕЂА
Аналитичари сматрају и да ће европске земље слиједити курс који утврди нови амерички предсједник. Један такав сигнал већ је послат из Велике Британије, из које је за сада незванично поручено да није реално да ова земља настави да подржава Украјину, без помоћи САД, признајући при тоем да није реално очекивати да Русија буде побијеђена на бојном пољу. Поручено је и да је потпуно нереално мислити да сама Европа, укључујући Велику Британију, може наставити да подржава Украјину без САД.
Сличне поруке могле су се чути и од мађарског премијера Виктора Орбана, који је рекао да је готово извјесно да ће по преузимању власти Доналд Трамп “напустити” сукоб у Украјини. Он је нагласио да Трамп “тражи мир, а не рат, политику против миграција, а не миграцију и заштиту породице”, што ће, према његовим ријечима, трансформисати цијели свијет.
Орбан је предвидио “очигледан војни пораз” Украјине и позвао на прелазак са рата на мир, наглашавајући огромну штету коју је сукоб у Украјини изазвао у Европи и Мађарској. Поручио је и да Европа не може сама да финансира Украјину, иако, како је навео “неки и даље желе да наставе да шаљу огромне количине новца у овај изгубљени рат”.
Варљиво примирје
Број погинулих у Корејском рату био је преко пет милиона. На крају - ниједна од зараћених страна није побиједила. Потписано је привремено примирје без проглашења предаје, које је постало трајно у јулу 1953. године. То је допринијело успостављању демилитаризоване зоне широке око три километра која постоји и данас. Примирје никада није прекршено, иако и даље има искрица између Јужне и Сјеверне Кореје. Рат фактички никада није завршен. Сјеверна Кореја наставља да усмјерава нуклеарне ракете на свог јужног сусједа, а Јужна Кореја се обраћа Американцима за помоћ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
