Америка као вук који само длаку мијења

“Умијеће ратовања” говори о томе што значи бити непобједив, али и како постићи побједу без битке, само помоћу разумијевања политике и психологије сукоба.

Утисак је како су војни и политички стратези из Вашингтона и Пентагона добро изучили и проучили ово дјело, поготово у оном дијелу који се односи на ширење обмана “меком силом”, да би се дошло до крајњег циља, што у данашњим околностима значи ново ширење НАТО граница ка истоку те стварање неке нове и веће жељезне завјесе према Русији. При том би потпуну контролу над тим одвојеним дијелом, како стратешки, тако и економски, требало да имају припадници такозване дубоке државе, некрунисани министри глобалне владе, хегемони који попут вукова длаку мијењају, али и не ћуд.

Програм “помоћи”

Како би се то и спровело издвојене су милијарде долара “помоћи” које су послужиле за финансирање прије свега разних и многобројних невладиних организација, али и медија на просторима источне Европе и западног Балкана, који су требали да се боре против руског малигног утицаја у својим земљама. Крајњи циљ, што је наведено уосталом у многим америчким стратешким документима, јесте смањење европске зависности од руских енергената, али и промовисање америчког вођства те “осигурање источне и јужне границе Европе”.

С тим циљем САД су још половином 2017. године основале “Фонд за борбу против руског утицаја” (CRIF), који је требало да “помогне” земљама рањивим на руски утицај, а које, како је тада наведено, немају економске способности да ефикасно одговоре”. Да све ово звучи прихватљивије наведено је како се угроженим земљама на овај начин жели помоћи у “борби за владавину права и јачању демократских процеса”.

Амерички предсједник Доналд Трамп је прво 2. августа 2017. године потписао Закон о сузбијању америчких противника кроз санкције. Онда је на ред дошао и Закон о сузбијању руског утицаја у Европи и Евроазији, као увод у оснивање поменутог фонда.

У Вашингтону су тад одлучили да у ову геополитичку игру укључе и Америчку агенцију за међународни развој УСАИД, али и разне невладине и међународне организације, као што су Организација за европску безбједност и сарадњу, Национална задужбина за демократију, Црноморски фонд, Балкански фонд за демократију, Прашки центар за цивилно друштво, Стратешка организација Сјеверноатлантског пакта, Европска задужбина за демократију и друге сродне организације.

Ширење утицаја

Образлажући зашто ово раде навели су како Влада Руске Федерације годинама уназад настоји да изврши утицај широм Европе и Евроазије, укључујући и бивше државе Совјетског Савеза, обезбјеђујући ресурсе политичким странкама, истраживачким центрима и групама цивилног друштва које онда наводно сију неповјерење у демократске институције, промовишу ксенофобичне и нелибералне ставове и поткопавају европско јединство. Наведено је и да се руски приступ фокусира на проналажење јефтиних или асиметричних средстава за успоравање интеграције Балкана у западне институције.

Навели су и како је руска влада за те намјене мобилисала поједине фирме, укључујући енергетски гигант “Гаспром” и државну банку Сбербанк, да изврше инвестиције широм региона за које држе да ће појачати њен политички утицај у спречавању ширења НАТО-а.

Како би стали у крај томе, те проширили свој утицај, Пентагон је потегао за зеленим новчаницама. Према извјештају Стејт департмента, који је прије пар дана објављен на њиховом званичном сајту, САД су у периоду од 2017. до 2021. године, преко поменутог CRIF-а потрошиле укупно 1.021.251.330 америчких долара за финансирање ових активности. Највећи дио те суме, 621.555.857 милиона, “инвестирано” је у земље централне и источне Европе и Балкана.

Позамашна свота овог новца, око 365 милиона долара, предвиђеног за “демократизацију” и борбу против “руског малигног утицаја” стигла је и на просторе бивше Југославије. БиХ је добила највише, нешто мање од 81 милион долара, затим слиједи Сјеверна Македонија (67,4 мил.), Косово (61 мил.), Србија (55,5 мил.), Црна Гора (50), Словенија (40 мил.) и Хрватска (11,3 мил.). Иначе и приједлог америчког буџета за 2023. предвиђа нових 300 милиона долара за “супротстављање руском утицају”. Оно што одмах упада у очи јесте да је БиХ један од највећих каменчића у овој америчкој геополитичкој ципели, с којом је Вашингтон загазио на балканске просторе.

Дупли аршини

Оно што је интересантно у овој причи јесте и то што у САД још од 1938. године постоји Закон о регистрацији страних агената (ФАРА), који је осмишљен да ограничи утицај страних влада и стране “пропаганде” у Америци. Закон захтијева да они који промовишу интересе неке стране силе открију такав однос, као и све своје активности у вези са промовисањем “других интереса”.

Од краја хладног рата америчка влада ријетко је спроводила овај закон. И тако је било све до америчких избора 2016. године, када су се појавиле оптужбе за наводно руско мијешање. Након тога, а током 2017. и 2018. године, амерички законодавци су представили преко десетак закона којима се жељела повећати учинковитост овог закона.

На ово је указао и политички аналитичар Данијел Симић наводећи како САД себи дају за право да се мијешају у друштвено-политички живот других држава и то на начин који је забрањен код њих.

- Код њих се зато иде у затвор. Подаци које су сада објавили послужиће им само као оправдање за неке будуће интервенције. Не треба заборавити како су се они недавно похвалили и како су само са пет милијарди долара “добили” Украјину 2014. године. Не чуди ме ни то што је више од 360 милиона долара уложено у ове наше балканске просторе. То су за њих мрвице, а када новцем не могу нешто ријешити, онда се сила примјењује - каже Симић.

Ради се, како је појаснио, о уходаној матрици, која ће се и даље примјењивати у хегемонистичкој спољној политици Америке, а у зависности од тренутних геополитичких потреба.

- То је попут млина за месо или кафу. Они путем њега покушавају наметнути разне наративе о некаквим штетним утицајима и империјама зла, од којих их једино они могу спасити. И тако је још од Регана, па до данас, с тим да је Вашингтон данас спреман да финансира чак и поједине љевичарске и комунистичке организације па и оне ултрадесничарске и нацистичке - нагласио је Симић.

ЦИА као оруђе

Сви ови подаци нису зачудили ни затекли генерал-мајора у пензији и бившег начелника Управе за стратегијско планирање Војске Србије Божидара Форцу, који каже како се ради о “редовним активностима америчке администрације”.

- Те послове углавном координише ЦИА и за те намене се издваја много већи новац него што се званично приказује. Наравно, има ту и других спонзора, разних лажних филантропа попут Џорџа Сороша, Рокфелера и Ротшфилда. Стварају се невладине организације које под разним изговорима спроводе стратешке циљеве Запада. И то је један амерички изум, који се користи, још од краја хладног рата - поручио је Форца.

Како је рекао треба само погледати нека од стратешких докумената и биће све јасно. Први је онај који је издала Европска унија, други НАТО и на трећем мјесту на којем се налази недавно усвојена стратегија националне безбједности САД. У сва три ова документа, појашњава он, све је исто, од ријечи до ријечи, када је у питању однос према Русији и Кини.

- Имамо један невиђен нонсенс да ако нешто није под америчком контролом онда је то због штетног руског или кинеског утицаја. Због тога су они свет опет поделили на регионе у којима се онда анализира политичко, војно и економско стање и сходну њему повлаче потези, односно доносе мере, које би требало да поврате амерички хегемонистички утицај у њима, а што се, између осталог, спроводи и кроз условљене НАТО интеграције - сматра Форца.

Наводи и како је постало очигледно да је стратегија америчке спољне политике добрим дијелом базирана и на књизи “Умијеће ратовања” те је у свим војним и политичким стратегијама, од Буша, преко Обаме до Бајдена, цитиран управо аутор ове књиге Сун Цу, а није заобиђен ни њемачки војни теоретичар и историчар Карл фон Клаузевиц, који је говорио да је “рат наставак политике другим средствима”.

- Сматрају да је противник побеђен када је убеђен. И то је суштина њихове спољне политике, да и потпуности овлада светом - категоричан је Форца.

Професор међународне политике Срђан Перишић наводи да и Велика Британија посљедњих неколико година издваја значајан новац за финансирање “независног рада појединих медија”, али и разних невладиних организација, које би требало да се боре против руског утицаја на овим нашим просторима. Ради се о, како каже, 82 милиона фунти, од чега је 16 милиона отишло у земље западног Балкана, односно бивше Југославије.

- Коме је сав тај новац додељен можемо само да нагађамо. Он им служи за креирање јавног мњења и његовог обликовања по “западним вредностима”. Власти и земље које нису на том фону, у њима запад производи кризе, отвара приче о криминалу и корупцији те поставља марионетске владе - каже Перишић наводећи како вјерује да дио тог новца оде и на адресе појединих политичких партија.

Када је у питању БиХ убијеђен је да се овај новац прије свега користи за рушење Српске, која из западне перспективе представља непожељни неокооперативни елемент, јер се противи уласку у НАТО.

- И податак да је БиХ друга на овом списку по количини новца који јој је додељен најбоље говори колико је Српска трн у оку. Да закључим, крајњи циљ Британаца и Американаца је да све европске и балтичке државе окрену и одвоје од Русије. И новац који се издваја за те намене, што званичним, што тајним каналима, то треба да обезбеди, да Америка прошири свој такозвани “меки утицај”. Хегемон, као и вук, никада ћуд не мења - сматра Перишић.

Покушаји доношења закона

Власти у Српској су у неколико наврата покушавале и планирале да донесу закон, по узору на онај у САД о невладиним организацијама, базираном на ФАРА законском акту, који је предвиђао, између осталог, “уплитање државе и у рад НВО сектора”. Први пут та прича је отворена још 2015, онда и 2018. Поново је актуелизована почетком ове године, што је од стране појединих међународних организација и бораца за право оцијењено као удар на демократију.

Колико је ко добио

Држава                         Додијељено

Молдавија                     98,1

БиХ                               80,8

Летонија                        73,2

Сјеверна Македонија   67,4

Румунија                       66,1

Литванија                      64,1

Косово                          61,1

Србија                           55,5

Црна Гора                    50

Естонија                        48,6

Бугарска                       47,7

Словенија                      40,3

Албанија                       39

Јерменија                      30,4

Мађарска                      17,6

Грузија                          15,4

Хрватска                       11,4

Словачка                       11,3

Украјина                       10,8

(“Помоћ” изражена милионима долара)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.