Алергична свака трећа особа у Српској

Да број особа подложних алергијским сметњама из године у годину расте, најбоље свједочи податак љекара да у Српској сваки трећи становник има неки вид алергије, а готово половина њих су дјеца школског узраста. Стручњаци сматрају да су главни “кривци”, поред генетске предиспозиције, аерозагађења и стил живота који водимо.

Већина људи, кажу љекари, за главног “кривца” сматрају имуни систем, који је драгоцјен у заштити организма од различитих спољних утицаја. Међутим, он понекад постаје претјерано активан усљед појачане концентрације одређених супстанци. Ова претјерана активност код осјетљивих људи, нарочито дјеце, доводи до алергијских реакција.

Према ријечима алерголога Бранислава Лолића из Бањалуке, алергије у 21. вијеку попримају пандемијске размјере и постају једна од најучесталијих поремећаја код одраслих и дјеце. Алергије се могу појавити у више облика, од коже, када се то манифестује као алергијски дерматитис, затим код очију гдје је алергијски коњуктивитис и код носа алергијски ринитис.

- Код неких пацијената се јавља алергијски марш, па се тегобе онда спуштају према плућима и онда долази до појаве астме, као најчешће хроничне болести посебно у дјечијој доби. Понекад је чак могућа и мигрена, затим цријевне алергије посебно на храну прије свега кравље млијеко и одређене намирнице попут кикирикија, љешника што се може манифестовати различитим поремећајима столице - прича Лолић.

Зна се, наставља Лолић, десити да особе имају урођен повишени имуноглобулин и да имају склоност алергији и кад се томе дода начин живота и изложеност алергенима зависи колико ће неко имати тегобе.

- Свакако и психички фактори имају утицај на алергију, као и аерозагађење. Највише одраслих и дјеце има алергију на кућну прашину, а на другом мјесту је полен амброзије. Код појединаца се јавља и алергија на перје и животињску длаку - истакао је Лолић.

Код неких пацијента, како године пролазе, нестају и алергијске сметње, али упркос томе треба да буду опрезни, јер ако постоји алергијска или атопијска конституција, онда склоност од алергије може дуго да траје.

- Ја не бих био присталица тезе да је једном алергичан увијек алергичан. Данас са свим овим сазнањима и терапијама алергије боље контролишемо. Имамо такве лијекове да болест толико добро држимо под контролом да изгледа као да је излијечена - казао је Лолић

Кад је у питању превенција за почетак је, наглашава овај алерголог, потребно урадити тестове путем коже или крви, за утврђивање алергена који је крив за реакцију, а потом избјегавати контакт са њим, колико је могуће.

- Препоручује се чешћи боравак у затвореном простору током цвјетања алергена, посебно када је вријеме напољу вјетровито или кишовито, а пожељно је и затварати прозоре и врата - рекао је Лолић.

Додао је да је испирање носа физиолошким раствором може да смањи концентрацију полена у носу, а не би било лоше опремити се и лијековима из групе антихистаминика, спрејевима за нос, капима за очи у случају свраба.

Такозване прољећне или поленске алергије јављају се код дјеце између друге и пете године, а сезона поланизације је кренула ових дана.

- Посебно је појачана концентрација полена чемпреса. Сад већ практично почињу да полинирају сва шумска стабла, а већ се види да цвјетају прве траве.  У овом периоду, кад су нагле временске промјене, само по себи, када су особе алергичне, неповољно дјелују на здравље због чега су ординације пуне пацијената који болују од астме и акутних напада - казао је Лолић.

Кад је у питању цјелогодишња алергија, то су онда кућна прашина и гриње, односно паразит који живи у кућној прашини. С друге стране, појаве алергијских симптома, каже он, пречесто испровоцирају и инфекције, посебно код мале дјеце, које најчешће личе астми, а у ствари је вирусна болест.

- Увијек се поставља питање шта све ваздух носи. Приликом израде магистарског рада, испитивања су показала да аерозагађење из угљевичке термоелектране стигне чак до Бањалуке - нагласио је Лолић.

Код алергије, сматра он, узрок није ослабљен имунитет него управо пренаглашена одбрамбена реакција на супстанце које здравој особи не чине никакве проблеме.

- Што сам старији, све сам убјеђенији да психогена компонента и те како има утицаја код астме, која потиче од несређених односа у породици, вртићу и школи - рекао је Лолић.

Да је све више дјеце у амбулантама потврдила је и педијатар у једном добојском специјалистичком центру Ана Цвијетиновић. Према њеним ријечима, све се испомјерало послије пандемије вируса корона.

-  Тренутно, највише дјеце се јавља због водених оспица које се провлаче цијелу годину, што раније није био случај. Сад је кренуо и коксаки вирус, болест усана, дланова и табана. Имамо и много пацијената са стомачним вирусом који се манифестује повраћањем и проливом, што је атипично за ово доба године - казала је Цвијетиновић.

Додала је да је недавно било и много дјеце са шарлахом, док се доласком прољећа почињу  јављати пацијенти са алергијским сметњама. 

- Чињеница је да је све више дјеца са неким алергијским сметњама. На ширење алергија може да утиче много фактора. Такође, дјеца рођена царским резом, што је данас тренд, склонија су алергијама, а то је и наука доказала - рекла је Цвијетиновићева.

Њен савјет родитељима је да дјеца што више бораве у природи, јер су генерално гледано у затвореном простору. Да се здравије хране са што мање слаткиша, јер се све више јавља гојазне дјеце.

Педијатар Славица Дамјановић из Бијељине каже да сев дјеца све чешће јављају са комбинацијом алергије и инфекције.

- Имамо читаву епидемију шарлаха. Код алергијских конституција треба да се прати сезона и даје превентивна терапија. Поред боравка напољу, моја препорука је редовно узимање витамина Д без обзира да ли су то дјеца или старији. Треба га узимати од 1. новембра до 1. априла односно док се не почну носити кратки рукави.  И на листи су и што се дјеце тиче бесплатни су у апотеци - казала је  Дамјановићева.

Педијатар Дијана Тубак из Бањалуке каже да у амбуланти гдје она ради још доминирају вирусне инфекције, али да се у овом периоду, доласком топлијих дана, повећава и број малишана са алергијским сметњама.

-  Овај период промјењивих временских услова не погодује ни дјеци која имају честе бронхитисе или алергије, односно алергијску астму. Најчешће таква дјеца се јављају, те захтијевају одговарајућу терапију, најчешће инхалације - казала је Тубакова.

Бебе

Према ријечима педијатара и алерголога, током прве двије године живота махом се јављају алергије на храну - најчешће на јаја, млијеко, глутен, соју, рибу, морске и орашасте плодове. Зато се нове намирнице уводе у пријеподневним часовима, како би се испратила евентуална алергијска реакција док је дијете будно. У случају реакције, дјетету треба одмах дати сируп против алергије, који је препоручљиво имати у кућној апотеци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.