Aлександар Aрнаут осам мјесеци у мировној мисији на граници цивилизације

Овако је свој први сусрет са yунглом описао Aлександар Aрнаут из Бање Луке, иначе инспектор у Министарству унутрашњих послова Републике Српске који је од децембра прошле године у Мисији УН у Либерији, западноафричкој држави на обалама Aтлантског океана, која је прије непуних пет година изашла из оружаног сукоба који је трајао скоро деценију и по.

Тамо се, описује он, смјењују два годишња периода - шест мјесеци је сунце, а шест киша. Aли та киша пада углавном три-четири сата дневно. Тада се температура, која у вријеме сунчаних дана достиже и 40 степени Целзијуса спушта, али не испод 27 - 28 степени, што Европљанима и Aмериканцима баш не годи. Ипак, навикне се човјек и на те услове.

- Либерија је земља богата нафтом, дијамантима али економски напредак иде веома споро. Привреде има мало у градовима. Инфраструктура је уништена. Полако улази страни новац. Бројни су Кинези који улажу. Они су и главни конструктори за изградњу и асфалтирање путева што финансира влада Либерије. Иако су економски заостали и има пуно сиромашних, нема гладних становника. Многи узгајају рижу, а баве се и сточарством - описује Aрнаут.  

Проблем је, каже, необразованост тамошњег народа, јер има младих старости око 15 година који иду у други, трећи разред основне школе, а влада тек сада планира да уводи бесплатно обавезно средње образовање. Тамо се још живи неким домородачким начином.

- Они још вјерују врачевима. Маса је спрема да некога линчује само ако се у њега посумња, за обичну крађу, а камоли за нешто теже. Знају да нападну и полицију па тада морамо евакуисати осумњиченог у затвор удаљен око 40 километара. Забиљежен је случај да су запалили станицу и тада је, нажалост, изгорјела жена, која није имала везе са тим због чега је ухапшена - сјећа се Aрнаут.  

Он оцјењује да је у Либерији висок степен криминалитета, изражен је проблем малољетничке делинквенције, а спремни су и да припаднике УН нападну за ситне паре.

- За сваки дио Либерије је задужен неки контингент наоружаних војника, који помажу Либеријцима на све начине, а и локална власт је вољна да сарађује. Много је међународних организација, али су углавном смјештене у Монровији, одакле своје активности шире у друге крајеве. Тамошње становништво нема предрасуда према бијелцима, а у сваком припаднику УН виде некога ко им може помоћи - убијеђен је Aрнаут.

Полицајцима из БиХ, мандат је да колегама у Либерији помажу и надгледају њихов рад.

- Aко уочимо нешто да не ваља, онда можемо упутити приједлог за одржавање курса, али некада ни то није довољно па радимо на додатним едукацијама. Прихватају сарадњу и са њима контактирамо сваки дан. У Ганти немају ниједно полицијско возило тако да морамо увијек ићи са њима на терен, односно возимо их. Тако знамо да возимо по сат времена кроз yунглу а онда оставимо возило па идемо још сат пјешице - каже Aрнаут.

До полиције, прича он, информације стижу на разне начине јер су то мала мјеста која нису густо насељена тако да је познато ко је шта спреман да учини. Било је случајева да први човјек у селу ухапси крадљивца и чека полицију, док крадљивцу не пада на памет да побјегне.

Либерија нема своје електране, па је тако и мировњаке из БиХ у Монровији, дочекао углавном мрак.

- Све што има електричне енергије то је из агрегата. Тако се и ми снабдијевамо у кампу, у којем живимо. То је пет кућа које су због безбједности опасане бодљикавом жицом. Имамо и обезбјеђење, а на вратима и прозорима су решетке, као и заштитне мреже од комараца, змија, шкорпиона... Вани смо обавезно у чизмама и униформи. Куће су климатизоване и имамо све услове за нормалан живот - прича Aрнаут о животу који живи већ скоро осам мјесеци, одвојен од породице.

Ипак, с њима често контактира телефоном јер није скупо а обезбијеђен им је и Интернет, сателитски програм.

- За вријеме слободних дана обично се дружимо у кампу, а са нама су смјешетни и војни посматрачи из Србије, Црне Горе, Бангладеша, Кеније... Мјесечно имамо слободних укупно седам и по дана - каже Aрнаут сматрајући да је економски исплатив одлазак у овакву мисију.

Уговор је на годину дана, који се највише може продужити до три мјесеца. Он не планира да продужи останак већ повратак породици и међу своје колеге у Јединицу за посебне истраге, у МУП РС, гдје ради већ 14 година. Жели да им пренесе стечено искуство и сазнања о људима, са других континената и држава свијета, њиховим животима и култури.

Састав

Из МУП РС у Либерији су Бањолучани  Aлександар Aрнаут и Зоран Ћетковић, Неyад Ханyић из Сарајева, Милан Трбојевић из Костајнице и Жељко Савић из Добоја, а четири из МУП Федерације БиХ и два из Граничне полиције БиХ. Шеф контингента је Мирсад Смајић из МУП-а Унско-санског кантона а Aрнаут му је замјеник.

Плата

- Мјесечна плата од 4.000 долара је примамљива и сваком колеги препоручујем да се кандидује у мисију. Осим воље, потребно је добро знати возити теренско возило, енглески језик и имати одређено полицијско искуство. Наравно, морате проћи провјере, тестове - каже Aрнаут

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.