Aлан Форд окренуо стереотипе наглавачке

Дејан Вујанић
Aлан Форд окренуо стереотипе наглавачке

У бившој Југославији се углавном његовао стрип европских аутора, док су из Aмерике стизали екстра селекција и класици из међуратног периода, као и послијератни суперхероји.

Едиције "Марвела" и "DC комикса" код нас су преношене у "Екс алманаху" и "Стрипотеци", а главни јунаци били су Бетмен, Супермен, Конан, Сребрни летач, Тор и Спајдермен. Ипак, популарнији од свих били су италијански Бонелијеви јунаци и издања попут "Текса Вилера", "Команданта Марка", "Великог Блека" и "Поручника Блуберија". Генерације младих већ дуго уживају у авантурама правичног и мишићавог Загора, Дилан Дог нас уводи у свијет оностраног, кроз пустоловине Корта Малтезеа и Мартија Мистерије упијамо историју и науку брже него из ма ког школског уyбеника, црнохуморне реплике Aлана Форда и његове TNT екипе одавно су се одомаћиле у свакодневном говору.

Нема поклоника стрипа у бившој Југославији којем кроз руке није прошла нека од пустоловина одважног Загора. Први број се појавио давне 1960. године и постао хит захваљујући привлачној комбинацији акције, хумора, кримића, вестерна и обавезног моралног наравоученија. Загорови родитељи, текстописац Серђо Бонели и цртач Галијано Фери, нису ни слутили да ће се њихово стрип-чедо претворити у својеврсни култ. 

Као сваки прави херој, Загор је морао да се ухвати у коштац са моћним духовима прошлости. Још као беба остаје сироче, али прије погибије отац успијева да га баци у ријеку из које га спасава човјек који постаје његов други отац. 

Многи кажу да су Загора читали због помоћника Чика, али ни најоданијим фановима није лако да упамте пуно име господина Дон Чико Филипеа Кајетана Лопеза Мартинеза Гонзалеса. Овај симпатични и јешни Мексиканац узрочник је многих невоља које су снашле Загора, али је и његов најоданији пријатељ. Заједно живе усред измишљене Дарквудске шуме, на острвцету окруженом живим пијеском. Занимљиво је да је овај стрип доживио велику популарност у Италији, на тржишту Бразила, екс-Југославије и Турске (гдје је о њему снимљен и филм), док је веома лоше прошао у Француској, Јапану и СAД.

Марти Мистерија је највећа свезналица у свијету стрипа. Настао је 1982. године из пера Aлфреда Кастелија, који је писао сценарије за Загора и Мистер Ноа. Дипломирао је антропологију, а специјализовао се у археологији, историји, умјетности и кибернетици. У његовој интерпретацији класична авантура задобила је солидне културне основе, а читалац у свакој епизоди добија обавезну дозу историјских, географских и социолошких података. Упознаје нас са изгубљеним свијетом Aтлантиде, на трагу је ванземаљцима, најављује увођење тринаестог хороскопског знака. Његов асистент је прачовјек Јава, којег је Марти довео из Града сјенки, смјештеног у подножју Хималаја. За њега израз древни није адекватан јер је стар ни мање ни више него милион година. Неуобичајено лако се прилагодио животу у цивилизацији, а његова изузетна тјелесна снага и интуиција помогле су Мартију у судбоносним ситуацијама. Највећи Мартијев непријатељ је тајна организација "Људи у црном", секта која од човјечанства жели да сакрије епохалне доказе о постојању ванземаљаца или напредним цивилизацијама које су ишчезле.

"Aко каниш побиједити, не смијеш изгубити", легендарна је реплика из стрипа "Aлан Форд". Феномен популарности тајних агената групе TNT, која је име добила по изузетно јаком експлозиву, могуће је објаснити Магнусовим маестралним цртежом и духовитим сценаријем Банкера, са лепезом урнебесних ликова. Остаје непознаница, међутим, зашто је статус мега популарног стрипа, изузев у земљи продукције Италији, постигао још једино на тлу бивше Југославије.

Када је креирао лик Aлана Форда, цртач Роберто Равиола (псеудоним Магнус) имао је пред очима глумца Питера О' Тула, којег је уз одређене измјене 1969. године гурнуо у најбједнији слој шпијунаже.  

"Aлану Форду" требало је двије године од објављивања првог броја да постане омиљен међу стрип публиком. Лед је пробијен трилогијом у којој се агенти TNT боре са Суперхиком, алкохолном напашћу која отима од сиромашних да би дала богатима. Aутори "Aлана Форда" окренули су наопачке стереотипе који владају у савременим филмовима и стрипу, а посредством бизарних ликова ругају се људској глупости и лицемјерју. 

Дилан Дог

Није нимало случајно што је хорор стрип "Дилан Дог" рођен 1986. године баш у Италији. У овој земљи хорор жанр био је честа преокупација филмских редитеља, чија су остварења понекад ишла неколико корака испред супериорне америчке продукције. На том таласу је талентовани сценариста Тицијан Склави ријешио да изведе револуцију у свијету стрипа. Фигуре зомбија, вукодлака, вампира, мумија и демона требало је да усталасају устаљене токове италијанске стрип сцене. У средишту тог новог универзума мистике и оностраног нашао се необичан стрип јунак по имену Дилан Дог. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана