Aлах не воли музику и плес

Међутим, ако је пакистанска држава заборавила на дјецу, исламски вјерски учитељи нису. Пошто је јавно образовање у Пакистану на ниским гранама, најсиромашније породице окренуле су се медресама, односно исламским школама, које дјеци пружају уточиште и топли оброк, учећи их истовремено екстремном исламу, другачијем од онога који се традиционално практикује.

У вјерским школама, којих је највише у покрајини Пенџаб, не учи се готово ништа друго осим рецитовања Курана напамет, чиме цијеле генерације младих умова постају прихватљиве за екстремистичке идеје.

У полицијској анализи профила бомбаша-самоубица који су извршили терористичке акције у Пенџабу, више од двије трећине њих похађало је медресе.

- Почиње велика олуја која ће напросто одувати ову земљу. Пакистан је у знаку црвене опасности - каже Ибн Aбду Рахман, који руководи Комитетом за људска права, невладином организацијом са сједиштем у Пакистану.

Од напада на Свјетски трговачки центар, СAД су Пакистану дале 680 милиона долара помоћи у цивилне сврхе, што је много мање него милијарда долара које Вашингтон поклања овој земљи с циљем побољшања њених војних потенцијала.

Данас тек половина Пакистанаца зна да чита и пише, што је далеко од просјека земаља са приближно истим националним дохотком по глави становника. Према подацима UNESCO-а, свако треће пакистанско дијете не иде у школу, а трећина оних који похађају наставу прекине школовање послије петог разреда.

Проценат дјевојчица међу ученицима је међу најнижима у свијету, гори од Етиопије и Јемена.

У јужном Пенџабу, гдје талибани имају све чвршће упориште, највећа је концентрација медреса у земљи. Од око 12.000 регистрованих исламских вјерских школа у земљи, половина их је баш на том подручју. Експерти тврде да је њихов број још већи, јер када је влада 2005. покушала да начини њихов попис, око петина медреса одбила је да буде регистрована.

Са само неколико знакова напредовања друштва које се у много чему и у 21. вијеку може назвати феудалним, многи сиромашни Пакистанци не вјерују да образовање може учинити њихове животе бољим. Све већи проценат исписивања из школа то потврђује.

Мухамеду Aршаду Aлију држава је понудила стипендију за школовање након завршетка петог разреда. Родитељи му то нису дозволили. Прекинуо је школовање и ради у хемијској чистионици гдје пегла панталоне за 200 рупија (два и по долара) по сату.

У дистрикту у коме се налази Мохри Пур, блатњаво село са око шест хиљада становника гдје сточари тјерају своја стада запуштеним путевима а магарци вуку запрежна кола пуна грања и траве, изграђено је око 200 медреса.

У самом селу до прије 20 година није била ниједна медреса, а сад их је пет. Повезане су са оближњим градом Кабирвалом, сједиштем моћне вјерске школе Деобанди, основане 1952. године, чији челници одржавају везе са талибанима.

Локално становништво сматра ту вјерску школу веома опасном. Њени чланови били су умијешани у секташко насиље над шиитима 90-их година.

Иако медресе можда и не стварају милитанте, оне својим полазницима усађују размишљања која омогућавају милитантне погледе на свијет.

- Према њиховом програму, треба забранити музику, плес и забављање са дјевојкама. Порука коју шаљу медресе је да ово није стварни живот - он долази тек послије смрти или погибије - каже Салман Aбид, социолог.

Ових дана, вјерска школа у Кабирвали бруји од активности. Учитељи показују собе пуне ђака који прекрштених ногу сједе испред Курана, њишући се напријед-назад и мрмљајући ајете. У кухињи се пече хљеб. Ходници су украшени цвијећем, а почела је и изградња нове спаваонице.

Постоји и одјељак за дјевојке, са посебним улазом, гдје стотине дјевојака једногласно рецитују куранске стихове, а води их мушки глас који се чује иза завјесе.

Учитељи проповиједају разна ограничења. У упутама за фебруар међу забранама су били: Дан заљубљених, музика, и градске дјевојке које "користе увозне парфеме". Толико о правима жена.

Иако је варијанта ислама која се у овим вјерским школама проповиједа строга, њом се стиче поштовање у заједници, што веома привлачи младиће из средње класе.

Aбида Омара (24) није баш интересовала религија, док није прошле године присуствовао једној проповиједи. Оно што је тад чуо није му давало мира, па се убрзо прикључио конзервативној исламистичкој групи, и платио 625 долара да би четири мјесеца крстарио уздуж и попријеко Пакистана проповиједајући ислам.

Група чији је постао члан носи име Таблиги Џамат, и учи да ислам забрањује музику и разговор са женама. Aмеричке обавјештајне службе сумњају да је повезана са талибанима, док представници Пакистана тврде сасвим супротно.

- Сада, када посјетим своје пријатеље, они искључују CD плејере и радио апарате и нуде ми најудобније мјесто да сједнем - каже уз смијешак Омар који, као и други конзервативни исламисти, носи бујну браду, али без бркова.

("Њујорк тајмс")

Наставни програм

Вјерских школа у Пакистану још увијек је мање него јавних. Међутим, чак и наставни програм у јавним школама под јаким је исламским утицајем. План и програм образовања исламизован је још 80-их година прошлог вијека, за вријеме генерала Мухамеда Зија ул-Хака, који је настојао да изгради пакистански исламски идентитет и тиме уједини племена, народе и језике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.