Aладинова пећина тајних операција

Миленко Киндл
Aладинова пећина тајних операција

У Великој Британији је из штампе изашла необична књига - осврт на прве четири деценије рада британске обавјештајне службе MI6, од њеног оснивања 1909. године до периода непосредно послије Другог свјетског рата.

Киту Џефрију, аутору књиге, омогућен је приступ архивама те британске "агенције за међународни обавјештајни рад", чији је званични назив Тајна обавјештајна служба.

Џефри је за Би-Би-Си објаснио да му је током писања књиге под насловом "MI6: историјат тајне обавјештајне службе од 1909. до 1949" дозвољен приступ апсолутно свим документима Службе из тог времена. Једина забрана коју је, како каже, морао да поштује односила се на необјављивање имена појединих агената.

Један од контроверзних докумената на које је, како каже Џефри, налетио током свог истраживања, садржи податке о врло необичној акцији агената MI6.

Они су, наиме, имали задатак да саботирају бродове, чији је посао био да, по завршетку Другог свјетског рата, превезу јеврејске избјеглице у Палестину - тада територију под британском влашћу.

Џефри каже да је током истраживања наишао на многе успјехе, али и пропусте британских тајних агената.

- У питању је Свети грал британских архива. Служба MI6 је имала врло незгодан почетак Другог свјетског рата, али је током његовог трајања надвладала Нијемце и прославила се широм Европе и свијета - каже он.

Као први историчар којем је дозвољен приступ архивама MI6, Џефри каже да је за њега то било "фасцинантно искуство".

- Осјећао сам се као дијете у продавници слаткиша - ови подаци нису никада били доступни никоме другом. Нешто попут Aладинове пећине историјског материјала! Нажалост, пуно је података нестало током година, али има довољно докумената који биљеже реалне животе храбрих људи у изазовним животним ситуацијама - каже он.

- Стварност је некада много компликованија од књижевности јер, за разлику од измишљених ликова, реални људи морају да се носе са реалним проблемима. То схватите када прекопавате архиве службе MI6 - каже он.

Једна од тема његове књиге је контроверзна акција агената Службе, која је имала назив "Операција увреда", а покренута је непосредно послије рата.

Намјера агената MI6 била је да експлозивом разнесу бродове који су се припремали да превезу јеврејске избјеглице у Палестину.

У то вријеме Британци су још управљали том територијом и политичари су у страху наредили Служби да по сваку цијену заустави долазак избјеглица.

Џефри је открио и да је постојао агент под тајним именом ТР16, који је радио за Службу током Првог свјетског рата.

Тај човјек је из Њемачке слао Британцима информације у вези са њемачким бродовима, а негдје пред Други свјетски рат се, како каже, "већ видно уморио и пожелио да се пензионише".

У једном од докумената помиње се да се одједном тај агент није појавио на важном састанку, али није наведено каква му је послије тога била судбина.

Права имена агената не смију се објављивати јер су под тим условом прихватили да раде.

- Када сам почео, желио сам да кажем апсолутно све. Мој посао, посао историчара, налаже да се увијек каже истина - али посао службе MI6 је да чува тајне. Знало се да ће све вријеме постојати одређена тензија - рекао је он.

Џефри каже да је срећан што се његово истраживање завршило закључно са 1949. годином, односно почетком хладног рата и успоном Кима Филбија у MI6, који се касније претворио у највећег издајника у историји те организације.

- Захваљивао сам богу што се заустављам на 1949. години. У 800 страница књиге "спаковано" је све битно што се дешавало у првих 40 година постојања Службе. Има пуно тога о чему нисам могао детаљно да пишем, али то ће, надам се, радити моји насљедници на том послу - ако их буде - каже Џефри за Би-Би-Си.

MI5

Прошле године објављена је и прва књига о историјату MI5 - британске обавјештајне службе која се бави претежно операцијама на домаћем терену. Та књига је на начин сличан Џефријевом описала успон службе MI5 од почетка до пропасти, укључујући инфилтрацију њених агената у британску Комунистичку партију педесетих година 20. вијека, као и откриће да је велики број тадашњих чланова британског парламента радио за совјетске обавјештајне службе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана