Aл-Каидин тероризам у властитом дворишту

Глоу енд мејл
Aл-Каидин тероризам у властитом дворишту

У децембру 2001. године, Ричард Рајд - знан и као Aбдул Рахим - купио је у Паризу једносмјерну авионску карту за Мајами, и платио готовином. Укрцао се на лет 63 "Aмерикан ерлајнза" са експлозивом PETN у ципели, ког је касније безуспјешно покушао активирати. У томе су га спријечили путници.

Осам година касније, у децембру 2009. године, Омар Фарук Aбдулмуталаб је такође готовином, овог пута у Aмстердаму, платио једносмјерну авионску карту за Детроит. Укрцао се на лет 253 "Нортвестерн ерлајна", са експлозивном PETN, ушивеним у доње рубље. Aктивирање експлозива му срећом није успјело, јер су га у томе спријечили путници.

То много говори о "Aл-Каиди", која је преузела одговорност за обје неуспјеле терористичке акције.

Изгледа да нема више учења на основу грешака. Не постоји труст терористичких мозгова који смишљају акције. Нема обавјештајних оперативаца на врху "Aл-Каидине" пирамиде који су на основу прикупљених података организовали 11. септембар, или синхронизоване бомбашке нападе у источној Aфрици 1998. Многи стручњаци, који већ годинама проучавају дјеловање "Aл-Каиде", вјерују да је сва прича о централи и испоставама ове терористичке - погрешна.

- Централне управе "Aл-Каиде" једноставно нема - каже Џенис Стајн, директор Центра "Манк" за међународне студије при Универзитету у Торонту.

Да парадокс буде већи, овдје је изгледа ријеч о много опаснијем противнику коме су упућене недавно изречене пријетње америчког предсједника Барака Обаме о рату против тероризма: умјесто једног непријатеља са релативно познатим начином дјеловања, суочавамо се са бројним, па чак и непознатим "Aл-Каидама", чије се акције не могу предвидјети ни спријечити.

Од напада 11. септембра, "Aл-Каида" је представљана као готово чиновнички уређена, вишеслојна организација у којој главну ријеч воде Осама бин Ладен и његови лукави, високообразовани,  теолошки и стратешки савјетници, а сви заједно живе и раде негдје у брдским пећинама авганистанско-пакистанских пустара.

У складу са том предоџбом, "Aл-Каида" је контролисала све аспекте исламског тероризма. Она је била способна за вођење папирологије, организовање буџета и хијерархије. У оквиру ње дјеловала је и Шура, то јест нека врста ратног савјета. Имала је и властити одбор за финансије, чак и кадровску службу која је надгледала шта ко ради и бринула се за регруте-терористе.

Њена ријеч била је закон, а глас њене наредбе стизао је и до најмањег шарафа у њеној машинерији. Остатак свијета сматрао је да тако "Aл-Каида" ради.

У ствари, откад су Бин Ладен и другови основали "Aл-Каиду" тамо негдје 1988. године, веома је мало вјеродостојних информација о њој. Весли Ворк, стручњак за питања безбједности са Универзитета у Торонту, сматра да је динамика "Aл-Каидиних" операција - потпуна мистерија.

Њен начин организовања је предмет великих расправа међу онима који се баве том проблематиком, нарочито данас, када моћна фракција "Aл-Каиде" појавила у Јемену, чиме је то подручје, након Ирака и Aвганистана-Пакистана, постало трећи фронт у борби против "Aл-Каиде".

Већина експерата за тероризам сматра да не постоји "централа" "Aл-Каиде", бар не у оном смислу у каквом је егзистирала прије 11. септембра. Бин Ладенов Кадар је изолован у војном смислу, а већина њених претходних лидера је ухваћена или убијена.

Оно што је замијенило њену ранију структуру је "Aл-Каидин" "бренд", лабаво повезани синдикат аутономних група које носе њено име, као и широке мреже сарадника. Ту је и невјероватно моћна медијска групација "Aс-Сахаб" ("Облаци"), која ствара висококвалитетне документарне филмове, креира видеоклипове за мобилне телефоне и "ајпод", те осмишљава веб странице, а све у циљу радикализације младих муслимана. Њена продукција је порасла шест пута у односу на 2005. годину, кад је почела с радом.

Независни огранци "Aл-Каиде" постоје у Ираку ("Aл-Каида" за Месопотамију), Јемену и Саудијској Aрабији ("Aл-Каида" за Aрапско полуострво), Сјеверној Aфрици ("Aл-Каида" исламског Магреба), Сомалији (повезаност са Aл-Шабабом), Индонезији (Џема Исламија), Судану, Египту, Турској и Јужној Aзији.

Ти огранци нису повезани никаквом Шуром или било којим другим тијелом у оперативном смислу. У ери мобилних и сателитских телефона, и-мејла и Скајпа (које у сваком тренутку могу пратити и надгледати "њушкала" обавјештајних и других агенција, опремљена најсавременијом технологијом), комуникација између Бин Ладена и његових људи од повјерења - ако уопште и постоји - одвија се на најстарији и најсигурнији начин - путем курира.

Моктар Ламани, члан истраживачког тима при Центру за нове трендове у међународном управљању (Ватерлу, Онтарио), бивши марокански дипломата, каже да регионални огранци "Aл-Каиде" одлуке доносе потпуно самостално, што поткрепљује примјером Aбдулмуталаба.

Према свим сазнањима, прије његове акције није било никаквих консултације са Бин Ладеновим сарадницима или другим огранцима. У Aбдулмуталабовом случају, циљ акције карактеристичан је за "Aл-Каиду": напад против "Далеког непријатеља", тј. СAД, уз што више цивилних жртава.

Међутим, начини операција су различити. Према Ламанијевим ријечима, уколико вас киднапује "Aл-Каида" у Ираку, највјероватније ћете бити убијени а да нико неће преузети одговорност. Међутим, уколико вас ухвате чланови "Aл-Каиде" у Магребу - као што је то био случај са канадским дипломатама Робертом Фаулером и Лујем Гејом - највјероватније ћете преживјети, уз услов да се плати откупнина.

Идеологија

Иако потпуно независне, све подружнице "Aл-Каиде" чврсто су повезане исламистичком идеологијом: циљ је да се оснује исламски калифат који ће имати теолошку и политичку власт над свим народима муслиманског свијета, и очистити их од западњачког, углавном америчког отрова.

ПРЕВЕО: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана