Aко видиш црну мачку у петак 13.

Нада Вранковић
Aко видиш црну мачку у петак 13.

Од давнина су се људи плашили онога што нису могли да разумију и рационално објасне. Одговоре на своја питања неки су тражили у свим подручјима науке и религије, док су се други једноставно одлучили на то да прихвате ствари онакве какве јесу и тражили начин да се од њих заштите.

Тако су се појавили бројни облици празновјерја, односно ритуала, које многи примјењују и у њима траже заштиту. Неки од њих задржали су се и данас.

Нека од најпознатијих празновјерја су "петак 13", "разбијено огледало", "куцање у дрво против зла", "црна мачка", "пролажење испод мердевина", "бацање соли испод мердевина", "зечија шапа", "гледање у длан", "прекрштени прсти", "кишобран", "сврака"...

Разлози празновјерја

Откривање поријекла празноверја, која су распрострањена у читавом свијету, открива фасцинантан спој религије и људске психологије.

- Један од разлога празноверја лежи у чињеници да постоје људи који верују да судбина и неке друге силе или феномени ван њих самих контролишу и усмеравају њихов живот и живот других људи - појашњава психолог Aлександра Aрсенијевић-Пухало. Додаје да те "друге силе", које се не везују за способности појединца већ за нешто или неког другог, према мишљењу те групе људи, одређују не само друштвене токове већ и природне феномене.

Aрсенијевић-Пухало напомиње да је празноверје веома присутно и у народним обичајима - од везивања црвеног конца против урока до ношења бијелог лука у исту сврху.

- Оно се преноси са генерације на генерацију, без објашњења у чему је поента саме радње, али са јаким убеђењем да је ефикасно и да ако је помогло нашим прецима неће нама одмоћи - казала је Aрсенијевић-Пухало. Додала је да су људи који имају мање објективних информација и који нису привржени научним објашњењима склони томе да вјерују у моћ празноверја.

- То је некако мистичније и моћније за прихватање - казала је Aрсенијевић-Пухало.

Распрострањен феномен

Социолог Биљана Милошевић истакла је да је празновјерје феномен који је широко распрострањен у свим друштвима, не само кроз историју, него и данас.

- Обично се празновјерја јављају када је појединац анксиозан. Сигурно је да ће празновјерја егзистирати и даље, јер упркос технолошком и цивилизацијском напретку увијек постоји безброј непознаница у животу сваког човјека - нагласила је Милошевићева. Појашњава да су празновјерја увијек била лијек за неизвјесност, нудећи одговоре које нико други не може да да.

- Ријеч "празновјерје" потиче од латинске ријечи "superstitio", која долази од ријечи "superstes", што значи "преостао". При томе се мисли на остатке некадашњих вјеровања - рекла је Милошевићева. Додала је да социолози и психолози празновјерје одређују као посебну врсту неистинитих схватања.

- Празновјерје се састоји у објашњавању природних и друштвених појава натприродним, мистичним узроцима, у вјеровању у разне облике загробног живота, магије и слично. То је субјективно вјеровање које се налази у супротности са знањем свог времена, као и с вјеровањем које заступа већина, а почеци су му претежно у остацима ранијих правила вјеровања и понашања - навела је Милошевићева.

Сматра се, наглашава, да је празновјерје врста ставова и увјерења која спадају у предрасуде.

- Стресне друштвене ситуације погодно су тло за развој празновјерја, а количина сујевјерја чак може да послужи и као мјера социјалних тензија. Људи избјегавају претјерану неизвјесност, јер она изазива анксиозност, а анксиозност је, генерално узевши, непријатно стање - сматра Милошевићева.

Наглашава да у настојању да се ријеши таквог стања човјек ствара разна празновјерна вјеровања и понашања.

- Забиљежен је и пораст празновјерних понашања за вријеме турбулентних, кризних историјских раздобља, као што су ратови и економске кризе. Друштвена криза или економска, која дуго траје, неминовно проузрокује и кризу свијести. Психологија и психијатрија познају "placebo" ефекат. То значи, да када се вјерује у нешто од чега нема никаквог дејства, али се сугерише да ће од тога бити боље, да ће се оздравити, онда особа вјерује у то и има привид да јој је боље - истакла је Милошевићева.

Социолог Иван Шијаковић каже да су празновјерја одувијек била карактеристика људи и друштва, али да је оно за вријеме социјализма било одбачено као нешто што није прикладно људима тог нивоа, начина живота и културе.

- Како је дошло до потпуне експанзије свих оних вриједности и културних елемената који су раније били потиснути, тако је и празноверје изашло на видјело и то као једна активност, јер људи мисле да је то нешто што се мора вратити, као што се враћају и неке друге вриједносне оријентације и типови вриједности - нагласио је Шијаковић. Према његовим ријечима, сада је повећано практиковање празновјерја, јер оно представља једну врсту социјалне контроле којом се неко обуздава.

- Данас су се потпуно урушили и култура и виши систем вриједности, тако да је разумљиво да се празноверје све више и више јавља. То је постала нека врста моде и модерног понашања - рекао је Шијаковић.

Најпознатија празновјерја

Често нисмо  ни свјесни тога са колико смо празновјерја окружени. Иако нема основа за њих, многи од нас ће ипак за сваки случај предузети мјере заштите.

Тако су, на примјер, страх од петка тринаестог и самог броја 13 уобичајени, али мало ко ће се запитати ко је то одлучио да је један број несрећнији од другог или зашто је посебно лоше када 13. дан у мјесецу пада на петак. Испоставило се да има доста разлога за вјеровање у овај мистични број. У хришћанству је било 13 људи на посљедњој вечери. Према предању Викинга, Локи је тринаести бог. Чак и антички Персијанци нису вољели тринаестице, зато што су вјеровали да 12 сазвијежђа Зодијака владају на Земљи по хиљаду година, али када се циклус заврши у тринаестом миленијуму, хаос ће завладати свијетом. Петак се сматра несрећним и зато што је, према Светом писму, Исус разапет у петак.

Римљани су први направили огледала од стакла. Они су вјеровали да њихов проналазак има потенцијал да украде дио душе човјека који га користи. Aко је одраз особе искривљен док користи огледало, њихова душа ће бити оштећена и заробљена. Срећом, Римљани су вјеровали да се њихове душе могу опоравити послије седам година. Aли док тај период не прође, особа ће бити лоше среће, зато што нема цијелу и здраву душу да се бори против зла.

Куцање у дрво је ритуал који потиче од пагана, који су вјеровали да су сви живи материјали прожети духовним својствима, укључујући и дрвеће. Када је дрво посјечено, дух унутар дрвета ће умријети и оно ће постати шупље. Зато су понекад зли духови могли да запосједну предмет и ту праве планове како да униште животе људи који живе у истој кући. Aко би неко покуцао на дрво, тако би отјерао зле духове и спријечио евентуалне невоље.

Већина људи зна да је лош знак просути со, углавном зато што је сматрана веома вриједном у стара времена. Ту је и прича која каже да је Јуда просуо со на посљедњој вечери.

Многи вјерују да ће, ако их засврби лијеви длан, бити срећни, јер је то наговјештај да ће им се финансијско стање поправити. С друге стране, ако сврби десни, мораћете дан уљепшати некоме другом.

Широм Европе свраке се сматрају птицама које носе несрећу. Њихова насилна нарав према ситнијим птицама те склоност крађи предмета који сјаје довела их је на зао глас.

Познати и празновјерја

Фронтмен групе "Колдплеј" Крис Мартин један је од кандидата за титулу краља празновјерја, пошто пред сваки наступ обави, вјеровали или не, чак 18 ритуала.

- Многи од њих су превише луцкасти да бих их понављао. Ипак, један од важнијих је прање зуба, јер се у противном не осјећам довољно паметно - рекао је Мартин.

Глумица Џенифер Aнистон признала је да је празновјерна, а да приликом уласка у авион има посебан ритуал којег се стриктно придржава, јер јој помаже да побиједи страх од летења.

- Када улазим у авион морам прво да закорачим десном ногом и додирнем вањски дио летјелице - истакла је Aнистон.

Режисер, писац и глумац Вуди Aлен сматра да је боље вјеровати у нешто, било шта, него потпуно изгубити вјеру. Филмски генијалац открио је како су управо вјера и празновјерје утицали на њега док је радио филм "You Will Meet a Tall Dark Stranger".

Откад је објављено да је трудна, прва дама Француске Карла Бруни Саркози о својој трудноћи није много говорила у јавности, јер је празновјерна и сматра да о томе нема потребе да се говори, пошто то и није нека занимљива тема за француски народ.

- Сујевјерна сам и због тога веома пажљива. Заправо, нема много тога да се каже - нагласила је Саркозијева.

Пјевачицу Миси Елиот ништа не може зауставити на путу ка врху музичке сцене, осим црне мачке. Миси сматра да она доноси несрећу и спремна је да уради све да би избјегла посљедице сусрета са њом.

- Aко ми црна мачка пресијече пут, у мјесту ћу се окренути на другу страну и отићи кући. Без обзира на све, па чак и ако сам кренула негдје са циљем - истакла је Миси Елиот

Са шест шампионских прстенова и ореолом најбољег кошаркаша планете свих времена, мало ко би могао и да помисли да је Мајклу Џордану требало нешто да подигне самопоуздање. Ипак, легендарни број 23 је имао неколико празновјерних ритуала, а један од њих му је био амајлија за срећу - шорц са универзитета Сјеверна Каролина. Џордан је признао да га је током цијеле NBA каријере носио испод шорца свог тима.

Празновјерја код нас

- Не пјевај за ручком - биће ти мутава дјевојка/момак

- Не остављај хљеб окренут наопачке - биће свађе у кући

- Не остављај чешаљ на столу - бољеће те глава

- Не враћај се назад у стан ако заборавиш нешто - то "не ваља"

- Не остављај ташну на под - нећеш имати пара

- Не скупљај мрвице са стола руком - бићеш сиромашан

- Немој петком да сијечеш косу и нокте

- Не простири ноћу веш

- Пролазак испод мердевина доноси несрећу

Кијање

Људи од давнина изједначују дах и душу. Због тога се вјеровало да и кијањем човјек избацује дијелове своје душе што, наравно, отвара простор злим духовима.
Данас је у нашој свијести термин "зао дух" углавном замијењен термином "болест", што се наравно није могло очекивати од нараштаја који нису познавали све бактерије, вирусе и остале носиоце заразних болести, с којима се ми данас свакодневно дружимо. Ипак и данас се говори "наздравље" када неко кине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана