9 ствари које богати људи раде, а сиромашни не

express.hr
9 ствари које богати људи раде, а сиромашни не

Један одсто најбогатијих људи на свијету контролира 48 одсто свјетског богатства, па ваљда нешто раде како треба

80 најбогатијих људи на свијету контролише око 1.9 трилиона долара, што је свота којом, с друге стране, управља 3.5 милијарди сиромашнијих људи. Глобална неједнакост наставља бити врућа тема јер није једноставно прихватити чињеницу да се налазимо у доњих 99 одсто. У ствари, Occupy покрет је 2011. године створен управо због тог разлога. Многи људи који не посједују огромна богатства згрожени су с један одсто најбогатијих који 'пишу неправедна правила глобалне економије која блокира нашу бољу будућност'.

Је ли истина да смо жртве или смо преслаби да сами створимо своје богатство, па желимо дио оног што су одређени људи изградили властитим рукама? Иако бисмо сви вољели мислити да је свих 80 највећих богаташа наслиједило своје богатство, то вриједи само за њих 11. Осталих 69 је самостално изградило своје богатство, често из ничега. 

Умјесто да се љутимо на богаташе и очекујемо да они подијеле раскош с нама, обичним смртницима, боље би било погледати што они чине, а ми не, како бисмо можда слиједили њихове кораке...

1. Богати вјерују у закон прихода

Богати вјерују да ће им бити плаћено тачно толико колико су допринијели тржишту. Другим ријечима, ако су створили неки производ којег други желе и требају, они очекују да ће им други у складу с тим и платити.

Сиромашни људи често мисле да сви требају бити исто плаћени, без обзира на то што добивамо из чијег рада. С таквим менталитетом, иновације не би одстојале, сиромашни би и даље били сиромашни, али не би ни одстојали богати.

2. Богати су усредоточени на прилике, а не препреке

Постоји прича о продавачу ципела који је дошао у далеку земљу у којој нико није носио ципеле. Продавач је покушавао нешто продати, али домаћи људи нису обраћали пажњу на њега, па се одлучио покупити. Док је одлазио, налетио је на колегу продавача, којем је рекао да се не мора ни трудити јер ту нико не носи обућу. Кад је овај то чуо одушевио се: "Нико не носи ципеле? Значи да ћу свакоме у граду продати бар један пар! Која срећа да сам налетио на ово неоткривено тржиште!"  

Све је ствар перспективе. Сиромашни често виде препреке и брзо одустају, док богати виде прилике и улазе у арене о којима други ни не сањају.

3. Богати се повезују с позитивним, успјешним људима

Богати људи знају да је све у ставу. Ако се друже с људима који се стално жале на лоше вријеме, владу и економију, и они ће почети радити исту ствар. Али ако се окруже људима који константно причају о успјеху, шансама и позитивним стварима, вјеројатно ће на свијет почети гледати из сасвим друге перспективе.

Као примјер узмите грађане САД-а и имигранте, од којих потоњи имају четири пута веће шансе да ће постати милионера од оних који су тамо одрасли. И то зато што имигранти на САД гледају на земљу могућности.

4. Богати су спремни промовисати себе и своју вриједност

Они се не боје другима рећи колико су сјајни у томе што раде и већином нису нимало скромни ни срамежљиви. Иако и сиромашни људи могу бити сјајни у пуно ствари, они често сами умањују своју вриједност (или зато што им недостаје самопоуздања или не воле хвалисавце). А други зато сматрају да су њихове вјештине - никакве.

5. Богати људи надрасту своје проблеме

Сиромашни људи виде проблем, припишу га лошој срећи и одустану. Богати се суоче с њим, размишљају о могућим рјешењима и не одустају. Раде и раде док га не ријеше.

6. Богати желе све, док сиромашни мисле да могу добити само једну ствар

Економисти су осмислили термин 'опортунитетни трошак', што значи да ако одаберете једну ствар, аутоматски губите неку другу. Тако размишљају и сиромашни људи. Ако имају одређену своту новаца, они мисле да је могу потрошити на једну или другу ствар, али не обје, што звучи логично. Али богати се усредоточе на то како да добију обје.

Рецимо ако богата особа жели и сладолед и жвакаће гуме, од којих свака ствар кошта пет евра, колико она и посједује, неће купити нити једну од тих ствари него пакирање од 24 чоколадице које кошта пет евра. Затим ће изаћи пред школу и продати сваком дјетету по једну чоколадицу по цијени од 50 центи. Тако ће зарадити 12 евра. На крају ће моћи купити сладолед, жваке и остаће јој двија евра.

7. Богати су усредоточени на нето вриједност, а не на плату

Сиромашни људи размишљају о томе колико дневно зараде, док богати људи знају да то није битно. Можете пуно зарађивати сваки дан, али ако не научите како задржати нешто од тих новаца, на крају ћете завршити без иједне куне. Ако се фокусирате на нето вриједност имаћете више прилика и моћи ћете и у будућности 'окренути' више новаца, пише Business Insider.

8. Богати стално уче и расту

Многи данашњи клинци мисле да је потребно да одраде тек толико колико је потребно посла да добију диплому, па више неће требати прочитати ни једну књигу до краја живота. Ако не промијене мишљење, вјеројатно ће остати сиромашни. 

Богати пак као да гладују за знањем јер знају да што више тога науче, имају веће шансе успјети. Просјечни милионер прочита једну књигу из подручја публицистике мјесечно, зато што жели 'нарасти' док не постане особа каква жели бити. Просјечна сиромашна особа не чита, па дјелује као да богати константно уче и расту, а сиромашни мисле да све знају.

9. Богатима не смета ићи тежим путем

Сиромашни често остану сиромашни јер иду лакшим путем. Рецимо, могли би радити за 20 евра на сат у складишту локалне продаваонице у којој би могли научити пуно тога о вођењу посла од паметног пословође. Но њима се то чини премало па одаберу да радије за 300 евра на сат дилају марихуану. Тежи пут их је могао учинити успјешним пословним људима, али они су одабрали пут који их вјеројатно води у овисност и затвор.

Богатима не смета да крену тежим путем, јер размишљају дугорочно. Тренутачно им може бити тешко, али они размишљају о томе како им данашње искуство може помоћи у будућности.

А знајте да би, фокусирајући се и чинећи ствари које раде богати људи, и ви могли постати успјешни и богати једног дана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана