3Д модел одоре Светог кнеза Лазара у Музеју СПЦ пружа детаљан приказ оригинала

ГС
Одора
Foto: Музеј СПЦ | Одора

БЕОГРАД - Управник Музеја Спрске православне цркве Јереј Владимир Радовановић изјавио је да дигитална реконструкција, односно 3Д модел свечане одоре Светог кнеза Лазара Хребељановића, која се налази у Музеју Српске православне цркве, пружа оригиналан и детаљан приказ како је она изгледала у свом изворном облику.

Како објашњава, одора Кнеза Лазара није сачувана у свом изворном облику и има недостајајуће дијелове, због чега је Музеј СПЦ желио да савременим видом презентације пружи могућност посјетиоцима потпуни доживљај како је она првобитно изгледала.

- У првом смислу смо кренули са једним капиталним издањем, нашом књигом Српска средњовековна владарска и властеоска одећа, где смо реконструисали бројне портрете и одећу на тим портретима. На крају као врхунац тог нашег рада, на приближавању нашег средњег века, поготово двора и средњовековне властеле и њихове одеће, представили смо један од ретких оригиналних предмета одеће који је сачуван до данас и на овај начин презентован свим посетиоцима - рекао је Радовановић за Танјуг.

Он је додао да дигитална реконструкција одоре, осим што пружа доживљај оригинала, такође пружа и могућност да се предмет очува и пренесе покољењима, што је, нагласио је он, императив свега.

Дигитална рестаурација и израда 3Д модела је, како наводи, покренута у склопу ранијег пројекта реконструкције већине одежди, како властеле тако и владара, и она је управо круна дугогодишњег научно истраживачког рада.

Напомиње да је 3Д модел од великог значаја за културу и за духовност, јер одора Кнеза Лазара представља један од ријетких оригиналних предмета који је до данас сачуван.

- Ако само узмемо у обзир чињеницу да је он током Другог светског рата спашен испред усташког уништавања, заједно са моштима Светог Кнеза Лазара који су 1942. године донесени током ратних збивања и током окупације, говори колико је и у тим тешким тренуцима, скоро најтежим за наш народ, била преокупација сачувати и спасити те предмете - закључио је Радовановић.

Необични мотиви

Замјеница управника Музеја Спрске православне цркве Миљана Матић рекла је данас да одора Кнеза Лазара, која се чува у четвртој соби сталне поставке Музеја СПЦ, данас изгледа као један дводимензионалан предмет јер, напомиње она, при излагању у музеју се морају поштовати сви микро климатски услови, али и услови које прописују конзерватори о чувању таквих предмета.

Објаснила је да се ради о изузетно драгоцјеној тканини која има златовез, и која на себи има врло необичне мотиве, а то су представе адосираних лавова, што, истиче она, указује на чињеницу да је Кнез Лазар несумњиво морао да учествује у одабиру таквог мотива.

Додаје да ову тезу свакако потврђује чињеница да је на једном једином сачуваном дугмету на одори управо хералдички симбол Кнеза Лазара, а то је шљем са волвејским роговима, који је недавно пронађен и на извјесним печатима који су из раздобља његове владавине.

- То једно једино мало дугме има средњи део који је изливен од метала украшем емајлом вишебојним, и око њега је заправо техником веза урађен један врло леп оквир - објаснила је она и додала да се реконструкцијом дугмади установило да је овај предмет имао чак 41 дугме.

Матићева каже да у овиру 3Д реконстукције коју је Музеј СПЦ урадио, једна од њих приказује модел у боји каква се може видјети у музеју, а друга приказује одору Светог кнеза Лазара у њеном изворном виду, у владарском пурпуру у црвеној боји, на којој је реконструисана цјеловитост тканине која данас није таква, јер су, како објашњава, вјерници вијековима узимали комаде јер је овај предмет био у кивоту са моштима Светог кнеза Лазара.

Похвала Кнезу Лазару

Истиче да се поред одоре Кнеза Лазара, у музеју налази и похвала Кнезу Лазару дела монахиње Јефимије, односно деспотице Јелене Мрњавчевић, који је 1402. године био начињен као покров за одсјечену главу Кнеза Лазара.

- Ти дивни стихови који се налазе на површини покрова, односили су се на похвалу оном ко под тим покровом почива. Под покровом је почивао Свети кнез Лазар и заиста је дивна прилика да на Видовдан, о том светом и великом празнику за читав српски народ који обилежава страдање, ми на неки начин васкрснемо путем 3Д модела један живот лепоте средњег века и видимо Кнеза Лазара не само као војника који у оклопу са шлемом јаше на коњу и бори се, и на жалост подноси крст страдања, већ и као једног изванредног великаша који се одева по моди Европе тога доба - наводи она.

Свила из Италије

Кустос Музеја Српске православне цркве Наталија Стокановић рекла је да је одора Кнеза Лазара направљена од свиле из италијанског града Лука, која се зове ламбас, и приказује јединствен пример коришћења италијанске свиле у средњевјековној примјењеној умјетности, зато што су сви предмети од текстила који су сачувани, углавном рађени на атлас свили из Цариграда.

- Према причама монаха из Врдника, одежда садржи мрље од крви Кнеза Лазара и 16 убодних рана, због тога што је Кнез Лазар носио ову одежду у боју на Косову. Међутим, истраживања која смо спровели последњих неколико година су показала да је заправо одежда и старија, дакле да је она из времена треће четвртине 14. века, што значи да је он користио још на свом двору током церемонија - изјавила је она за Танјуг.

Стокановићева каже да се одора нашла у Врднику, приликом преношења тијела Кнеза Лазара из Приштине у Раваницу, годину дана послије Косовске битке 1389. године, јер је, истиче она, вјероватно током велике церемоније преноса моштију, његово нетрулежно тијело било обучено у златоткану порфиру.

Контуш је, како је објаснила, врста одежде која се носила у моравској Србији, дакле у вријеме династија Лазаревића и Бранковића, која је горе мало сужена а онда се звонасто шири на доле. Такође су и сами рукави сужени до лаката, а затим се шире.

- Што се тиче наше одежде, она је добила и реконструкцију свих дугмади који су постојали на одежди. Реч је о 41 дугмету, по 9 на самим рукавима, и историјски записи кажу да су постојали и бисери. До реконструкције је дошло управо јер су верници чупкали делове одежде због здравља - наводи она.

Каже да је одора Кнеза Лазара одувијек била дио истраживања средњег вијека, посебно примјењене умјетности, због тога што није остало много предмета од текстила из средњег вијека, и додаје да се 3Д моделом одоре виде неке ствари које се не могу видјети голим оком, као и да је реконструисано како изгледа само ткање, како је изведен средњовјековни вез, златовез и сребровез, и како изгледа сама основа која је проткана златним и сребрним нитима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана