Зашто на повратку увијек имамо утисак да пут траје краће?
Да ли сте се икад запитали зашто вам је потребна “вјечност” да дођете до одређеног одредишта, а у повратку вријеме пролети за час?
Јапански истраживачи открили су нешто више о овом феномену.
У студији, у којој је учествовало 20 мушкараца између 20 и 30 година, испитаници су добили задатак да одгледају два филма, са паузом од 10 минута између филмова. Оба филма била су исте дужине трајања.
Половина испитаника гледала је два снимка на којима је приказано путовање од једне дестинације ка другој, док је друга група гледала два филма на којима је био приказан повратни пут.
Да би измјерили како мушкарци перципирају протекло вријеме, речено им је да се јаве кад год мисле да су прошла три минута филма. Они су такође добили задатак да на скали од 11 подиока означе дужину трајања филма, гдје је -5 поена на једној страни значило да је први филм био много дужи од другог, а +5 на другој супротно – да је први филм био знатно краћи.
Мушкарци нису имали утисак да је други филм трајао краће, што је прилично изненадило научнике. Ситуација се, међутим, промјенила када су учесници експеримента замољени да упореде два филма.
Наиме, наш мозак проток времена мјери на два начина – један је математички, а други заснован на употреби језика, гдје стварамо “приче” у вези са временом догађаја које смо доживјели.
Ефекат повратног пута не утиче на сам наш механизам за рачунање протеклог времена, већ постдиктивно на наш осјећај за вријеме, пише Вокс.
Када путујемо негдје, најчешће журимо да стигнемо на вријеме или смо сувише нестрпљиви, па рачунамо сваку секунду – због тога имамо утисак да је пут трајао дуже него што заиста јесте. Пошто смо прецијенили дужину пута, на повратку се зато обично пријатно изненадимо када схватимо да није трајао онолико колико смо мислили. На повратку такође обично не размишљамо о протеклом времену и пут нам је познатији, што додатно доприноси утиску да путовање траје краће.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
