Задар - бисер Јадрана

Јелена Бјелица
Задар - бисер Јадрана

Задар је центар Задарске жупаније, град који постоји већ више од 3.000 година на источној обали Јадранског мора. Море Задар раздваја на два дијела - нови и стари град, који се налази на полуострву. Стари и нови дио Задра спојени су мостом, са којег се у вечерњим часовима може гледати спектакуларан залазак сунца.

Вијекови постојања донијели су Задру бројне владаре и народе, који су за собом оставили богато културно-историјско насљеђе. Зато се данас у овом граду могу видјети многе знаменитости које су углавном смјештене на полуострву. Управо оне, заједно са прекрасним задарским плажама, привлаче у Задар десетине хиљада туриста сваке године.

СИМБОЛ ЗАДРА ЈЕ црква Светог Доната из деветог вијека, која је саграђена на остацима римског форума. То је и најпознатија монументална грађевина у Хрватској из раног средњег вијека.

Њен простор се, због сјајних акустичних карактеристика, користи за музичке програме.

Испод темеља Светог Доната и бискупске палате протеже се дио главног трга из римских времена - Форума, који датира из првог вијека прије нове ере.

У близини је Калеларга или Широка улица, главна и најпознатија задарска улица, која се протеже од Народног трга до Форума. У Другом свјетском рату уништене су готово све зграде у улици, па је обновљена у модернистичком стилу задржавајући само основни смјер.

ОБАВЕЗНО ТРЕБА ВИДЈЕТИ и Задарску катедралу посвећену светој Стошији, чији звоник доминира градом.

Православна црква Светог Илије подигнута је непосредно уз Форум у 16. вијеку, а надограђена је два вијека касније.

У грађевном склопу цркве Свете Марије, односно њеног самостана 1972. године формирана је репрезентативна поставка - стална изложба црквене умјетности и једна од највреднијих изложби у Хрватској, популарно названа "Злато и сребро Задра".

Полуострво окружују градске зидине (Мурај), односно сачувани остаци из римског доба, из средњег вијека те највише из 16. вијека. Уз бедеме се налази средњовјековна Капетанова кула, а најсликовитији дио налази се на јужном дијелу код лучице "Фоше", гдје се налазе и Копнена врата из 1543. године. Према луци, близу цркве Светог Кршевана налазе се Морска врата из 1573.

ГЛАВНИ ЗАДАРСКИ ТРГ, који је окупљалиште Задрана и бројних туриста, препун је прекрасних грађевина.

Доминантна тачка задарске панораме гледајући с мора је велељепна зграда Универзитета на Новој риви, изграђена према пројекту бечког архитекте Карла Сусана почетком 20. вијека. Комплекс зграда саграђен је у облику слова "Л", који затвара бастион задарске Цитаделе с јужне и западне стране.

Задар красе и прекрасне и добро уређене плаже, од којих су најпознатије Коловаре и Борик. Ту су и знаменитости новијег датума - јединствене Морске оргуље и Поздрав сунцу, око којих се окупљају бројни туристи.

Историја

Шире задарско подручје насељено је још од прадавних времена. Налази раније културе датирају још од старијег каменог доба. Прије насељавања илирских племена овај је простор насељавао прадавни медитерански народ, из чијег прединдоевропског језика врло вјероватно потиче и сам назив насеља. Кроз историју је Задар имао неколико имена, али сва су била слична, попут Иадере или Идассе.

У периоду сеобе народа и продора варвара долази до постепене стагнације Задра, а у петом вијеку, под влашћу Источних Гота, град је сасвим осиромашио. Период 16. и 17. вијека обиљежен је у Задру продорима турских освајача, а послије пада Венеције 1797. Задар и Далмација припојени су Аустрији. Послије Другог свјетског рата град се развија у снажан економски и културни центар.

 

УСЛУГЕ                                                              ЦИЈЕНЕ

Хотел три звјездице                                        од 80 КМ

Аутобуска карта (повратна)                           од 90 КМ

Улаз на плажу (без аутомобила)                од 2,5 КМ

Кафа                                                                    од 2 КМ

Сок                                                                      од 3 КМ

Ручак                                                                   од 30 КМ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана