За одмор на обали Хрватске ће требати још више новца

Расту цијене енергената, намирница, у туризму и цијене радне снаге, па домаћини и немају превише маневарског простора. Ипак, гдје је граница и колика се поскупљења спремају?

У Заједници породичног смјештаја, која окупља власнике популарног зиммер фреија, процјењују да ће цијене у просјеку расти 10-20 одсто.

Лидер тог удружења Марина Нимац Калцина свјесна је колико су такве најаве непопуларне, али, каже, то је реалност.

– Нажалост, код нас је економска ситуација таква да ће то бити проблем за дио гостију. Али сезона траје свега неколико мјесеци, трошкови расту, а домаћини морају од нечега живјети – каже Нимац Калцина и открива да је резервација странаца у јануару било готово као 2019. године.

Сматра да ако корона опет не закомпликује ситуацију, велике су шансе за добру сезону. С тим да за предсезону готово нема интереса, већина резервација односи се на љето и нешто на посезону.

– Странцима новац није проблем, према неким истраживањима спремни су на одмору потрошити више него лани. За домаће је госте срећа да је у породичном смјештају велики распон цијена. Лани у шпици, рецимо, четверочлана породица у Далмацији могла је бирати апартман у просјеку за 70-250 евра по дану. Овог љета би најмање требао поскупјети најјефтинији смјештај, али у сваком случају по дану ће гостима требати од неколико евра до неколико десетака евра више него лани. Хотели су у правилу скупља варијанта, али они су се уговорима с партнерима још лани обавезали на цијене за 2022. које су више за износ тада очекиване инфлације од два-три одсто. Наравно, ако у хотелу није било озбиљнијих инвестиција – каже директор Хрватског удружења туризма Вељко Остојић.

Истиче да је дио капацитета већ распродат по објављеним цијенама.

– Што се тиче ‘непроданих’ кревета, све велике хотелске куће користе тзв. ревенуе манагемент софтwаре, који на дневној основи мијења цијене у зависности о понуди и потражњи, односно расположивости капацитета у властитој продаји – додаје Остојић.

Када је ријеч о цијени хране и пића у објектима који пружају à ла царте услугу, ту ће дефинитивно доћи до поскупљења, могуће и више пута током године, зависно  о кретању цијена улазних материјала – намирница, пића и енергије.

– У овом тренутку рано је говорити колико ће то бити, више ће се знати у другој половини марта – каже Остојић.

У угоститељској бранши све је већ мање-више јасно. Покупљу кафу, сокове, пиво и остало плаћаћемо у кафићима и прије љета, а дакако, нове цјеновнике добиће и већина ресторана.

– Угоститељи већ дуже одолијевају свим ударима и нису посегнули за дизањем цијена. То, нажалост, више није могуће и вјерујем да ће колеге широм земље прије или касније морати прибјећи поскупљењима. У супротном, могу радити само на своју штету, то никако не би било одрживо пословање. Инфлација је велика, скочили су сви улазни трошкови, неким колегама је поскупио и најам и већина је у врло комплексној ситуацији. С једне стране нарасле издатке треба укалкулирати у цијену, а с друге смо свјесни да морамо рачунати и с падом куповне моћи наших грађана – каже Никола Етеровић, предсједник Националног удружења угоститеља.

Које нас цифре чекају на угоститељским рачунима у Хрватској, саговорниk није желио спекулисати.

Сваки локал, каже, има своју специфичну ситуацију, али вјерује да ће, рецимо, кафа која сада кошта 10 куна поскупјети 10-30 одсто, односно једну до три куне. За чињеницу ипак да поједини ресторани најављују да неће дизати цијене има једноставно објашњење.

– Или су то већ направили протеклих мјесеци па им је сада маркетиншки штос рећи да не поскупљују или иду мимо економске логике. Трећег нема – тврди Етеровић и поручује да би нижи ПДВ, што је стари захтјев угоститеља, бранши био од велике помоћи. То ипак није ни на видику и све води томе да ће кафићи и ресторани и на мору и на континенту бити скупља разбибрига него прошле године. А у мору поскупљења која су се већ реализује или тек слиједе скупље ће бити и друге врсте забаве, не само изласци у кафиће, клубове и ресторане.

И организатори великих фестивала најављују више цијене улазница. Неизбјежно, кажу, желе ли задржати одрживост пословања, поготово након двије године стагнације и минуса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.