Вићенца - 500 година у једном дану ФОТО

Град Паладија, како зову Вићенцу, налази се на UNESCО-овом попису свјетске баштине због низа вриједних грађевина које је архитекта Паладио оставио као што су вила Ротонда, базилика Паладијана или Театро Олимпико.

"Од Рафаела до Пикаса"

Једна од њих базилика Паладијана, смјештена на централном градском тргу Сињорија, разлог је због којих ових дана треба да отпутујете у Вићенцу и у једном дану доживите 500 година оног најљепшег што човјечанство има.

Прије пет година изгорио је један дио Паладијане, а у октобру је завршена њена обнова и озваничена, како и приличи, отварањем импресивне изложбе назване "Од Рафаела до Пикаса".

Сви они који до 20. јануара стигну у Вићенцу моћи ће на једном мјесту да виде дјела великих мајстора сликарства у посљедњих пола вијека: Рафаела, Белинија, Тинторета, Ботичелија, Тицијана, Манеа, Ван Гога, Реноара, Рубенса, Сезана, Бакона, Пикаса, Рембранта, па све до Антонија Лопеза Гарсије или Лусијана Фројда.

Изложено је више од 90 дјела која обухватају период од 15. до 20. вијека, а платна великана за ову прилику стигла су из бројних свјетских музеја од Америке до Европе, али и из приватних музеја и галерија. Једно Реноарово дјело допремљено је у Вићенцу из бостонског музеја одмах послије његове петогодишње рестаурације. Ту су портрети Ван Гога и Пола Сезана.

Сматра се да је изложба у Вићенци једна од највећих изложби такве врсте икада остварена, јер посјетиоце води кроз историју умјетности дугу 500 година, али и опусе великана сликарства који су у том периоду стварали.

Посјета величанственој изложби у Вићенци није неизводива, јер се од Бањалуке до овог италијанског града путује око шест часова, тако да је овај сан могуће остварити и у једнодневном излету.

Ако закасните на изложбу "Од Рафаела до Пикаса" сасвим сигурно нећете закаснити да видите још једно фасцинантно Паладијево дјело Театро Олимпико, најстарије активно позориште у Европи (1585) са невјероватном дубином позорнице.

Вићенцо Скамоци, који је послије Паладија завршио радове у том позоришту, направио је дугачку и уску позорницу у чијој се позадини налази екстравагантно дизајнирана фасада с једним великим централним отвором и четворо других улазних врата. По тим улазима постављени су погледи на кулисе градских улица у дубокој перспективи позорнице, јединствене у свијету театра.

Српска заједница

Иако у сјенци атрактивне Венеције, али и Вероне и Падове, Вићенцу, која је захваљујући Паладију споменик свјетске архитектуре, неизоставно треба доживјети.

Пред тога, Вићенца је за туристе идеална локација за обилазак овог дијела Италије, јер је од Венеције удаљена свега шездесетак километара, од Падове 30 км, исто колико и од Вероне. На неких четрдесетак километара од Вићенце је познато језеро Лаго ди Гарда на којем се налази и популарни дјечији водени парк Гардленд са великим ролер костерима.

У Вићенци је и велика српска заједница за коју се претпоставља да броји око 15.000 људи, окупљена око српске православне цркве Свети Лука.

Барем хиљаду оних који за празник нису отишли "кући", Бадње вече и Божић дочекали су по други пут у својој цркви, смјештеној у центру Вићенце.

Литургију је служио свештеник Миливоје Топић. Отац Миливоје и протиница Нада данима су се спремали за најрадоснији хришћански празник и ничега није недостајало у Вићенци, од сламе у којој су биле скривене бомбоне, љешници и ораси, до бадњака по које су за Србе у Вићенци неколико дана раније ишли у Републику Српску. Божић је морао и у Вићенци јесте прослављен како то налажу стари обичаји у отаyбини.

Отац Миливоје за свештеника у Вићенци постављен је 1996. године, а парохија му покрива велики дио Италије, све градове од Милана на сјеверу преко Трста на истоку и доље јужно до Фиренце. До вјерника путује по неколико стотина километара да им освешта кућу, благослови крсну славу или крсти насљеднике.

Срби у Вићенци добро су организовани као заједница, а успјели су да доведу и учитељицу која у једној од италијанских школа дјецу учи српски језик, културу и историју.

- У почетку је било тешко. Нисмо имали цркву, нисмо могли нигдје да закупимо ни салу да прославимо Светога Саву. Сада је све другачије. Цркву у центру града смо добили од католичке цркве, са којом изузетно сарађујемо, као и право да јој преуредимо унутрашњост и поставимо иконостас. Да не компликују ни нама ни себи цркву су СПЦ изнајмили на 60 година под закуп за један евро годишње - прича Кристина Грабовац, велики добротвор цркве и засигурно локомотива организовања српске заједнице у Вићенци.

Рођена у Теслићу, у Вићенци се послије избјеглиштва са породицом из Ријеке те 1996. године још није довољно добро снашла, али то Грабовцима није била препрека да оца Миливоја приме у свој дом онога дана када је стигао за свештеника у Италију и да му помогну да и себи и СПЦ пронађе сталну адресу у Паладијевом граду.

Срби у Вићенци прославили су Божић, а припреме за традиционално велику прославу Светога Саве већ су почеле. Кажу, е то је тек фешта. Али о њој нека свједоче сви који одлуче да 27. јануара буду гости Вићенце. Једно је сигурно. Тамо имате код кога.

Јулијин и Ромеов град

Најславнији споменик Вероне је Веронска арена, трећи по величини очувани римски амфитеатар из првог вијека. Изграђена је око 30. године, дуга је 139 и широка 110 метара, може да прими око 22.000 гледалаца на 44 реда мраморних мјеста за сједење. Спољна фасада Арене не постоји, тачније постоји само на једном мјесту, али је зато њена унутрашњост добро очувана. У њој се и данас одржавају представе и опера под ведрим небом.

Верона је и град најпознатијих свјетских љубавника, Ромеа и Јулије, а Јулијина кућа велика у центру града, на путу према Арени, велика је туристичка атракција. Испод Јулијиног балкона, на мјесту са којег јој је Ромео шапутао љубавне поруке, постављен је бронзани Јулијин кип. Ту је и јелка жеља на коју заљубљени парови каче цедуљице са својим именима да би им љубав била вјечна.

Није само Шекспир прославио Верону. У овом граду рођен је и Данте Алигијери. Његова кућа наранyасте фасаде налази се на централном тргу Вероне. Испред куће је огромни споменик Дантеу који посјећују и поред којег се неизоставно фотографишу милиони туриста.

Сви споменици уписани су на UNESCO-ов попис мјеста свјетске баштине у Европи 1997. године под именом Стара језгра Вероне.

Падова град фресака

У Падови, која с правом носи назив Град фресака, много тога морали бисте видјети, али оно што не смијете никако пропустити је капела породице Скровењи - умјетничко благо Падове, Италије, али и цијеле западне цивилизације.

Ђото, који се сматра једним од највећих умјетничких генија човјечанства, баш у тој капели, почетком 12 вијека, оставио је свој најкомплетнији и најзрелији рад.

На зидовима капеле осликао је библијске сцене из Христовог и Маријиног живота, али оно што је занимљиво, његово дјело је под јаким утицајем Византије од ликова из Библије до аутентичне византијскоплаве на сводовима капеле.

Како је састав ваздуха у капели Скровењи строго контролисан, прво се проведе 15 минута у соби за аклиматизацију у којој се посјетиоцима пушта документарни филм о Ђотовом ремек-дјелу, а потом у групама од по двадесетак људи добијају исто толико времена да проведу у самој капели у којој је фотографисање забрањено.

Посјету Падови ни случајно немојте да завршите, а да не попијете кафу. И то не било гдје, јер у Падови се кафа пије у једном у највећих кафеа с почетка 19. вијека у Европи, кафеу "Педроки". Тај напитак у Педрокију испијали су лорд Бајрон, Балзак и Стендал, па зашто не би и ви. Кафа "педроки", специјалитет куће, кошта пет евра и мјешавина је кафе, чоколаде, ментола и шлага. У сваком случају, јединствена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.