Туристи троше три пута више воде од мјештана
АТИНА - Несташица воде је приморала кикладско острво Сифнос да, заједно са још 14 грчких општина, у јуну прогласи ванредну ситуацију. На неким дијеловима острва данима није било воде, док су на другим уведене строге рестрикције, а вода је стизала само у одређеним часовима.
Неки су изнајмили уређаје за десалинизацију како би задовољили љетњу потражњу, а други су се ослањали и на танкере за воду по високим цијенама.
У јуну и јулу Атина је доживјела своје најтоплије мјесеце у историји, пошто су температуре стално прелазиле 40 степени Целзијуса током дана и нису се спуштале испод 30 ноћу. Количина падавина је такође била знатно мања од историјског просјека. Проблем несташице воде шири се и изван Грчке, јер Европа заузима своје мјесто у модерној људској историји као континент који се најбрже загријава.
Хиљаде становника сицилијанског града Агридента је почетком овог мјесеца изашло на улице са натписима „Хоћемо воду“, протестујући због вишемјесечних несташица и захтијевајући боље снабдијевање. Рестрикције воде на Сицилији, уведене још у марту, погодиле су 93 општине и 850.000 људи.
Брод италијанске морнарице је ангажован за снабдијевање водом приобалних градова погођених сушом, а 20 милиона евра је усмјерено на поправку инфраструктуре и спречавање цурења воде. Власти такође планирају да утроше 90 милиона евра на оживљавање три стара постројења за десалинизацију.
Као и у многим дијеловима Медитерана, рекордан број туриста у Грчкој и масовна изградња објеката за смјештај сезонских посјетилаца појачали су притисак на снабдијевање. На Сифносу, дијелу западних Киклада, једном од најсушнијих подручја, стално живи око 2.600 становника, али је број гостију порастао на више од 135.000 у 2023. години, готово дупло више него прије једне деценије. Тај прилив је оптеретио ограничену инфраструктуру острва, али кривицу носи и недостатак контроле и планирања.
Прекомјерни туризам сам по себи није проблем - каже Хари Сацинус, извршни директор „Ејдапа“, атинске компаније за услуге водоснабдијевања и канализације.
Потребе за водом и канализацијом на острву су веома велике током три мјесеца, а минималне у преосталом дијелу године. Питање је шта се гради, како се гради, по којој цијени и ко ће то да плати.
На великим парцелама инвеститори граде виле са базенима, баштама и више купатила, а такав тип градње не узима у обзир природна ограничења у смислу слабе доступности воде на острвима.
Традиционална архитектура је била скромна, са малим баштама у којима расту локалне биљне врсте које не захтијевају заливање. Већину својих потреба становници су задовољавали кишницом, коју су сакупљали у сопственим цистернама, а копани су и бунари за воду за пиће, пише Курир.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
