Тамо гдjе Дунав изгледа као море
На мjесту гдjе се корито моћне ријеке шири у велико језеро прије него што се сјури у ждријело Ђердапске клисуре - Гвоздене капије Европе, налази се градић Голубац, пишу "Вечерње новости".
С његовог лијепо уређеног кеја поглед клизи по зупчастој ивици Карпата и бијелим стенама Хомољских планина над којим стражари висока Голубачка тврђава.
Иако је сезона годишњих одмора иза нас, у живописној варошици и даље има много посјетилаца. Чак и оне који су само у пролазу Ђердапском магистралом ни пословично снажна кошава не може да одврати од предаха на голубачком кеју и уживања уз усталасану сињу пучину Дунава над којом крмане бијели галебови. Они који воле пецање раде исто, сједећи око малог залива на крају кеја.
Највећа атракција овог туристичког градића, како се најављује, од 2017. биће посјета рестаурисаном Голубачком граду и простору око њега који ће бити археолошко-туристички комплекс. Засад, док су радови у току, није могуће прићи некадашњој високој средњовековној тврђави са девет кула и луци, вешто подигнутој на стрмој литици којом почиње клисура.
Ипак, у Голубачком граду се може уживати гледајући га с околних брегова, јер се тако ствара нова и шира слика утврде која је расла од римског каструма до српског и угарског средњовјековног града, под чијим су се окриљем бродови накрцавали благом из рудника источне Србије. Посматрајући с висине Голубачки град јасно се уочавају скривене долине између брегова којима су каравани натоварени драгоцјеним металима стизали до Дунава.
До тих видиковаца могуће је стићи лаком и некада добро и јасно обиљеженом шетачком стазом (води ивицом Националног парка Ђердап) или путем којим су тутњали шлепери из сад напуштеног каменолома. Нажалост, лијепи дрвени путоказ у голубачком викенд-насељу Дедине, који је некад јасно усмјеравао шетаче, данас је изблијдио и искривљен.
Иако би било логично да се гради и шетачка стаза крај обале предивног Ђердапског језера, од краја уређеног кеја до тврђаве, ње нема. А управо се шетајући обалом могу видјети монументални пејзажи клисуре који су уливали страхопоштовање путницима прије изградње хидроцентрале и подизања нивоа Дунава.
Ходајући крај обале могу се још видјети оштре хриди које су биле страх и трепет за бродаре, а из дубине Дунава штрчи и шиљак најчувеније хриди Бабакај, гдје су према локалној легенди, Османлије разапеле лијепу Туркињу која се заљубила и покушала да побјегне код младог Србина.
Сама тврђава и Ђердапско језеро, широко 6,5 километара код Голупца, најбоље се виде са ивице запањујућег кратера напуштеног каменолома, до кога води лијеп и широк пут, који уопште није обиљежен. Његов десни крак води до ивице дубоког гротла мајдана камена који импресионира својом величином и бојама.
Лијева стаза, која је већ зарасла у младо шибље, послије стотинак метара кроз бакарноцрвену шуму спаја се са стазом из Дедина. Ту се види на срећу добро очуван путоказ ка Големој чуки, с које се пружа невјероватан поглед на "голубачко море" и улаз у клисуру. Улагање минималног напора у обнављање старих и постављање нових ознака сигурно би привукло много више посјетилаца на атрактивни круг око Голупца или на дугу шетњу до кањона Брњичке ријеке. Засад овим предивним предјелима пролазе углавном ловци и пасионирани планинари, који шетњу овим крајевима воле баш у јесен, кад су хомољска брда обучена у безброј нијанси топлих боја.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
