Стијене Мохера - камени чувари митова и неукроћене дивљине

У питању је једна од најљепших европских, али и свјетских природних љепота.  Ове стијене са собом носе богату историју, прожету митологијом, што их чини још атрактивнијом локацијом за посјетиоце из цијелог свијета, али и за становнике Ирске. Њихова чудесност послужила је и као велико надахнуће за бајке и приче.

Тамне литице издижу се из Атлантског океана у виду камене хармонике и протежу се осам километара дуж обале грофовије Клер.

- На клифовима Мохера није ништа питомо - у њиховом подножју нема пјешчаних увала, нема ни травнатих падина на њиховим ободима, ни њежног цвијећа на врховима. Уздижу се директно из мора до висине од 200 метара, мада их океански таласи и вјетрови у подножју ударају попут артиљерије, дјелује да ће овим нападима успјешно одолијевати још хиљадама година. На овом је мјесту Атлантик заиста неустрашив. Сваки талас се, са крестом од пјене, прелива преко претходног, већ разбијеног о стијене, и ствара сиво-плаву експлозију на литици. Осим у мирнијим данима, свако ко се усуди да дође у близину стрме ивице ових клифова, био то човјек или животиња, биће окупан сланом воденом прашином коју подижу западни вјетрови - преноси портал "znanje.org".

Према геолошким истраживањима, стијене су настале прије око 8.000 година, а име су добиле по тврђави, која је саграђена у 16. вијеку и уништена је током рата с Наполеоном.

Када је вријеме олујно, ниједно друго мјесто на британским острвима није тако негостољубиво и истовремено тако узбудљиво.

- По магли изгледају као ноћне море неког поремећеног бога; кад је вријеме лијепо, а посебно при заласку сунца, припадају митологији и подземном свијету – записао је писац Даблина Џејмс Планкет.

На сјеверу подручја, гдје су смјештени, виде се стијене величине човјека, које разбацане по шљунковитој плажи изгледају као да нису веће од каменчића, а црвена трака најсјевернијих обалских стијена уздиже се до удаљених купастих врхова планине. Јужно од овог подручја налази се усамљени светионик на рту Луп Хед, који означава западни врх грофовије Клер, а у позадини се протеже сјеновита силуета планине Кери. Доњи дио ових џинова јесте грубо исклесана стијена испод торња која се с временом, под утицајем вјетра и воде, свела на уску траку. Висока је 60 метара, али посматрана с врха литице дјелује много мања. Телескоп на торњу постављен је тако да се кроз њега види површина оближње литице, а бјела пруга која пролази отприлике средином литице није слој фосилизованих стијена, него је то црта коју праве орке и морске птице - тропски галебови.

Још од 1989. године ове литице су категорисане као посебно подручје заштите за птице. На литицама и у близини живи око 20 врста разноликих птица.

Литице се сврставају међу најпосјећенија туристичка мјеста у Ирској, са око 1,5 милиона посјета годишње.

Торањ

Торањ О'Брајен једно је од најбољих мјеста за сагледавање стијена Мохера. Име је добио по творцу Корнелијусу О'Брајену. Он је торањ саградио 1835. године, да би привукао посјетиоце. Дизајниран је да буде видиковац за импресивни хоризонт, а могуће је да је користио и као склониште у једном периоду свог постојања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.