Шта је на Листи свјетске баштине за 2012?

Агенције
Шта је на Листи свјетске баштине за 2012?

Свакога љета Унеско дода нова културна и природна добра на своју Листу свјетске баштине. То је начин да се подигне свијест о очувању мјеста важних за човјечанство, али и да се појача туризам и усмјери пажња свјетским путницима на нека знаменита мјеста.

Ове године на листи се нашло 26 локација - 20 културних, 5 природних и једна комбинована. Овде можете погледати комплетну листу, а ево неких од тих „чуда” за ову годину:

Јужна лагуна Стеновитих острва, Палау

Ова божанствена лагуна има 445 ненасељених острва вулканског поријекла од кречњака која се проститру на преко 1.000 квадратних километара. То је највећа свјетска збирка морских језера која чува корални систем са преко 385 различитих врсти.

Остаци људског постојања овдје се простиру 3.00 година уназад, укључујући и камена села из 17. и 18. века која су напуштена због климатских промјена и лошег утицаја човјек на крхак екосистем.



Национални парк Ленини ступци, Русија

Огромне камене колонаде у националном парку Ленини ступци окружују обалу ријеке Лене у Јакутској Републици (крајњи источни Сибир). Изоловани једни од других ступци се уздижу до 100 м висине а богати су камбријским фосилима.



Културни пејзаж Балија

Културни крајолик Балија састоји од пет пиринчаних тераса и њихових водених храмова који покривају око 19.500 ха у индонежанској покрајини Бали.

Овакво уређење потиче из 9. вијека, а сам наводни систем канала (субак) је филозофски концепт хармонизације духовног, природног и материјалног свијета и представља размјену идеја између Балија и Индије.


 

Маркгрофовска опера, Бајројт, Њемачка

Фантастични примјерак њемачког барока, Опера је изграђена средином 16. вијека по наруџбини маркгрофице Вилхелмине. Дизајнирао ју је архитекта Ђузепе Гали Бинијена, комплетно са сликама и живописним гравирама и она је утрла пут за будућа велика јавна оперска здања широм Европе један вијек касније.

Слиједеће године Опера ће бити мјесто одржавања прославе 200. годишњице од рођења Рихарда Вагнера.



Крајолик Гран Преа, Канада

Археолошки остаци овог шумског пејзажа свједоци су компликованог система за спречавање слане воде од продирања у мочварно земљиште Преа у Новој Шкотској - једној од регија са најекстремнијим плимама и осекама.

Овај очувани простор простире се на 13 квадратних километара и потиче из 17. вијека.



Кариока, Рио де Жанеиро

Најпознатије „чудо” са овогодишње листе, пејзаж Кариоке је крунисан статуом Христа Спаситеља из 1930-их на врху планине Корковаду. Он гледа ка атлантској шуми у Националном парку Тихука, као и на чувене пјешчане плаже Рија.



Шанду, Кина

Мјесто смјештено сјеверно од Кинеског зида (257 км сјеверно од Пекинга), Шанду је први пут западњацима описао Марко Поло. Као престоница царства Кублај кана, Шанду је била комбинација монголске културе номада и ратника и софистицираности локалног кинеског народа а урбанистички план из 1256. водио се принципима фенг шуија.

Град је, као вјерски центар, допринио ширењу тибетанског будизма кроз сјеверо-источну Азију. Данас су ту остаци палата, храмова и гробница на површини од скоро 250 квадратних километара.



Производња бисера, Бахреин

Много прије него што је откривена нафта, лов на бисере је био један од главних извора богатства у Персијском заливу. Седамнаест грађевина у Калат Бу Махиру у граду Мухараку чине комплекс уписан на листу Свјетске баштине.



Посјетиоци могу пронаћи традиционалне радње, џамију и некадашње куће трговаца бисерима. Производња бисера била је стабилна приведна грана од 2. вијека до 1930-их када су Јапанци изумили вјештачке бисере.

Језера Оунинанга, Чад

Комплекс од 18 језера у сјеверо-источном Чаду у сред пустиње Сахаре.

Слана, јако слана и слатководна језера су настала од подземних вода и сврстана су у двије групе удаљене до 40 км, на површини од 628 км².

Овај изузетан природни крајолик језера и дина велике је љепоте боја и облика насталих захваљујући разноликим саставима и вегетацији, а познат је и као “плутајући таласи у пустињи”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана